Petak popodne. U terminu beogradske subote. Dvoje-troje od pet miliona.

Biti kod kuće pre mraka.

Kuće su otišle investitorima ili ostale na platnima Karlavarisa i Vrsajkova.

Pre mraka pojeo mrak.

Crveneti od stida ne od besa.

Redosled se obrnuo.

Ne stajati na tuđu senku i muku.

Adrenalin sve oprašta.

Voziti bicikl.

Po mogućstvu sa zatamljenim staklima.

Ulagati više u ćerke nego u sinove.

U roditelje zaglavljene u zavičaju.

Biti važan kad neko Odavde postane Neko.

Svako je već postao Nešto.

Ne gubiti iz vida da su Beograd, Beč i Budimpešta zabačeni.

Voz do Beograda više ne ide, od Budimpešte će tek da krene, Beč je ad akta.

Raspredati o vremenu.

Prognozi ne verovati ni kad najavljuje lepše dane.

Ići na matine u bioskop.

Kako se držati za ruke sa kokicama, mobilnima i tabletima!

Preferirati akvamarin, boju iščezlog mora.

Neuhvatljivo selfijem.

Otezati sa vokalima.

Do 140 karaktera.

Šetati po Keju i Zmaj Jovinom.

Ići prečicom po Fejsu i Dolini lopova.

Očenaš govoriti u sebi bez obzira na jezik molitve.

Sa akcentom.

Imati instinkt za ponavljanje istorije.

I iskustvo.

LJubiti u ruke, ne u obraz.

Tri puta. I u čelo toliko puta.

Bol u grudima držati za zubima.

Ako glupost još boli.

Depresiju negovati, melanholiju prenositi u nasleđe.

Obračunati se s tim na licu mesta.

Ne znati za kletvu i neželjene goste.

Od 1999. ne važi.

Sanjati mostove.

Iz vremena kad je Dunav tekao iznad njih.

Miris vlažnog peska, kuvanog kukuruza, vanilica.

Nestali sa zvukom tišine.

Novosadizam nije zarazan.

Novi Sad se, u međuvremenu, samo malo navukao.

Povezani tekstovi