Pronalazač i glumica Hedi Lamar 1Foto: Promo

U formi dnevnika glumice koju i danas mnogi smatraju „najlepšom ženom koja se ikad pojavila na filmskom platnu“ knjiga Mari Benedikt govori o manje poznatoj Hedi Lamar – pronalazaču i pioniru bežične tehnologije, što se u njenim popularnim filmskim biografijama obično podvodi pod rubriku zanimljivosti.

Austrijsko-američka glimica jevrejskog porekla Hedi Lamar (1914-2000) umetničku karijeru započela je u rodnom Beču pod svojim pravim imenom Hedvig Eva Marija Kisler.

Kasnije u SAD promenila ga je u Hedi Lamar da bi ublažila u to vreme lošu reputaciju nemačkog filma „Eksataza“ (1933), iako je zahvaljući njemu ušla u sve filmske antologije upkos činjenici da su se prve nage žene na celuloidu pojavile još 1915.

Tokom 86 godina života igrala je pozorištu, snimila više od 30 filmova, borila se protiv nacizma, imala šest brakova okončanih razvodima, bila majka troje dece i pronalazač-amater.

Zajedno sa kompozitorom Džordžom Antejlom 1942. patetirala je tehnologiju proširenog spektra, koju je deceniju kasnije počela da koristi najpre američka mornarica, a potom i čitava vojska, uključujući i primenu u kontroli bespilotnih letelica korišćenih u Vijetnamu.

Njihov patent primenjuje se danas kod mobilnih telefona, faks aparata, svih bežičnih uređaja, kao i u satelistkoj vojnoj industriji. U čast Hedi Lamar Austrija, Nemačka i Švajcarska datum njenog rođenja, 9. novembar obeležavaju kao „Dan pronalazača“.

Knjiga prati intimnu ispovert Hedi Lamar od njenog tijumfa u Bečkom teatru 17. maja 1933, u ulozi kultne austrijske carice Elizabete – Sisi, kojim je trebalo da povrati glumačku reputaciju posle „Ekastaze“ i prvog susreta sa budućim prvim mužem austrijskim proizvođačem oružja i naci-simpatizerom Fricom Mandlom.

Roman obuhvata godine braka sa Mandlom, njeno besktvo u London, gde je „dobila prliku za drugu prošlost“, odlazak u SAD, gde se 1939. udaje za scenaristu i producenta Džina Markeja, od kog se razvodi dve godine kasnije.

Posledni datum u ovom romanu-dnevniku je 4. septembar 1942, kad Hedi Lamar ne krije razočarenje što je američka vojska odbila da upotrebi njen i Antajlov patent u „Drugom svetskom ratu“, umesto kog je kostila njenu lepotu prirodne brinete bledog tena i zelenih očiju za sakupljanje novac za ratnu industriju.

U intervjuu koji „Laguna“ objavljuje uz ovaj roman, autor Mari Benedikt kaže da se u radu na knjizi suočavala problemom obilja materijala o glumici i šturim podacima o Austrijanki, Jevrejki i naučnici Hedi Lamar, zbog čega je ovo delo i „važno svedočanstvo o marginalizaciji doprinosa istorijski važnih žena u njihovo doba, ali i posle njega“.

Mari Benedikt je književni pseudonim pod kojim piše Heder Terel (1969) iz Pitsburga, sa diplomama istorije, istorije umetnosti i prava na „Bostonskom univerzitetu“.

Ona je radeći kao pravnik sanjala je o tome da piše istorijske romane o uspešnim ženama, što je 2017. spovela u delo, objavivši svoj prvi roman „Drugi Ajnštajn“, o naučnici i prvoj Ajnštajnovoj supruzi Milevi Marić.

Njeni romani „Karnegijeva sobarica“, „Jedina žena za stolom“, a u januaru ove godine i „Ledi Klementina“, o supruzi Vinstona Čerčila, imaju status međunarodnih bestselera.

Za 2021. najavila je dve knjige – „Misterije gospođe Kristi“ i „Ličnu knjižaru“, koju piše zajedno sa još jednom američkom autorkom bestselera, Viktorijom Kristofer Murej.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.