U svesti glavnog junaka Vladana Todorovića, dokumentariste u Muzeju pošte, javljaju se slike grada koji je prolazio kroz raznolike faze razaranja, od turskih vremena do danas. Šetajući ulicama i parkovima on sastavlja svoj zapis teskobe, svojevrstan dosije grada i sebe u njemu, nastojeći da prizove slike prošlosti i u njima pronađe smisao današnjeg stanja duha i opšteg propadanja.

Autor ističe da je Adresa do kraja beogradski roman. „Ideja mi je bila da dam život grada, njegovo postojanje u vremenu, ali i život jednog običnog čoveka u tom gradu, i u paralelnom vremenu – onom sopstvenog postojanja i onom postojanja grada – to sam želeo da uhvatim“.

Toliko toga je prošlo Beogradom, toliko naroda, vojski, nebrojeno različitih života, što je moralo ostaviti neki trag. Dakle, jedna linija romana prati život grada od rimskih vremena do danas. „Kako roman odmiče, sve više postaje važna ona linija romana koja prati dešavanja u anno domini 2018.

Tu je svakodnevica Beograda koji je grad pod opsadom. Svakim danom je sve više ožiljaka na licu Beograda. Međutim, Beograd je grad neverovatne energije, i uvek se u čudu pitam odakle izvire taj duh, taj humor, ta kreativnost. Pokušao sam da u romanu Adresa dam jednu sveobuhvatnu sliku tog grada“, kaže Velikić.

Povezani tekstovi