Nivo nepodnošljivosti 1

Pred nama je još jedan izdavački poduhvat Akademske knjige vredan pohvale: sjajna knjiga našeg u svetu priznatog ekonomiste Branka Milanovića, o čijem su delu pozitivne recenzije pisali nobelovci DŽozef Stiglic i Angus Diton i svetski priznati ekonomista Toma Piketi, autor planetarnog bestselera Kapital u 21. veku.

Knjiga Globalna nejednakost objavljena je prvi put na engleskom jeziku sredinom 2016. a već je prevedena ili se prevodi na veliki broj jezika: nemački, kineski, japanski, španski, ruski, korejski, švedski, danski, hebrejski, itd….

Tema kojom se bavi Milanović upravo je ona koju su obrađivali i njegovi recenzenti, što govori o aktuelnosti ovog gorućeg svetskog problema. Rast nejednakosti počeo je, naime, 80-ih godina u zapadnim zemljama, a u zemljama u tranziciji 90-ih godina prošlog veka. Do pojave savremene svetske ekonomske krize iz 2008. godine problem je tinjao i bio je zamaskiran masovnim zaduživanjem stanovništva. Ekonomska kriza je ogolila ovaj problem, da bi ga do danas pojačala i dovela do nivoa nepodnošljivosti, zbog čega su globalizacija i porast nejednakosti bile centralne teme ovogodišnjeg Davosa.

U ovoj važnoj i veoma poučnoj knjizi Milanović iznosi rezultate svoga višegodišnjeg istraživanja prošlosti, sadašnjosti i budućnosti nejednakosti unutar i između zemalja, kao i u svetu u celini. Milanović analizira ankete domaćinstava, kao i nivoe cena iz različitih zemalja, pri čemu primenjuje tzv. Đinijev koeficijent – koeficijent o nejednakosti dohotka. Pri tome on pravi distinkciju između razlika u bogatstvu i razlika u dohocima, ispituje efekte globalizacije na distribuciju dohotka u svetu i otkriva ogroman jaz u raspodeli dohotka na globalnom nivou. Kada je u pitanju enorman rast bogatstva pojedinaca („jedan posto bogatih“), Milanović ih deli u četiri grupe: prvi su nasledili bogatstvo, drugi su zaradili na inovacijama, treći su iskoristili monopole, a četvrti političke veze. On postavlja pitanje: kako će se nivo nejednakosti između građana sveta menjati u nekoliko narednih decenija? S tim u vezi smatra da će se u narednom periodu smanjivati nejednakosti između različitih zemalja, dok će unutar svake te zemlje razlike rasti. Ove projekcije Milanović zasniva na proceni da će Azija (posebno Kina) nastaviti dinamično da se razvija, dok će Zapad (SAD i EU) rasti jedan do jedan i po odsto godišnje, a te dve grupacije zemalja u najvećoj meri determinišu raspodelu svetskog dohotka.

Iako je reč o ozbiljnoj istraživačkoj studiji, knjiga je napisana jasnim, razumljivim i prihvatljivim stilom. Pored uvoda, napomena, registra, velikog broja slika i grafikona, kao i obilne bibliografije, knjiga je podeljena u pet delova. U prvom delu pod nazivom: Uspon globalne srednje klase i globalnih plutokrata, Milanović objašnjava ko ima koristi od globalizacije, kao i fenomen „globalni jedan procenat na vrhu“. U drugom delu (Unutrašnja nejednakost) autor tumači dugoročne trendove nejednakosti pomoću tzv. Kuznjecovih talasa. U trećem delu analizira nejednakost između zemalja, polazeći od ekonomske teorije Karla Marksa pa do savremenih ekonomista. U ovom delu se analizira promenljivi nivo i struktura globalne nejednakosti. U četvrtom delu Milanović razmatra globalnu nejednakost u ovom i narednom veku. Postoje dve stvari koje treba imati na umu kada razmišljamo o evoluciji globalne nejednakosti, smatra Milanović. Prva je odnos „dobroćudnih“ i „zloćudnih“ sila koje smanjuju nejednakost. Druga su politička, društvena i ideološka zbivanja koja vode do dramatičnih događaja kao što su građanski ratovi ili raspad zemlje. I na kraju, u petom delu (Šta dalje?) Milanović nudi deset kratkih refleksija o budućnosti nejednakosti i globalizacije.

Knjiga Branka Milanovića objašnjava mnoge probleme koji muče savremeno društvo. Ona upozorava na mnogobrojne rizike nejednakosti, koji imaju višestruke efekte: ekonomske (usporavanje rasta), političke (pojava plutokratije, populizma i ugroženost demokratije), socijalne (drastično raslojavanje društva), moralne (razočarenje i gubljenje poverenja velike većine stanovništva), ali, i nudi rešenja ovih kompleksnih problema. Milanović predlaže instrumente za smanjenje nejednakosti, pri čemu upozorava da što je zemlja siromašnija ti instrumenti su manji, i obrnuto. Dosadašnji instrumenti su, nažalost, iscrpljeni, smatra Milanović. Reč je o masovnom obrazovanju, sindikalnom pokretu, transferima. On predlaže ujednačavanje pristupa obrazovanju i poboljšanje kvaliteta javnih univerziteta, dodatno oporezivanje ekstremno bogatih, kao i olakšavanje pristupa kapitalu srednjoj klasi. „Sadašnje stanje gde osam pojedinaca raspolaže istim bogatstvom kao 3,6 milijardi ljudi – neodrživo je“! Zbog toga su nužne temeljne društvene promene, kako na nacionalnom tako i na globalnom nivou.

Autor je profesor na Univerzitet u Novom Sadu

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.