Diverzija na Parcanskom vijaduktu izvršena je pod neposrednom komandom komandanta odreda Koče Popovića i člana Glavnog štaba partizanskih odreda Srbije Rodoljuba Čolakovića a u Belom Potoku pod komandom Filipa Kljajića Fiće, člana GŠ partizanskih odreda Srbije, i Bore Markovića, političkog komesara odreda.

O tom je Rodoljub Čolaković zapisao: „Koča mi je ispričao kako je tekla čitava naša operacija oko osvajanja mosta u kojoj smo mi pucali jedni na druge, zarobljavali jedni druge, ali koja se ipak dobro svršila… Sve ovo je proisteklo zbog toga što smo u našem planu napada napravili jedan propust; nismo utvrdili znake raspoznavanja. Mineri su brzo svršili svoj posao, to jest postavili su na tri mesta ekrazit. Iskupili smo se svi na zaravanku, naredili zarobljenicima da idu kud znaju, i to što brže. Oni nisu čekali da im se to ponovi, nego su zagrebali duž pruge iz sve snage. Ubrzanim korakom zamakli smo za jedno brdo i tu zastali. U isti mah mračno nebo obasjala je jarka ljubičasta svjetlost i kao grom odjeknula prva eksplozija; malo docnije odjeknula je i druga. Pričekali smo još malo neće li odjeknuti i treća. No nje nije bilo. Žurno smo krenuli put logora, neispavani i umorni, ali zadovoljni. Pokazalo se da se i od malo ljudi može izvršiti krupna diverzija.“

* * *

Akcije kosmajskih partizana, a pre svega diverzije na železničkim prugama u neposrednoj blizini Beograda iznenadile su okupatora i njegove sluge žandarme. Nemci su od svojih špijuna dobijali izveštaje o prilikama na terenu Kosmaja i na osnovu toga su krajem jula, 1941, procenjivali partizanske snage, opremu, njihove lokacije i namere.

Na osnovu obaveštajnih podataka i procene bezbednosti situacije general Paul Bader, komandant više komande LXV za naročitu upotrebu, upoznao je komandante divizije i pukova o izvršenim diverzijama i obustavljanju železničkog saobraćaja, i komunistima kao izvršiocima koji su okupljeni na Kosmaju. Da bi se sprečile nove diverzije, Bader je saopštio da će divizije sa delovima svojih snaga izvesti „Akciju Baden“ i uništiti komuniste. Na sastanku je razmotren plan „Akcije Baden“ kojim je bilo predviđeno da u njenom izvršenju učestvuju sedam bataljona koji će prići Kosmaju u sedam marševskih grupa i zaposesti sve prilaze planini 8. avgusta uveče, a 9. avgusta izvršiti njeno pretresanje radi hvatanja i uništenja komunista, kako su Nemci nazivali partizane.

* * *

O blokadi Kosmaja „Bilten Glavnog štaba NOP odreda Jugoslavije“ u broju 4 za septembar 1941. pisao je da su u blokadi Kosmaja poginuli junačkom smrću između ostalih: Milan Milosavljević, kapetan II klase iz Beograda, Fric Rajnpreht, Nikola Zubov Rus, Đuro Kotro i dr.

„Ali uprkos temeljitog opkoljavanja, uspelo je jednom jačem delu partizana da se iščupa iz neprijateljskog obruča. Treba ovde primetiti to da su Nemci ponovo pokazali koliko se boje naših partizana kada su upotrebili tako velike snage u ljudstvu i oružju protiv mnogo slabijeg partizanskog odreda.“ (Zbornik DP NOR t. 2 str. 39)

* * *

Iako je blokada Kosmaja u nemačkim dokumentima zvanično vođena kao „Akcija Baden“, u nekim njihovim dokumentima se blokada Kosmaja naziva „Poduhvat Kosmaj“.

U „Akciji Baden“, odnosno u „Poduhvatu Kosmaj“ učestvovali su delovi sve tri posadne divizije, ali je nosilac ove akcije bila 714 p. divizija pod komandom generala Fridriha Štala, koji je i bio komandant „Akcije Baden“. Tačka 7 izveštaja štaba ove divizije o blokadi Kosmaja glasi:

7. Ishod.

Ukupno je ubijeno: 18 bandita, zarobljeno 13 bandita; zaplenjeno: 1 laki puškomitraljez, 6 pušaka, 3 pištolja, 1 bajonet, ručne bombe i municija.

Sopstveni gubici: mrtav 1 čovek iz 8. čete 749. pešadijskog puka; ranjeno 4 čoveka (1 čovek iz 724 p. puka i 3 čoveka iz 721 p. puka). (Arhiv VIII JNA: nav-n-t-314, f-53)

Što se tiče nemačkih gubitaka, oni su u izveštaju generala Štala umanjeni. U izveštaju nije navedeno brojno stanje nemačkih trupa angažovanih u „Akciji Baden“ kao ni srpske žandarmerije.

* * *

Trinaest tela poginulih partizana, po naređenju Nemaca, seljaci su prevezli sa Kosmaja u Sopot, gde su na trgu bili izloženi nekoliko dana radi zastrašivanja naroda i sahranjeni su u zajedničku grobnicu u Ropočevačkom groblju tek po odlasku Nemaca.

Prema sećanju nekih Sopoćana, kada su u odeći kapetana Milana Milisavljevića Žuće žandarmi našli oficirsku legitimaciju, Milan Aćimović, bivši ministar, tada šef Komesarske uprave koju su postavili Nemci u Beogradu maja meseca, a koji se tada nalazio u Sopotu kod generala Štala – udario je nogom Žućino mrtvo telo.

* * *

U izveštaju Štaba Kosmajskog NOP odreda o blokadi Kosmaja, od 28. 08. 1941. godine, upućenog Glavnom štabu Srbije, o tom događaju piše: „Ako se uzme da obim kruga oko Kosmaja pri osnovi iznosi oko 25 km, i da su tu Nemci one noći razmestili zasede sa po tri vojnika na svakih 20-30 m, onda je samo u tim zasedama bilo angažovano 3.000 – 3.500 vojnika. Tome broju treba dodati i broj vojnika koji su činili glavninu, koja je iza zaseda bila razmeštena po šatorima svuda oko Kosmaja. Taj broj bi morao iznositi najmanje oko 3.000 ljudi. Najzad, tu je bila i motorizacija – kamioni (artiljerija) i tenkovi. Stoga se mora uzeti da je u blokadi Kosmaja uzelo učešće najmanje 7.000 Nemaca. Pri svemu tome naše jedinice nisu imale velike gubitke. Iako smo blokadom bili iznenađeni i našli se u nemačkom obruču, izgubili smo samo 12 boraca – iz naše čete dvojicu, a iz Mladenovačke desetoricu. Neki drugovi su se probili iz blokade bacajući bombe na Nemce, drugi – neopaženo se izvlačeći birajući mesta koja nisu bila pokrivena zasedama; neki kao ja, skrivajući se u uvalama pod lišćem, a neki se peli u krošnje drveća. Komandir mladenovačke čete Milan Milisavljević Žuća zatekao se na samom vrhu Kosmaja. Kada su Nemci došli u njegovu blizinu, zauzeo je dobar položaj i mitraljezom pobio veliki broj Nemaca. Kad mu je nestalo municije, izvršio je samoubistvo.“

* * *

U srpskoj i jugoslovenskoj istoriografiji ne pominje se „Akcija Baden“, odnosno „Poduhvat Kosmaj“. U knjizi „Centralna Srbija u NOB-U“, autora Aleksandra Vitorovića, koja prva opisuje NOB u Centralnoj Srbiji na str. 93 piše da je blokadu izvršila kompletna alpska divizija koja je bila na prolazu iz Grčke za Istočni front, kojoj su pridodate jedinice okolnih okupacionih garnizona i odredi žandarma i ljotićevaca (koji tada još nisu bili formirani – DDB).

U knjizi „Srbija u ratu i revolucija 1941-1945“, grupe autora, na strani 99. piše:

„Okupator i kvislinzi su već početkom avgusta preduzeli zamašnu vojnu operaciju protiv njega (Kosmajskog partizanskog odreda) 8. avgusta je 1.500 nemačkih vojnika i nešto žandarma opkolilo Kosmaj, a onda su u gustom streljačkom stroju krenuli da ga pretresu. Glavnina odreda nije se tada nalazila na Kosmaju, a manje grupe partizana koje su se tamo zatekle pružile su neprijatelju otpor i probile se iz obruča, ali je tada poginuo Branko Krsmanović, član Glavnog štaba za Srbiju.“

I to je sve.

Možda je ovo prilika da ovaj autor kaže kako je došao do nemačkih dokumenata, koji tada nisu bili u popisu fondova nemačke građe u Arhivu Vojnoistorijskog instituta Jugoslovenske narodne armije. I ne samo to, nemačka dokumenta o blokadi Kosmaja, odnosno o „Akciji Baden“, ne nalazi se ni u Zborniku DP NOR u tomu XII, u prvoj knjizi u kojoj su objavljena nemačka dokumenta koja se odnose na događaje u okupiranoj Srbiji 1941. godine. Zašto se to desilo, ovom autoru nije poznato, ali teško je verovati da je to slučajna omaška. Pre može biti da nekom u Institutu nije odgovaralo da se prikažu nemačka dokumenta o prvoj najvećoj nemačkoj akciji u okupiranoj Jugoslaviji koja je izvršena u okupiranoj Srbiji.

Ali kako je ovaj autor došao do ovih dokumenata. Kao istraživač, i zaposlen, on je oko petnaest godina odlazio u Arhiv VII i tražio dokumenta i o blokadi Kosmaja koji nisu bili u popisu fondova. I vremenom je upoznao jednog radnika koji je donosio u čitaonicu istraživačima građu koja je bila u popisu – regesti fondova. Pa je i sa njim razgovarao kako takva dokumenta nisu u popisu fondova nemačke građe, jer sigurno postoje, verovatno u nesređenim dokumentima. I konačno mi je taj radnik, možda se zvao Gomboš, na čemu sam mu beskrajno zahvalan, bez uobičajene procedure omogućio da do tih dokumenata iz kutija nesređene nemačke građe dobijem dokumenta o blokadi Kosmaja i da mi se kopiraju. Po sećanju autora kopiranje je izvršio jedan podoficir, koji se verovatno zvao Gruja, rodom iz Šumadije iz okoline Gornjeg Milanovca. I tako je autor dobio brojna dokumenta bez uobičajene procedure.

* * *

Iznenadna blokada Kosmaja od strane premoćnih nemačkih trupa, u kojoj su nanele gubitke partizanima ali nisu uspele da unište njihov odred i junački otpor koji im je pružila grupa kosmajskih partizana na čelu sa komandirom Mladenovačke čete, kapetanom Milanom Milisavljevićem Žućom i članom GŠ Srbije Brankom Krsmanovićem naišli su na veliki odjek kod partizana i u narodu Kosmaja i okoline. Neuspeh višestruko nadmoćnijeg neprijatelja u ljudstvu i naoružanju ojačao je borbeni duh boraca i naroda i učvrstio njihovu veru u konačnu pobedu nad okupatorom i njegovim slugama.

Ova nemačka vojna operacija imala je po svim elementima karakteristike ofanzive. Koliko je ova ofanziva, iako nije ugrožavala vrhovni štab NOP, koja je prethodila zvaničnoj „Prvoj neprijateljskoj“ ofanzivi na Užice, značajna za istorijsku analizu širine, snage i karaktera antifašističkog otpora na početku Drugog svetskog rata u Srbiji treba da bude predmet budućih istoričarskih istraživanja, i odgovor na razne revizije istorije i rehabilitacije kvislinga.

O sagovorniku

Dragoslav B. Dimitrijević Beli rođen je 30. maja 1928. u Baćevcu, opština Barajevo. Posle završene osnovne škole, kod oca stolara učio je stolarski zanat. Učestvovao je u Narodnooslobodilačkom pokretu od 1943. godine. Sa nepunih 16 godina postao je borac Kosmajskog partizanskog odreda. Od jeseni 1944. kao borac 21. srpske NO udarne divizije bio je učesnik borbi na Sremskom frontu. Rat je završio u činu poručnika. Obavljao je razne profesionalne dužnosti u državnim organima, i objavljivao feljtone i članke u beogradskim dnevnim novinama, časopisima i zbornicima. Autor je knjiga „Gde je moja mama?“, „Darinka Radović i njene ćerke“, „Pregled važnijih događaja iz NOB za područje opštine Barajevo“, „Kosmaj u NOB“, „Baćevac u NOB“ i „Kosmajski partizani“ u dva toma. Ova sećanja priređena su na osnovu njegove najnovije knjige „Nemačka akcija Baden“ u izdanju Mostarta Zemun 2016. godine.