Tri kosmopolitska života i nastanak evropske kulture 1Foto: Korica knjige

Slavna operska pevačica Polin Vijardo putovala je 1843. godine za Rusiju u kojoj se naveliko gradila železnica i u kojoj su progresivne evropske ideje bile sve prisutnije.

Sa Polinom je putovao i Luj Vijardo, njen muž i umetnički kritičar.

Za vreme njenog nastupa u Sankt Peterburgu jedan ruski spisatelj u publici nije mogao da priguši svoje frenetično oduševljenje i prestane sa aplauzom.

Od tog momenta će Ivan Sergejevič Turgenjev postati postojani pratilac bračnog para Vijardo, iz čega će se razviti odnos u troje (ménage à trois), kroz koji se reflektuje razvoj nove epohe: moderne.

Orlando Fidžes u knjizi Evropljani: Tri kosmopolitska života i nastanak evropske kulture (Hanser, Berlin 2020) upravo opisuje genetički proces takve kulturne samorazumljivosti.

Orlando Fidžes rođen 1959, profesor je ruske istorije u Londonu. On je u svojim visokotiražnim i popularno napisanim knjigama o književnosti, muzici i umetnosti, znao da koncipira impresivnu panoramu ruske istorije.

Nakon jedne anonimne recenzije da je reč o plagijatima, autor je izmenio siže svojih knjiga. Sada je Evropa tema njegove najnovije knjige.

U središtu knjige Evropljani: Tri kosmopolitska života i nastanak evropske kulture stoje tri ličnosti koje na egzemplaran način otslikavaju dinamični razvoj kulture na evropskom kontinentu u prvoj polovini 19. veka.

Tu je reč na prvom mestu o operskoj pevačici Polini Vijardo koja potiče iz španske porodice, o njenom mužu i menadžeru Luju Vijardou i savršenom poznavaocu umetničke i muzičke scene, te ruskom piscu Ivanu Sergejeviču Turgenjevu, klasiku ruske književnosti.

Ovo troje će tokom celokupnog života ostati spojeni kroz ménage à trois.

Orlando Fidžes kao pod lupom opisuje pozadinu i privredni napredak, na prvom mestu železnice i pronalazak litografije.

On piše o operi i koncertima od Peterburga do Palerma i od Londona do Rima, na čijim su repertoarima bili Verdi, Belini i Majerberg.

Sve ovo je komponovano po načelu asocijativnog spajanja sa zapanjujućom merom detalja, te se ova knjiga čita kao nekakav Who is who evropske umetničke prominencije: List, Zola, Flober, Tolstoj, Šopen, Igo, Fontane – čitave povorke slavnih i prominentnih pisaca, kompozitora, umetnika defiluju stranicama ove knjige.

Istine radi valja priznati da Fidžes vrlo često između troje protagonista ispreda difuznu pređu o mestima i tehničkom razvoju koja ih ostavlja da lebde u vazduhu.

Posebno prvi deo knjige ja sastavljen iz biografskih pasaža izvan konkretnog prostora. Ovde evidentno nedostaje struktura, te ni hronološki indeks na kraju knjige taj deficit ne može nadomestiti.

Iako ova knjiga svojim žanrom ide u non-fiction, pripovedački polet i fabulativni dar autora je izjednačava sa romanom koji se čita na dah.

Ova knjiga predstavlja monumentalnu fresku o konstruktivnoj snazi književnosti, muzike, slikarstva.

Otuda je najsrdačnije preporučujemo srpskom izdavaštvu.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.