Sedamdeset i dve godine prošlo je otkako su prvi zatvorenici kročili na Goli otok a tema ovog zastrašujućeg i besramnog zločina nad ljudima u Titovoj Jugoslaviji ne samo da je i dalje tabu nego se čini da su je raspad zemlje i stvaranje novih državica još više gurnuli u zaborav.
Istorija o Golom otoku, tom bestijalnom izumu Udbe čiji je cilj u vreme Informbiroa bio traganje za državnim neprijateljima i njihovo hapšenje, odvođenje u zatvore a potom u logore u kojima ih je trebalo prevaspitati, nije još dala svoju konačnu reč.
Mnogi dokumenti Udbe su i dan-danas tajna, neki se zahvaljujući velikom trudu pojedinih istoričara iz bivše Jugoslavije pojavljuju u novije vreme, dosijei koji porodice zatvorenika uspeju da dobiju od zvaničnih organa uglavnom su lažirani, zacrnjeni na najvažnijim mestima skrivajući imena inspiratora najbrutalnijih ideja i njihovih sadističkih izvršitelja nad političkim neistomišljenicima.
Nepresušnu temu o tragediji ljudi koji su mučeni na Golom otoku – uglavnom tačnim smatra se podatak o njih 13.000 u vremenu od 1949. do 1956. godine – istorija je nedopustivo propuštala čak i posle Titove smrti, i generacijama koje dolaze ostala je dužna tu istinu.
Umetnost se sa njom pak suočavala oprezno, kroz poneko dokumentarističko kazivanje, sve dok u srpskoj književnosti nije osvanuo Tren 2.
Kazivanje Čeperku Antonija Isakovića, u kojem je pisac otvoreno progovorio o Golom otoku.
Roman je, kao nastavak knjige Tren 1.
Kazivanje Čeperku o poratnom životu nekadašnjeg partizana, objavljen u izdanju beogradske Prosvete 1982, i ovenčan Ninovom nagradom kao najbolje književno delo u toj godini.
Isakovićeva gorka priča o ideološkom razračunavanju povodom Rezolucije Informbiroa i raskola između Staljina i Tita koja se i danas čita kao sjajno književno štivo, podstakla je i druge pisce, ali i dalje ne u većem broju, da joj se posvete.
Najznačajnije je, svakako, petoknjižje Dragoslava Mihailovića Goli otok, autentična pripovest samog autora koji je kao mlad doživeo svu surovost ovog ostrvskog logora, ali i otvoreno svedočanstvo piščevih sapatnika.
Slika Golog otoka u srpskoj književnosti, baš kao i u istoriji, nije u potpunosti oživljena.
Zbog toga su, iako i dalje sporadične, knjige koje govore o tom Kamenom ostrvu, kako ga je Isaković nazivao, dragocene; nabrojati neke a druge nehotice izostaviti bila bi nepravda, ali jedna mora biti navedena jer je iz pera stranog autora, a prevedena je na srpski.
Reč je o romanu Život se sa mnom mnogo poigrao Davida Grosmana (Arhipelag, 2019), u kojem je ovaj slavni izraelski pisac lik glavne junakinje oblikovao prema životu Jugoslovenke Eve Panić Nahir, koja je preživela zatočeništvo na Golom otoku, da bi potom otišla u Izrael i do smrti živela u kibucu.
Grosmanovo delo nije spomenuto slučajno jer se na jedan bitni momenat iz života junakinje – nije se odrekla muža, i završila je u logoru – osvrće u svom romanu Dušan Miklja, doajen jugoslovenskog i srpskog novinarstva, uspešan pisac i publicista.
Pod naslovom Životi za iznajmljivanje (Vulkan izdavaštvo, 2021) ovo je najnovije ostvarenje iz golootočkog opusa domaće književnosti, i upečatljiva je proza u kojoj autobiografsko-dokumentarno polazište služi književno-esejističkom izrazu.
Priča o sudbini jedne porodice, određenoj očevim zatočeništvom na Golom otoku, razvija se kroz sećanje autora koje seže u ranu mladost da bi se razgranala u današnjem vremenu, po dobijanju rešenja Višeg suda u Beogradu „kojim se otac proglašava nevinim“.
Čin rehabilitacije generiše niz pitanja koja se otvaraju u privatnoj istrazi u koju se upušta glavni junak/autor, počev od onih osnovnih: ko je jednog (a kroz očevu sudbinu hiljade njih) nevinog osudio ili prokazao i potkazao što iz ideološke zaslepljenosti i osećaja moći što iz zavisti ili koristi, kako preživljava razorena porodica koja se zatvorenika ne odriče (Grosmanova junakinja za Miklju je savremena Antigona), koliki su visoki moralni dometi pojedinaca a koliko duboko propadanje svih etičkih načela.
Roman Dušana Miklje se usredsređuje na Titovu neograničenu vlast i na partijsku autokratiju koji su unesrećili ogroman broj ljudi, ali prizivanjem detinjstva u dobu životne zrelosti vremenski planovi postaju sasvim relativni jer istraga, kojoj se svom snagom svog bića predaje po dobijenom papiru o rehabilitaciji oca, autora neizbežno vodi od pojedinačnih ka univerzalnim primerima dobra i zla.
Tako se pred čitaocem odvija istorija ove dihotomije kroz poznate stradalničke usude opisane u Bibliji i utkane u ideju hrišćanstva, ali i zapisane u vanvremenskim umetničkim delima čiji su autori u ovom kontekstu u Mikljinom romanu spomenuti, od Davida Grosmana, Tomasa Mana, Česlava Miloša, Varlama Šalamova, Gustava Herlinga Gruđinskog, do Herte Miler, Franca Kafke, Luja Selina…
Sa njihovim uvidima u ljudsku (pod)svest i tragični svet varvarstva, licemerja, bezumlja i svireposti, roman Životi za iznajmljivanje teži ka sveobuhvatnom, u želji da prozre/razume onog čoveka koji uprkos mukama ostaje veran sebi, ali i onog ko tu vernost sebi prodaje za sitninu, poput Jude koji je izdao Hrista.
Delo Dušana Miklje je rasprava o (ne)pravdi, (ne)ljudskosti, (ne)iskrenosti i (ne)potkupljivosti, a oslanja se kako na mitske tako i na istinite segmente iz života poznatih ličnosti stradalnika (na primer, glumca Vlaste Velisavljevića, takođe nepravedno osuđenog na golootočku golgotu).
Takav izbor nužno zahteva i stil dokumentarnosti sa očiglednim primesama novinarskog pristupa temi, u kojem suvišno ponavljanje metafora može (ali ne uvek) imati sugestivnu snagu.
U takvim slučajevima, roman dobija autentičnu esejističko-književnu vrednost, kao što je, recimo, primer poglavlja o siromaštvu.
Životi za iznajmljivanje su knjiga koja opominje, i podseća i istoričare i pisce da se i pored egzistencijalne teskobe koju osećaju razmišljajući o Golom otoku vrate toj „kamenoj mučnini“.
Inače ćemo se svi jednog dana naći u dijalogu iz Trena 2 Antonija Isakovića: „- A Goli otok? – pitam Dositeja. – Otok se raziđe, ne ostaje večito na obrazu. Gole obučeš i za dnevno postojanje sebi kažeš: bilo, prošlo. – A šta je tamo bilo? – Nije tvoje. – A čije je?“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
