U tom razgovoru Živković pominje nekakvu sednicu Političkog saveta Demokratske stranke u vreme bombardovanja Srbije 1999. g. pa, odgovarajući na jedno od pitanja, kaže: „Dakle, traje bombardovanje. Ja sam zamenik predsednika stranke i po statutu moram biti obavešten o svim sastancima. Saznajem da je zakazan sastanak Saveta za lokalnu samoupravu i Političkog saveta Demokratske stranke. Zajednički sastanak. Kažu, neka tekuća pitanja. Bombardovanje uveliko traje a odbor za lokalnu samoupravu razmatra tekuća pitanja… Rešim ja da odem tamo, ali bez najave organizatorima. A organizatori su Samardžić… Koje smo mi budale bili! Koštuničin Slobodan Samardžić je bio predsednik Političkog saveta Demokratske stranke… Zatim Svetlana Stipčević, žena akademika Stipčevića.. Gojko Đogo… Tu je i Mile Perišić i još neki likovi… Ja malo zakasnim pa uđem i čujem takvo pljuvanje Zorana Đinđića da bi im pozavidela i Mira Marković… Šta sve ne! Te on je pobegao iz zemlje kada je Srbiji najteže. Te mora da se pokaže patriotizam. Te, ako treba neka svi izginemo. Te ovo, te ono. I to priča Gojko Đogo, čiji je sin, vojni obveznik, pobegao… Pitam ga gde ti je sin. Otkuda ti pravo da govoriš tako? Naravno, bilo je tu i ljudi koji su negodovali…

Dakle, raspravlja se o smeni predsednika Đinđića? (pita ga novinar).

„Raspravlja se ne samo o smeni predsednika, nego da se Zoran Đinđić isključi iz stranke! To je glavna inicijativa tog sastanka. I ja po statutu, po pravilima, prekinem sastanak i suspendujem dalji rad Političkog saveta. Ljudima iz obezbeđenja kažem da izbace iz zgrade sve koji su bili na toj strani! Izađem i odem da popijem kafu u kafani Njujork…“ Tako pripoveda Živković.

Radi javnosti, radi mrtvih prijatelja i radi vlastitog obraza, osećam obavezu da opovrgnem bar nekolike Živkovićeve laži:

– Nikada nisam prisustvovao Političkom savetu – sa Savetom ili odborom (?) za lokalnu samoupravu ili bez njega – na kome je pripreman bilo kakav „puč“ ili isključenje Đinđića iz stranke, ni pre ni za vreme bombardovanja. Ni pre ni posle njegova bekstva iz Srbije. Ako više ne postoje zapisnici, ima još živih članova Saveta pa se istina može utvrditi.

– Nikada nisam „pljuvao“ po Zoranu Đinđiću ni pre ni posle napuštanja stranke, ni pre ni posle njegove smrti.

– Nikada Živković, „po statutu, po pravilima“, ili bez njih, nije „prekinuo sastanak, a kamoli „suspendovao dalji rad“ Političkog saveta. Niti je imao to pravo. Ne, bar dok sam ja učestvovao u njegovom radu.

– Nikada me nikakvo obezbeđenje nije izbacivalo iz prostorija Demokratske stranke a, koliko znam, nije ni pokojne Svetlanu Stipčević i Mileta Perišića.

– Nikada me Živković nije pitao, ni prijateljski ni na drugi način, gde mi je sin. Jer, da me pitao saznao bi da moj sin, „vojni obveznik“, nikud nije „pobegao“ nego da se uredno odazvao vojnom pozivu i, u raketnoj brigadi koja je branila Beograd i Srbiju, služio do kraja tog rata, kao što je odslužio i onaj rat pre toga, početkom devedesetih. Neka to Zoran proveri kod vojne pošte br. 5787 Beograd.

Dakle, da me vajni partijski drug nekad nešto pitao ili pozvao na kafu u Njujork, ne bi bilo ove laži ni mnogih drugih. Možda bi i njegova postdemokratska mržnja prema onim koji drukčije misle bila nešto blaža. A istorija Demokratske stranke bar malo istinitija. Nije, valjda, „postmodernista“ Živković zaboravio da sam je ja osnivao.

Uzgred, priznajem da sam vazda, na skoro svakom stranačkom sastanku, za razliku od Živkovića, na ovaj ili onaj način, ukazivao na nacionalne i patriotske obaveze Demokratske stranke, i to je dobro poznato svim njenim članovima. Pa ko je odveo Demokrate na Pale?! Ali, nikog nisam prozivao niti ikad pominjao srpske izdajnike, niti bilo koga pitao zašto se ne odaziva na vojne pozive. Nisam ni Živkovića, premda je i on, čini mi se, mogao biti „vojni obveznik“. Nije on bio toliki škart da ga ni u vojsku nisu hteli.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.