Večnost je sačinjena od reči – kaže jedan matematičar u svom ali i nesvakidašnjem kolektivnom dnevniku koji je napisao s nekolicinom kolega.
Kad ovakvu pohvalu u čast reči – pisanja i čitanja, izgovori čovek od brojeva i formula, precizan i tačan, možemo samo da mu poverujemo na reč.
Ali, pokušajmo krenuti od početka, ako se linearnom naracijom proba da opiše kako funkcioniše matematički um.
Čitava knjiga nastala je inspirisana jednim – prvim tekstom napisanim baš za novine koje držite pred sobom.
U jeku prolećnog dela epidemije zamolili smo matematičara i mađioničara, popularizatora matematike, gosta Matematičkog društva Arhimedes, koga smo upoznali dok je magiju matematike predočavao ovdašnjoj deci – Portugalca Tijaga Hirta, da za standardnu rubriku Danasovog dodatka Nedelja – Dnevnik, vodi dnevnik i opiše kakva je u tom trenutku situacija u Portugaliji.
Bio nam je izbor između ostalog i zato što je njegov dnevnik nastajao uoči i za vreme uskršnjih praznika po gregorijanskom kalendaru.
Tako je Danas dobio zanimljiv dnevnik jednog matematičara, a ujedno i izveštaj iz evropske zemlje u kojoj situacija u tom trenutku nije bila nimalo blistava.
To je Arhimedesovcima, tačnije Aleksandri Ravas, dalo ideju da bi sličan dnevnik mogli da vode i drugi matematičari, opisujući situaciju u svojim zemljama iz ličnog, dnevničkog ugla.
Usput su prikazali i zabavnu stranu svoje nauke, kraljice među naukama, kako se to kaže, nepravedno optužene da je nerazumljiva, teška i dosadna!
Tijagov dnevnik postao je prolog knjige jednostavnog naslova KOVIDnevnik matematičara (MD Arhimedes, 2020), a potom slede dnevnički zapisi njegovih kolega sa svih strana zemljinog šara.
Prvi među njima je Gvido Ramelini, Italijan po rođenju, Španac po zemlji boravišta jer živi u Barseloni, najstariji i literarno najdarovitiji među svojim kolegama.
Upravo je njegov zapis s početka ovoga teksta o večnosti sačinjenoj od reči, kao i sledeći koji pripada epilogu knjige, dnevniku unatraške: „Dnevnik pisan na zahtev nije pravi dnevnik. Nikada nijedan dnevnik nije napisan s namerom da bude apsolutno intiman, da ga niko drugi ne pročita, i još kad se ovako eksplicitno piše, podstiču se laži i tajanstvenost“.
Ali, dodaje Ramelini na početku sledećeg zapisa: „eksplicitna laž je, možda, manje laž. Zbog toga će moj lažni dnevnik ići unatraške kroz vreme. S druge strane, već sam pre nekoliko godina shvatio da više istine leži u lažima koje ljudi izgovaraju kako bi se ponovo pronašli (slično tome kako sanjaju sami sebe) nego u pretpostavljenoj istini koju rekonstruišemo radi sebe i radi drugih. Čak je i uzdanje u ljudsko biće samo po sebi prvenstveno čin vere“.
Najzad, povodom situacije u kojoj se čovečanstvo obrelo on primećuje: „Ne možemo se vratiti u normalu. Problem je bio u normali“.
U grupnom dnevniku mogu se pročitati i zapisi Jovana Kneževića, čuvenog profesora matematike Šeste beogradske gimnazije, čiji su đaci, njegovom krivicom, razasuti svuda po svetu radeći na nekim od najvažnijih naučnih i matematičkih projekata.
U svom dnevniku, nimalo slučajno, on povezuje pandemiju s vremenom bombardovanja, piše o putovanjima, ali, sa ništa manje čežnje, i o pijaci, kao sanjanim i nedostižnim stvarima, te o slagalicama, povrtarstvu i, naravno, matematici.
I u stvarnosti preostalih autora dnevnika provlače se slične teme – nemogućnost putovanja, obdelavanje svojih vrtova i bašti, naglo otkrivena ili iznova pokrenuta strast prema kulinarstvu, i, naravno, matematika kroz zanimljive glavolomke, igre, zabavne zadatke.
Dnevnike su pisali i Džejms Tenton, čije beleške imaju draž dalekih predela Arizone, tj. grada Finiksa, odakle piše ovaj Australijanac, sada stanovnik SAD; Kiran Bahe, koji piše iz egzotičnog Bangalora ništa manje tajanstvene Indije, između ostalog i o tome kako se u muzici sadrži čitavo bogatstvo matematike; Serhio Belmonte iz Altafulje u Španiji koji svoj dnevnik otpočinje rečima da je matematika umetnost rešavanja problema i da će matematičari rešiti i ovaj problem koji se našao pred čovečanstvom; Tijana Marković iz Beograda, najmlađa među svojim kolegama koja pandemiju sagledava kroz različite naučne paradokse.
Knjiga sadrži i biografije autora, komentare zagonetki postavljenih kroz dnevnike, brojne ilustracije, kako crtane (autori Ana Munjoz de la Fuente i Đuzepe Belavija), tako i fotografije i različite grafike iz ličnih arhiva pisaca, mnoštvo fusnota, QR kodove koji se mogu očitati pomoću mobilnih uređaja i koji dnevničkim zapisima dodaju novu dimenziju: možete uživati u muzici koju slušaju autori knjige, videti rezultate njihovog rada ili saznati detalje o temi o kojoj pišu.
Završimo mišlju koja na najbolji način preporučuje knjigu – „ne prestajemo da se igramo zato što smo ostarili; starimo zato što smo prestali da se igramo“. Drugim rečima, KOVIDdnevnik matematičara u šake i počnite da se zabavljate!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
