Originalan pogled na Pupinov život

Proza u kojoj se romaneskno prepliće sa publicističkim, smeštena je u godine Prvog svetskog rata i dešava se u Beču, Zemunu, Beogradu, Parizu i Njujorku.

Kao i u prethodnim proznim ostvarenjima ovog publiciste, esejiste, književnog i filmskog kritičara i scenariste, i u ovom romanu prepliću se literata i sineasta.

Cicvara ne skriva ljubav prema određenim žanrovima, konkretno trileru i hororu, pa tako i u Loli Klos, pojedine stranice odišu atmosferom koju su u svojoj prozi kreirali Hauard Filips Lavkraft, Vilijem Vilki Kolins, Ričard Metison, Klajv Barker i naravno Stiven King.

U Poslednjem zadatku Lole Klos najvredninji su ritam pripovedanja, dijalozi, i posebno jedinstvenost stvaralačkog doživljaja sveta.

Autor uspešno sledi spisateljsku matricu Stivena Kinga, koji je u autobiografsko-esejističkoj knjizi O pisanju istakao da se konstrukcija uspešnog proznog ostvarenja sastoji od naracije, deskripcije i dijaloga.

Rečnik mora biti primeren svakome liku, zato što se kroz govor najlakše otkrivaju karakteri. A Cicvara to pravilo primenjuje.

Mihajlo Idvorski Pupin, inače, nije glavni akter ovog romana, već fatalna i vraški privlačna autsrougarska špijunka, Amalija Lola Klos. Međutim, oko Pupina, pogotovo njegovog političkog rada na tlu SAD vrti se cela pripovest.

On je hirurški precizno predstavljen kao čovek koji je u Americi bio izuzetno poštovan, imao brojne uticajne prijatelje i svim silama se trudio da pomogne svojoj ratom opustošenoj otadžbini.

Iz romana saznajemo da je velika ljubav atraktivne i prelepe Bečlijke Lole Klos bio kontroverzni diplomata Miloš Bogićević, pisac knjige Spoljna politika Srbije, u kojoj je Rusiju i Srbiju proglasio najvećim krivcima za izbijanje Prvog svetskog rata. Konačno, stranice Poslednjeg zadatka Lole Klos ispunjene su erotikom.

Spomenimo, na kraju, da je roman ovenčan nagradom za knjigu godine fondacije Mladen Selak koja neguje sećanje na Mihajla Pupina.