Širok Tviter, ravan Srem

Nisam u kampanji, ali mi je koleginica Jelena Jahura, koja radi Digital, zakazala gostovanja na nekoliko televizija kako bih najavio konferenciju. U petak sam bio na Happy TV sa Petrom Vojinovićem (Tango Six portal), koji je učesnik jednog od panela na konferenciji. Kad Petra vide u studiju, odmah pitaju: „Jel pao neki avion?“ pošto ga naši TV-novinari, skloni da uvek za iste teme zovu iste sagovornike i analitičare, uvek pozivaju kad se desi neka avionska nesreća. Ovog puta povod je bio njegovo učešće u panelu Digital Only, Social First… a ima li tu duše: Etika i estetika Novog doba na Digitalu. Duboko verujem da je samo u kombinaciji vrednosti i znanja Starog sveta i tehnoloških mogućnosti Novog sveta – moguć napredak, kako privatni tako i poslovni.

U ponedeljak smo Jasmina Stojanov, čuvena Džesika iz kabineta Borisa Tadića i ja imali uključenje u Jutarnji program na Pinku. Tema je bio panel na Digitalu u kojem Jasmina učestvuje: Državni službenik: Krizno komuniciranje u javnoj upravi. U utorak sam sa Jelenom Trivan bio u Jutarnjem kod Srđana na Prvoj TV a pričali smo o snimanju filmova u Srbiji pošto je ona kao predsednica UO Filmskog centra Srbije bila učesnica panela: Na uglu Bulevara revolucije i Sanset avenije: Kako je Srbija postala filmska meka.

Danas, sat vremena pred početak konferencije, bio sam gost kod Minje na N1. Tokom prelistavanja štampe uporedio sam koaliciju oko SNS sa SSRNJ (Socijalistički savez radnog naroda Jugoslavije) u kojem ima svega – od krajnje levice do krajnje desnice, od euroentuzijasta do rusofila, kao na Nojevoj barci: par antilopa, par žirafa, par rakuna… Minja me je pogledala kao da smatra ovakvo poređenje neobičnim i nastavili smo da pričamo o Digital konferenciji i činjenici da u jednoj sali imamo i Olju Bećković i Kseniju Vučić; i Slobu Georgijeva i Levijatan; i ambasadora Kajla Skota i Oliveru Zekić; i ministra Đorđevića i Žaklinu Tatalović.

Sat kasnije, u hotelu Metropol počela je konferencija na kojoj je odmah na početku ambasador Skot sve prilično iznenadio svojom prezentacijom u kojoj je naveo neke od uvreda koje je dobijao na Tviteru od kako je pre dve godine otvorio nalog na ovoj društvenoj mreži.

Petak, 6. septembar

Prvi panel danas vodi Jovana Gligorijević iz Vremena: Erin Brokovič, model 4.0: Društvene mreže i građanske inicijative. Meni je posebno upečatljivo bilo ono što je govorio Aleksandar Jovanović. Mislim da hrabrost ljudi koji brane svoje reke i potoke na Staroj planini ali i u drugim delovima Srbije zavređuje poštovanje i divljenje svih nas.

Kao što smo i očekivali – poslednji panel Welcome to TwitterLand: Istine i zablude o ‘tviter zajednici’, njenim ‘vođama’ i njihovim ‘podanicima’ izazvao je najveću pažnju a polemike o tome ko je pozvan i zašto, ko je šta rekao i ko se kako ponašao – traju na društvenim mrežama do momenta kad pišem ovaj tekst, pet dana nakon konferencije. Neverovatno kako smo stigli do tog mesta da je bilo kakav dijalog neistomišljenika – prvorazredna senzacija i predmet napada i sa jedne i sa druge strane! Mislim da je dužnost nas koji organizujemo ovakve događaje da na njima budu svi (čije je delovanje legalno, koji nisu pravosnažno osuđeni…) koji znače nešto u društvu i imaju određeni broj sledbenika, pristalica ili pratilaca. Razgovori u krugu nas deset istomišljenika, tako slatki i dragi obema stranama neće nas dovesti nigde.

Na kraju konferencije popili smo par pića na koktelu na terasi <I>Metropola<I> i kao i svakog petka – jedva sam čekao da se dokopam Novog Sada. Ovih dana porodično gledamo seriju <I>Motel Bates<I> koja nam je negde promakla a daje se na Netflixu.

Subota, 7. septembar

Kad god sam u zemlji, vikend provodim u Novom Sadu i teško da me bilo šta može pomeriti iz <I>Zmaj Jovine<I>. Beogradska dinamika koju u suštini volim i koja mi obeležava svaki radni dan, na kraju me ipak toliko iscrpi da je ovo jedini način da preživim do ponedeljka.

Provalu oblaka gledam kroz stakla iznad SPENS bazena, plivanje je jedini momenat u toku dana kad sam prepušten samo svojim mislima, bez razgovora sa ljudima, zvukova iz TV, sa kompjutera ili iz slušalica mobilnog telefona. Odbio sam čepove za uši sa blutut vezom pomoću kojeg bi slušao muziku ili omiljeni Remarkerov podkast Zadovoljstvo u tekstu.

Nedelja, 8. septembar

Elena je u prvom razredu gimnazije dobila zadatak da nauči napamet jedan poznati govor neke istorijske ličnost. Našla je knjigu na tu temu koju sam prošle godine dobio kao rođendanski poklon – tu su svi – od Isusa, preko Gandija do Obame. Odabrala je Čerčilov We shall fight on the beaches.

Kada sam u zemlji – vikendom volim da vozim bicikl po Vojvodini. Ovog puta odabrao sam deo Srema kojim se ređe ide: sa Iriškog venca spustio sam se Partizanskim putem do Krušedola, prošao pored spomenika partizanima Sloboda na Iriškom vencu pa pored TV-repetirora bombardovanog 1999. Ostaci naše slavne i manje slavne prošlosti.

Od Krušedola nastavio sam dalje po ravnom selu Srema ka Šatrincima. Šatrinci i Dobrodol, jedina dva većinsko mađarska mesta u Sremu – izgledaju poput vojvođanskih sela iz dela Stevana Sremca: guske trče po šorovima, žene sede ispred kuća a deca se igraju po livadi… Prema poslednjem popisu prosečna starost stanovnika ova dva mesta je 36 godina, što je pet godina manje od proseka Srbije i krajnje atipično za ovako mala sela…

U Šatrincima katolička i pravoslavna crkva nalaze se leđa u leđa – jedna do druge, katolička na bregu, pravoslavna u dolini. Sveštenik im dolazi jednom nedeljno iz Iriga, kaže momak koji mi je otključao crkvicu i pokazao njenu skromnu ali lepo održavanu unutrašnjost.

Pred prodavnicom pitam meštanina koji ispija svoje pivo – kakav je rezultat, misleći na košarkašku utakmicu Srbija – Španija. On mi odgovara: 1 – 0 i par sekundi kasnije shvatam da misli da fudbalsku utakmicu Šatrinci – Jarkovci koja upravo traje. Spuštam se dole niz ulicu do lokalnog, lepo održavanog fudbalskog terena. Pitam jednog od meštana koji kibicuju utakmicu preko ograde – Koja je ovo liga?, on odgovara: Ona najniža! Međutim, momci na terenu bore se kao da se odlučuje o ulasku u Ligu šampiona.

Ponedeljak, 9. septembar

Ambasador Meksika Marko Antonijo Garsija Blanko veselo se smeška dok se kišni oblaci razilaze iznad novosadskog Trga slobode. Meksiko je ove godine otvorio Food Planet festival. Ambasador je Novosađanima lično služio meksičke specijalitete a njegova supruga čašice sa tekilom. Pre toga nastupila je meksička plesna grupa a prisutnima se obratila i mlada Meksikanka koja se zaljubila u Novosađanina i ostala da živi kod nas.

Utorak, 10. septembar

Iako mi niko od prijatelja ne veruje, zaista mi sve teže padaju putovanja i sve više volim da budem u Novom Sadu i Beogradu. Ove nedelje idem u LJubljanu gde ćemo u četvrtak u rezidenciji ambasadorke Velike Britanije imati launch party slovenačkog izdanja magazina Diplomacy & Commerce.

Predveče je u Tuckwood Cineplexu ambasada V. Britanije organizovala premijeru filma Dauntonska opatija za predstavnike medija i tu smo imali priliku da upoznamo i Šan Makleod, novu ambasadorku u Beogradu. Šan govori srpski i deluje kao vrlo prijatna i komunikativna osoba. Britanija je jedna od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN koje su u 2019. dobile ili će dobiti nove ambasadore u Beogradu što se nikad dosad nije dogodilo u toku jedne godine.

Kažu da se svih pet novih ambasadora poznaju međusobno od ranije, većina njih je bila u isto vreme u Moskvi i svi su listom iskusni diplomati što mnogi vide kao znak da će se u narednoj godini u regionu rešiti neke bitne stvari.

Sreda, 11. septembar

Srećem u gradu Vladislavu Gordić, koja mi je 2015. puno pomogla oko prve Book Talk konferencije. Ove godine, 27. septembra ovim povodom u Novi Sad stižu pisci i izdavači iz celog regiona: Abdulah Sidran, Ante Tomić, Svetlana Slapšak, Rumena Bužarovska, Teofil Pančić, Biljana Srbljanović, LJiljana Habjanović Đurović, Dejan Papić, Duško LJuština, Duška Jovanić, Rajko Grlić, Muharem Bazdulj i mnogi drugi.

Sledeće nedelje Sandra i ja putujemo za Madrid, gde naši partneri iz magazina Hola! slave 75. godišnjicu lista po čijoj licenci mi od 2007. izdajemo magazin Hello! u Srbiji. U septembru 1944. dok je u Evropi besneo rat, Antonio Sančez Gomez i njegova supruga Mercedes (umrla proletos u 96. godini) – pokrenuli su magazin o poznatima Hola! Iz Madrida letimo za Trst, pa kolima u Rovinj na Weekend Media Festival. Sutradan nazad za Novi Sad pa u ponedeljak, 23. septembra, u Vrnjačku Banju na promociju magazina Hello! Travel: Vrnjačka Banja.

Business as usual, da ponovo citiram omiljenog Čerčila.

Autor je novinar i izdavač iz Novog Sada