Otkrivanje nepoznatog 1

Paralaksa su kratke priče, u kojima Bojan Džodan, po uzoru na istoimeni optički fenomen, pokušava da pomeri pogled na činjenice o kojima govori iz drugog i nenaviknutog ugla.

To čini radi njihovog potpunijeg razumevanja. Pored umetnosti, u većini priča se na jezgrovit način obrađuju ideje iz nauke. I pored toga što su teme vrlo zahtevne, autor ih osvetljava nepretenciozno i sa one strane koja je malo poznata ili nepoznata.

Tako se u fokusu našla kvantna fizika, paralelni svetovi, crne rupe, teorija relativnosti, Mandelbrotov skup, efekat leptira, priče su svojim laganim i razumljivim pristupom privukle veliku pažnju na društvenim mrežama na kojima Paralaksa ima oko 30.000 pratilaca.

Knjiga sadrži 124 priče koje su podeljene u tri kategorije. Pogled u nepoznato – dolazi da pokaže da se iza komplikovanih naučnih proračuna uvek krije onaj radoznali pogled ka zvezdama koji nam je svima poznat i koji svima pripada.

Džodanov pogled u nepoznato svakako nije protivljenje Liotarovom postmodernom mišljenju o postojanju neprikosnovenog neprikazivog.

Deo knjige koji je naslovljen Tada ugledah alef – tiče se sveta koji obitava unutar nas, u sferi čovekove unutrašnje stvarnosti.

On je najviše posvećen umetnosti, filozofiji i religiji.

Time se pokazuje kako u sebi sabiramo i reflektujemo svet u kome živimo.

Tu su zatim Zvezdani časovi u kojima se autor bavi istorijom i vodi se idejom Štefana Cvajga, odnosno potragom za istorijskim trenucima koji su toliko snažni da nam mogu pomoći u formiranju jasnije slike o društvu i boljem razumevanju istorije ili stanja u kome se kao društvo nalazimo.

Zato se, ne slučajno, u podnaslovu ove knjige, kao njeno bliže određenje, nalazi Vodič za razumevanje stvarnosti.

Osim tema o nauci, posebno su intrigantne i teme koje se tiču nesavršenog i ranjivog društva.

Tu se skreće pažnja na neravnopravnost žena u društvu, na probleme LGBT zajednice, ali ne izostaju ni kazivanja o Oskaru Vajldu i Alanu Tjuringu.

Tu su i problemi korupcije i odgovornosti vlasti i društva u priči o slici Meduza ili Drajfusovoj aferi, ili ulozi istraživačkog novinarstva i nevladinih organizacija u priči Od tricikla do genocida.

Ozbiljnije teme su kod Džodana začinjene simpatičnim pričicama i anegdotama koje objašnjavaju kako je izgled prvog satelita za prenos televizijskog signala uticao na dizajn fudbalske lopte, kako je marker spasio misiju Apolo 11.

Tu je i veliki broj priča koje se bave umetničkim delima. One dočaravaju kako je Kandinski pokušao oslikati dušu, Magrit nacrtati misao ili Ešer dočarati svest.

U ovim kratkim narativima, autor nudi veliki broj činjenica koje mogu da posluže i kao relevantni argumenti i na to kako pogledi iz drugog ugla mogu obezbediti potpunije stizanje do celovitije slike i o stvaralaštvu i o stvarnosti.

Tako će se lakše shvatiti i razlika između nauke i pseudonake, ali i značaj razlika u individualnoj slobodi i kreativnim potencijalima tvoraca umetnosti. Svakako, ova knjiga ne donosi samo tekstove za lagodnu dokonicu.

Ona mnogo više pruža mogućnosti da se prevrednuju stereotipna i uvrežena, već prihvaćena mišljenja.

A takvog poduhvata mogao se prihvatiti autor kreativne imaginacije i nemerljive radoznalosti. Zato je dobro zapažanje Igora Rilla, višegodišnjeg urednika National Geographic Srbija, koji je zapisao u predgovoru za Paralaksu da ga Bojan Džodan, po svojoj radoznalosti i spremnosti da svoja otkrića podeli sa drugima, podseća na Hosea Arkadia Buendija iz Markesovog remek dela Sto godina samoće.

Knjiga je objavljena 2022. u izdavačkoj kući Heliks.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.