Problem Kosova može se rešiti samo u evropskim okvirima

Izdavačka kuća Dangraf, izdavač lista Danas, objavila je, zajedno sa izdavačkom kućom NNK dve knjige profesora Bleda: „Franc Fedinand“ i „Hitlerovi ljudi“. Profesor Bled prošle srede u Beogradu je održao predavanje u SANU i učestvovao na okruglom stolu o srpsko-francuskom diplomatskom jubileju u Francuskom kulturnom centru. U razgovoru za Danas on analizira aktuelne veze Srbije i Francuske, odnose unutar Evropske unije i sporna pitanja na Balkanu.

* U proteklih 180 godina diplomatski odnosi Srbije i Francuske imali su i uspone i padove. U kakvoj su fazi danas?

– Moj utisak je da odnosi između Francuske i Srbije popravljaju od dolaska predsednika Žaka Širaka u Beograd 2001. godine. On nije imao obavezu da dođe, ali je imao potrebu da tom svojom posetom obnovi veze koje su postojale između Francuske i Srbije.

* Koliko je na tu posetu uticalo i to što je tada predsednik SRJ bio Vojislav Koštunica, političar sa dobrim francuskim vezama?

– Taj lični momenat je možda imao određenu ulogu, ali izvan toga radilo se o jasnoj političkoj odluci predsednika Širaka da te veze obnovi. Predsednik Širak je dobro znao da su zbog ratova, a posebno zbog bombardovanja 1999. bilateralni odnosi opterećeni i upravo ne bi li popravio odnose i premostio taj period donosi odluku da dođe u Beograd. To je sigurno bio početak od kog stižemo do jula prošle godine i dolaska predsednika Makrona u Beograd. Mislim da je to vrlo značajan događaj, jer se ne radi o protokolarnoj poseti nego ta poseta ima svoju političku težinu – preduzeta je sa određenom političkom željom i strategijom predsednika Makrona da svojim prisustvom u Srbiji pospeši novi elan u saradnji između dve zemlje na više planova: političkom, ekonomskom i kulturnom. Naravno, ne treba očekivati neke krupne promene odmah. Radi se o procesu koji je započet njegovim dolaskom. Taj proces će se postepeno razvijati i biće najvažnija posledica Makronove posete i želje da međusobne odnose unapredi i podigne na viši nivo.

* Šta očekujte od njegove nove strategije za Jugoistočnu Evropu i kako bi ona mogla da utiče na srpsko-francuske odnose?

– Mislim da u analizi predsednika Makrona Srbija ima vrlo značajnu ulogu na regionalnom nivou. Naravno, nije sama, ali Makron smatra da je ona jedan od ključnih činilaca u onom što danas zovemo Zapadnim Balkanom. Možda je još rano da se precizno odrede konture Makronove regionalne politike za Zapadni Balkan. One će se verovatno videti jasnije kako vreme bude prolazilo i plan se bude realizovao, ali ono što se nesumnjivo može zaključiti iz saradnje i kontakata sa ambasadorkom Srbije u Parizu gospođom Natašom Marić jeste da su, prema njenom svedočanstvu, kontakti na ministarskom nivou ili na nivou važnih ličnosti u ministarstvima sve brojniji što dokazuje da postoji proces saradnje na različitim nivoima koji dobija značajno ubrzanje.

* Na okruglom stolu u Francuskom kulturnom centru, između ostalog, čulo se da je između naše dve zemlje u prošlosti uvek bila Nemačka. Da li je ona i sada tu „između“, mada su danas u svim odnosima na Balkanu osim Nemačke neizbežne i SAD?

– Kosovo je problem koji se može rešiti samo u evropskim okvirima, što znači da u rešavanje tog problema mora biti uključena i Nemačka. To sad ne znači da Nemačka u tome treba da ima dominantnu ili presudnu ulogu. Na kraju krajeva, kad se problemi rešavaju u evropskim okvirima, do rešenja se dolazi, kao što je više puta rečeno, zahvaljujući toj saradnji Francuske i Nemačke. Ali ta saradnja mora podrazumevati da obe strane budu podjednakog značaja i snage.

* Kako biste ocenili odnose Francuske i Nemačke – da li su partneri ili pritajeni „suparnici“ u EU?

– Želimo da verujemo da smo partneri.

* Kakva je budućnost tih odnosa kao i cele EU posle „bregzita“?

– Naravno, ne zna se tačno šta će zapravo biti. Logika stvari zahtevala bi da odnosi Francuske i Nemačke izlaskom Britanije budu značajniji i što tešnji zato što dok je Britanija bila tu postojala je i alternativa saradnje Francuske i Nemačke. Jedna ili druga strana mogle su se opredeliti za alternativu koja bi činila neku vrstu francusko-britanske ili nemačko-britanske saradnje. Logično je pretpostaviti, ne znam da li će tako i biti, da će značaj te saradnje biti povećan i imati znatno veću ulogu zato što sad ne postoji ta alternativa.

* Pre sto godina jedan od ciljeva i posledica ratne pobede Velike Atante bio je i raspad Austrougarske monarhije. Danas se mogu čuti i mišljenja da je sa njenim nestankom Evropa počela da gubi identitet i stabilnost? Da li se slažete sa takvim ocenama?

– Mnogo sam se bavio i imam mnogo simpatija za Austrougarsku, ali to je jednostavno tako. Austrougarska se neće vratiti, treba gledati napred.

* U Srbiji mnogi smatraju da je stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnije Jugoslavije bilo na neki način rešavanje „srpskog pitanja na Balkanu“ – svi Srbi našli su se u jednoj državi. Kakva je bila uloga Francuske u tome i da li i ona imala takvu vizuru?

– Ako posmatrate činjenica da se svi Srbi nalaze u jednoj državi to možda jeste rešenje srpskog pitanja, ali teritorija Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i potom Jugoslavije mnogo je veća i šira. Samim tim došlo je do određenih tenzija koje nisu bile prisutne na samom početku, ali su se vremenom povećavale što je dovodilo do strukturalne nestabilnosti u državi. U prvom delu rata Francuska je bila za rešenje srpskog pitanja – za jednu veliku Srbiju, ali ona nije predviđala okupljanje svih Srba. Deo Srba, u skladu sa tim programom, trebalo je ostane van velike Srbije – to se odnosilo na Srbe u Hrvatskoj i Srbe u Dalmaciji. Kad se sa tog programa krenulo na onaj veći, uslovno rečeno, jugoslovenski program, on nije sagledavan kao kompletno rešavanje srpskog pitanja. On je sagledavan u perspektivi drugih problema koje stvara, kao što su teškoće koje ta, uslovno rečeno, jugoslovenska država pravi Francuzima u odnosima sa Italijom.

* Sad vek kasnije postoje mišljenja da Zapad od 1999. i NATO bombardovanja SRJ svojim rešenjima za Kosovo i Metohiju rešava „albansko pitanje“ na Balkanu. Pokojni istoričar Dušan T. Bataković ukazivao je i na opasnost od stvaranja „velike Albanije“. Što Vi mislite o tome i kakva je tu uloga Francuske danas?

– To jeste jedna hipoteza, ali je ja ne vidim kao nešto što je u ovom trenutku aktuelno.

Živa rana i gruba greška

* Bez obzira na sva zvanična izvinjenja Pariza, ambasadora Francuske u Srbiji i objašnjenja koja smo čuli i od Vas, da li Vas je iznenadilo koliko je i tokom ovog Vašeg gostovanja u Beogradu bilo komentara povodom skandala sa predstavljanjem Srbije i samoproglašene kosovske države na obeležavanju 100. godišnjice završetka Prvog svetskog rata 2018. u Parizu?

– Nisam iznenađen, jer to samo pokazuje u kojoj je meri pitanje Kosova još otvorena i živa rana u srpskoj sredini. Ali, neophodno je još jednom ponoviti da se radi o jednoj gruboj, nesrećnoj protokolarnoj grešci i ni o čemu više.

Širak i Makron na De Golovom tragu

* Član ste naučnog saveta Fondacije Šarl De Gol, a bili ste i urednik zbornika „General De Gol i arapski svet“ Da li danas u Evropi, pa i svetu postoji političar i državnik formata generala Šarla de Gola?

– Vrlo je teško zamisliti političara koji bi imao De Golov značaj, snagu i ličnost. Možda je najtačnije razmišljati o tome da li danas postoje državnici koji se rukovode onim istim idejama i uverenjima koje De Gol imao. U tom kontekstu, bar kad je spoljna politika u pitanju, to je činio nesumnjivo Žak Širak. Što se tiče Emanuela Makrona, on takođe ima deo tih uverenja koje je imao De Gol. De Gol je govorio o evropskoj Evropi, Makron govori o suverenoj Evropi. Termini su različiti, ali mi se čini da je suština ista.

Prevod sa francuskog: Vojislav Pavlović