Razgovori o Hemingveju

Časopisi, baza književnog života, mesta gde su se javljala buduća velika imena domaće književnosti, otkrivali svetski pisci i razvijale žustre i argumentovane polemike, tiho zamiru ali se još ne predaju. I to daje nadu da će u sveopštem društvenom haosu i talogu u koji tonemo, biti zadržana i održana ona iskra kulturnog života koji će jednog dana morati da se izdigne iz blata u koje je gurnut.

Tu nadu daje najnoviji broj Srpskog književnog lista koji je upravo izašao iz štampe. Iako nekad mesečni, a sada četvoromesečni, SKL je zadržao svoj profil po kojem se prepoznaje, zahvaljujući glavnom i odgovornom uredniku Petru Cvetkoviću, i saradnicima koji ne odustaju da svojim prilozima vrednost ovog časopisa održe na zahtevnoj intelektualnoj visini. Najnoviji broj, 24/129, za januar, februar, mart i april 2019, otvaraju dva velika teksta: Zlatka Sušića Vjerovatna priča o Gregoriju Fuentesu, brodaru Ernesta Hemingveja, i Bojana Jovanovića o Vladeti Jerotiću. U nizu priloga iz kojih je teško izdvojiti, a ne učiniti nepravdu drugim, ipak se opredeljujemo za najaktuelniji u kome se Marinko Lolić osvrće na obeležavanje godišnjice Srpskog filozofskog društva, kritikujući između ostalog politiku sadašnje Uprave SFD. U Dokumentima je objavljen tekst Leona Kojena o knjizi sećanja U predvorju Save Bankovića, sveštenika koji je bio žrtva komunističkog režima.

Ovu knjigu Kojen stavlja u ravan Godina koje su pojeli skakavci Borislava Pekića i Ožil?aka i opomena Dimitrija Đorđevića. Slede Žena čita novine (fragmenti romana u nastajanju) Mirjane Mitrović, tekst Marka Nedića o Grozdani Olujić, povodom sabranih romana koje je objavila SKZ, i jedna njena priča, što nas dodatno podseća na ovu, nedavno preminulu izuzetnu književnicu. Sećanje na Žarka Rošulja ispisuje Vesna Matović, o pripovedačkom svetu M. Ćulafića piše Aleksandra Žežel? Kocić, a o Vladislavu Petkoviću Disu kao prevodiocu Staniša Vojinović.

Od prevodne književnosti, tu je priča egipatskog pisca Zbrka Sabri Muse u prevodu Srpka Leštarića, i esej o ikonama Maksimilijana Vološina koji je prevela Draginja Ramadanski. SKL donosi i poeziju Ivane Milankov, Zdravka Krstanovića, Tanje Kragujević… Vilijama Karlosa Vilijamsa u prevodu Tanje Pajić… I najzad, najnoviji broj SKL zatvara tekst iz Spomeničkog dosijea Beograda koji vredno ispisuje LJubomir Gligorijević: ovog puta oštra kritička reč pod naslovom N-to Glavu u šuplje drvo od stida posvećena je ruglu od spomenika patrijarhu Pavlu.