Onima koji su voleli i čuvali školski brod "Jadran" 1

Tadić i Vujanović dogovorili su se da Crna Gora ustupi Srbiji školski brod Jadran na korišćenje u protokolarne svrhe – beleže mediji 2006.

Već mjesecima traje diplomatska ofanziva Hrvatske koja traži da joj Crna Gora vrati školski brod Jadran, za koji tvrdi da je navodno hrvatsko vlasništvo. Treba posebno naglasiti je da je brod Jadran od samog dolaska iz NJemačke, kroz svoju osam decenija dugu istoriju, konstantno bio vezan za Boku i svoju prvu matičnu luku Tivat, gdje su ga 1933. svečano dočekali uredno postrojeni mornari i oficiri u bijelim odorama, uz prisustvo mnogobrojnog svijeta i visokih vojnih i civilnih funkcionera – beleži Sputnik 2017.

Pakovanja kokaina pronađena na vojnom brodu Jadran karakteristična su i to bi mogao biti jedan od tragova do narko-bosa za čiji račun je pokušan šverc droge, kazao je aprila 2019. Vijestima sagovornik iz vrha crnogorske Uprave policije.

Stariji vodnik diler: Jadran pravljen za kraljevsku mornaricu, oko njega se spore Hrvatska i Crna Gora, a sada je doživeo najsramniji dan – beleže srpski mediji tokom aprila 2019.

Maja ove godine pojavljuju se, konačno, ukoričeni zapisi brodskog slikara koji imaju poetični naslov Prkos vetru i vremenu, a potpisuje ih Milutin Dedić, uz napomenu da su posvećeni Mornarima i starešinama koji su voleli i čuvali školski brod „Jadran“ 1933-2003.

Avantura Jadrana i brodskog slikara Milutina Dedića uplovila je tako u sigurnu luku, nakon sedamdesetpetogodišnje Jadranove i petnaestogodišnje Dedićeve golgote. Š/B Jadran, nekada ponos ratnih mornarica nekoliko država na brdovitom Balkanu, možda i neće doživeti satisfakciju umirovljene lađe, ali je Dedić stigao do ljudi dobre volje i realizovao svoje zapise u reči i slici, zahvaljujući razumevanju kompanije 4CE, koja se potpisuje kao izdavač ovog izuzetnog svedočanstva o uzburkanim vodama jedne isparcelisane zemlje i ljudi koji su živeli i žive u njoj, koristeći svoje, dvaput isprobano iskustvo sa mornarima i brodom Jadran, tokom leta 2002. i 2003. Kompletan doživljaj upakovan je u reč i sliku Milutina Dedića kroz poglavlja koja određuju Barkantin (jedrenjak sa tri ili više jarbola) i njegovu (našu) sudbinu:

Zaviriti u zagonetku; Velika knjiga sveta; Jedrenjaci – školski brodovi; Nabavka š/b Jadran; Posrtanje (Od brvna u venecijanskom kanalu do ponosa Jugoslavenske ratne mornarice; Prvo posleratno putovanje; U vrtlogu na kraju 20. veka); Ukrcavanje; Isplovljavanje; Na pučini; Navigacija; Pomorstvo (Sidro i zvono; Jedrenje i veslanje; Pomorski ceremonijal; Deveti val); Između prošlosti i budućnosti (Pomorska tradicija; O pomorskoj terminologiji; Srbija – pomorska zemlja; O marinističkom slikarstvu); LJudi sa Jadrana; Jadran u društvenom životu (Osvećenje; Jadran na poštanskim markama; Jugoslavenski festival deteta; Odlikovanja); Reč-dve o prikazivanju brodova; Prilozi (Pregled poznatih školskih brodova; Plovna ruta prvog posleratnog krstarenja; Uzlovi; Krstarenja š/b Jadran; Komandanti Jadrana); Umesto zaključka; Pogovor; Imena u tekstu – poglavlja su koja svojim naslovima određuju tekstualno-likovni sadržaja ove ljubavne priče jednog broda i brodskog slikara.

Na kormilima starih jedrenjaka pisalo je A patria honrae que, a patria vos cintempla (Ako cenite svoju otadžbinu ona će vam to uzvratiti). Možda ništa nije tako slično čovekovoj sudbini kao sudbina brodova. Zbog toga se, valjda, ljudi i vezuju toliko za njih. Od svih nedaća koje ih prate najteže su one koje dolaze od ljudi. I kad pomislimo da su prošle, javljaju se nove, najčešće u još gorem obliku. Parcelisanja i podele, koje su krajem 20. veka zahvatile prostore Jugoslavije, podelile su i ljude i more. A kako zamisliti čoveka i brod sputane političkim, birokratskim, administrativnim, religijskim i ko zna kakvim sve stegama, kad su i jednom i drugom potrebni širina i sloboda. Priča o školskom brodu Jadran i ljudima koji su na njemu sticali znanja o moru i plovidbi na poseban način kazuje o povezanosti broda i čoveka, pa i više od toga, o mnogočemu što krije, čuva, uzima i daje more. Jadran je omogućavao da zavirimo u tu zagonetku – definiše Dedić svoju ideju i misiju, koja je, konačno, ugledala svetlost dana.

A, umesto zaključka, neka to sam Milutin Dedić objasni.

„Pisati o Jadranu i povodom njega u početku mi se učinilo da i nije teško. Ali, kad sam se prihvatio tog posla shvatio sam da nije baš ni lako. U pomorskoj literaturi ima portreta brodova, ali u njima dominiraju taktičko-tehnički podaci, što smatram nedovoljnim da bi se stekla potpunija predstava o njima… Ustvari nisam imao nikakav uzor koji bi mi eventualno pomogao. Pogotovo što u našoj literaturi nema portreta brodova. A bilo je brodova koji to svakako zaslužuju. Da spomenemo samo neke: Splendido kapetana Ive Visina iz Prčnja koji je kao prvi naš čovek oplovio zemaljsku kuglu; više puta pominjani razarač Zagreb; možda i poneki partizanski brodić, na primer PČ-22 Streljko koji je zarobio nekoliko italijanskih brodova; MB Titograd, jedan od prvih trgovačkih brodova izgrađenih u našim brodogradilištima nakon Drugog svetskog rata… Nisam imao nameru da pravim portre Jadrana, što se vidi i po tome da mnoge važne segmente života na Jadranu nisam dotakao: radiotelegrafsku službu, elektro-mašinska postrojenja, intedantsku službu i dr. Voleo bih da mi se to ne zameri, jer o tim stvarima toliko malo znam da je bolje da se u to nisam upuštao (ovo se ne odnosi na kulinarskog čarobnjaka Jogija).

Bio bih zadovoljan ako se ovo što sam uradio shvati i kao znak da treba našoj pomorskoj tradiciji pokloniti veću pažnju, po mogućnosti iz više različitih uglova. Jadran, kao brod veteran, bio mi je za to inspirativan povod. Koliko sam u tome uspeo oceniće čitaoci. Ipak, mislim da bi prava ocena bila, ako bi se neko, nakon ovog mog priloga, prihvatio da stvarno uradi potpuni portre Jadrana. On to zaslužuje. Za 70 godina prevalio je više od 400.000 milja uplovivši u legendu“.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.