O duhovima oko i u nama

Naslov zbirke došao je od priče kojom se ona otvara, ali su i ostale – što doslovno, što figurativno – pripovedanja o duhovima oko nas, ili u nama, koji nas u određenom trenutku dovedu do sudbinske promene. Autorka se i u prethodnih deset knjiga potvrdila kao pisac neuobičajenih tema, koja se opire usvajanju poetike tipične za rodno stereotipno, žensko pismo.

U moru objavljenih knjiga na savremenoj književnoj sceni Srbije, njene knjige izdvajaju se po mračnim i surovim okruženjima i likovima – često patoloških sklonosti, sa kojima se, na prvi pogled, čini da je teško saosećati.

Autorki je to, ipak, pošlo za rukom: vešto koristeći psihološko profilisanje, ona čitaoca čini bolećivim na ljudsku materijalnu i, naročito, mentalnu bedu.

Nema podele na pozitivne i negativne likove, nema junaka u pravom smislu, ništa u čovekovom životu nije zagarantovano, i ništa nije onako kako izgleda na prvi pogled. Žanrovski, priče iz nove zbirke se mogu okarakterisati kao psihološke, sa elementima horora i fantastike.

U ambijentu bez lažne nade, likovi iz Kuće duhova su usamljenici, manje ili više uklopljeni u sredinu.

Naslovna priča, iako bi se mogla nazvati lepo stilizovanom tezom o spisateljstvu, zapravo je priča o ljubavi, ali o ljubavi bez primesa patetike, o vrsti ljubavi o kojoj se inače mnogo ne piše.

Čitaoca neće ostaviti ravnodušnim ni ostalih osamnaest priča, iako autorka u predgovoru ističe da knjiga nije za svačiji senzibilitet, te da se nikad nije ulagivala čitalačkoj publici.