Novi roman pisca Elvedina Nezirovića, Ništa lakše od umiranja, koji se nedavno pojavio u izdanju Lagune, priča je o zločinu, krivici i praštanju.
Ispisujući priču o Džoniju Akeru, švedskom plaćeniku i ratnom zločincu u vojsci HVO, autor istražuje gde su koreni, priroda i granice zla.
Crnčuga, crnačko kopile, berač pamuka – samo su neka od pogrdnih imena kojima su ga oslovljavala deca u malom selu na severu Švedske. Po prirodi svadljiv i ratoboran, odgovarao im je pesnicama, a kad je shvatio da je fizički superiorniji, počeo je i sam da izaziva tuče. Još kao tinejdžer, zainteresovao se za knjige s ratnom tematikom i prvi put se susreo s nacističkom ideologijom, koju će kasnije u potpunosti prihvatiti i slediti, uprkos svom afričkom poreklu i boji kože.
NJegova opsesija odvešće ga krajem 1992. u Hercegovinu, gde će se priključiti jedinici HVO. Tu započinje njegova ratna priča, koja će dovesti do desetina mučenih i ubijenih mahom bošnjačkih, ali i srpskih civila. Nakon presude Višeg suda u Mostaru 1995, na trinaest godina zatvora, Džoni Aker ubrzo je izručen Švedskoj, gde je oslobođen zbog nedostatka dokaza.
Četiri godine kasnije, kad su dvojica policajaca iz Mjelbija obavešteni da se u gradu udaljenom nekih stotinu kilometara dogodila pljačka, odlučuju se da krenu u poteru, i ne sluteći da je jedan od begunaca Aker.
“Da budem iskren, nemam neka posebna očekivanja, kao što, uostalom, nikada nisam imao očekivanja niti od jedne svoje knjige. Takva mi je priroda. Možda neki pisci i pišu po mjeri nekog svog imaginarnog, idealnog čitaoca, ali ja pišem, prije svega, po nekoj unutarnjoj potrebi, iz želje da se oslobodim onoga što me tišti i boli.
Svojih demona, kako bi to rekao Selindžer. Drugim riječima, pisanje za mene nije posao, već nužnost koja biva zadovoljena onoga časa kad u priči stavim i posljednju tačku. U svemu onome što dolazi poslije nastojim da što manje sudjelujem“, kaže autor.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
