Poezija puna slika i skrivenih značenja 1

Ježi Plešnjarovič (Jekaterinoslav, Ukrajina, 1920 – Žešov, Poljska, 1978), pesnik, prevodilac, polonista, pozorišni redatelj, književni kritičar.

Debitovao je 1937. kao pesnik i književni prevodilac s ukrajinskog na poljski – u časopisu Wolyn.

Jedan je od urednika i prevodilaca Antologije ukrajinske poezije (Varšava, 1977).

Prevodio je ukrajinsku, belorusku, rusku, češku i slovačku književnost na poljski jezik. Osnivač Udruženja književnika Poljske, filijala u Žešovu.

Zbirku Balada o ulanima Ježija Plešnjaroviča prevela sam 2020. na srpski jezik, a iste godine knjigu je objavila IK Prometej iz Novog Sada.

Poezija ovog autora puna je slika i skrivenih značenja.

Bogata simbolika ponekad je vidljivija, a ponekad skrivenija.

Prevođenje slika koje se u pesmi pojavljuju vrlo je težak zadatak. Ako tražite prave reči i želite da dobijete strukturu sličnu originalu, postoje neke poteškoće u njihovom pronalaženju.

Neke slike kriju duboku tajnu značenja pesme i opisane su vrlo očiglednim izrazima.

Ponekad skrivaju duboko značenje date slike.

Prevodi ovakvih pesama primoravaju nas da tražimo reči koje su poznate, ali zahvaljujući kojima možemo uhvatiti bogatu simboliku, katastrofizam i razne asocijacije.

Međutim, nije uvek moguće prevesti jednostavnije fraze.

Traženje odgovarajućih frazeologija na jeziku na koji prevodimo datu pesmu traje dugo.

Pokušala sam da odrazim muzikalnost prevedenih tekstova.

Jezik epske pesme o kojoj su pisali Mickjevič i Gete.

Melodija srpskog jezika kao da je rođena za prevod pesama Ježija Plešnjaroviča.

Slovenske pesme često su nastajale u teškim vremenima i na teškom putevima koji su vodili ili do poraza ili do pobede.

Idilični ili vojni motivi opisani su izražajnim bojama reči.

Slika je mnogo bogatija, zasićena lepotom zvuka.

Plastičnost pesme počinje naslovom.

Čak i tada osećamo emocije, ali cela stvar izaziva još više divljenja.

Uvodi nas u svet slika poput bisera nanizanih na lanac.

Pesme napisane u ranoj mladosti početak su novog pesničkog sveta.

Original.

Bez praćenja drugih.

Zadržavaju dah živih pesama koje traju do kraja sveta.

Posmatranje sela, grada, prirode, vojske dovelo je pesnika do stvaranja pesničkih remek-dela.

Plešnjavovićeva poezija ne gubi vreme, već ga vreme obogaćuje recepcijom.

Pesme davno napisane, ali još uvek mlade, baš kao i pesnik koji ih je pisao u mladosti.

Ovde čak i tišina stvara plastičnost slike.

Sopstveni ton.

Sopstveni prelaze horizont.

Sopstvena fluidnost motiva.

Spojite trenutke.

Osvetljenost u mraku.

Tama u svetlosti.

Prefarbana jasnoća i njena osvetljenost.

Množenje metafora…

Da li je moguće ući u ovu lepotu ili je u ovom slučaju moguće nadići pesnički svet?

Možemo, sve dok pesnik-posmatrač to dozvoljava.

To nije uobičajeno, ali kad naiđemo na takve vizije obučene u zvukove, pomaže nam da otvorimo unutrašnjost i emocijama oslikamo viziju smisla postojanja.

Ovaj smisao u većini Plešnjarovičevih pesama filozofski je uslovljen.

Filozofija koja njima dominira je egzistencijalna.

Tada nam ostaje da ne govorimo ništa rečima, već samo da slušamo (onomatopeju): zvukove, prskanje, napeve, vetrove, žamor, grmljavinu itd.

Ostaje nam samo da budemo drvo, u prenesenom smislu reči, da razume pesnika.

Različite vrste drveća, jer svako od njih ima svoju ili karakterističnu buku.

I upoznajte bar malo filozofiju drveća koja nam otkriva zvuke ništavila.

Jedno drvo i hiljadu zvukova šuškanja.

Drvo je stvorenje sa svojim osobinama i karakteristikama.

Metafizika, vizije, ništavilo prilično su ozbiljan i težak zadatak da se uhvate u prevodu, ali najvažniji.

Kad nedostaje pravilan prevod slike, pesma je besmislena. Većina pesama nas iznenađuje zvukom, slikom i simbolima koji se u njima nalaze, baš kao i u stihovima pesama.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.