Ovakve organizacije obično se osnivaju iz tri razloga – simuliranje podrške vlastima i njihovim inicijativama, tj. napadi na kritičare vlasti, zatim obavljanje poslova gde se zahteva formalno učešće civilnog sektora (poput predlaganja kandidata za pojedine nezavisne institucije, komisije ili radne grupe) i na kraju učešće na konkursima na kojima se deli novac iz budžeta.

Nakon jedinstvenog otpora promenama Ustava u oblasti pravosuđa gotovo svih relevantnih strukovnih organizacija i udruženja građana u Srbiji tokom 2017. i 2018. godine, podrška predlogu Ministarstva pravde došla je u martu 2018. od 40 organizacija civilnog društva među kojima su udruženja frizera, kozmetičara i organizacije osnovane od strane državnih funkcionera.

Kada se ovo pokazalo kao suviše neozbiljno i nedelotvorno, pristupilo se stvaranju Udruženja sudija i tužilaca, jednog od najaktivnijih i najvažnijih provladinih udruženja koje ima funkciju da podržava stavove Vlade, ali i da vodi aktivnu kampanju protiv svojih kolega koje se bore za dostojanstvo tužilačke i sudske profesije.

Sličnu podršku vladinim stavovima, ovoga puta u oblasti slobode medija pruža organizacija Institut za javnu politiku, čiji osnivač je blizak saradnik Aleksandra Vučića – Vladimir Beba Popović.

Ova organizacija poznata je po negativnim tekstovima o kritičarima Vučićevog, ali i režima Mila Đukanovića u Crnoj Gori. Institut je 2018. dobio sav novac Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja namenjen unapređenju položaja starijih osoba. U oblasti slobode izražavanja vlast je pribegla i osnivanju medijskih i novinarskih udruženja, koja vode ljudi bliski vladajućim strukturama.

Udruženja poput RAB-a, Fijeta, PROUNS-a ili Društva novinara Niša delegiraju većinu predstavnika u lokalne komisije za odlučivanje o projektima sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog značaja. Ovi konkursi opterećeni su brojnim skandalima i sumnjivim odlukama, na šta predstavnici medijskih i novinarskih udruženja redovno ukazuju.

Neka od lažnih udruženja osnovana su kao svojevrsna protivteža ozbiljnim istraživačkim organizacijama. Tako se Centar za istraživanje korupcije uglavnom bavi istraživanjem opozicionih stranaka i političara. U Trsteniku je osnovano udruženje „Savet za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije Transparentnost“ od strane funkcionera Ministarstva zdravlja Marija Spasića. Ovo udruženje uglavnom se bavi napadima na kritičare režime ili na nezavisna tela, a posebnu „težinu“ daje mu zloupotreba imena ugledne organizacije Transparentnost Srbija.

Ovakva udruženja služe i za predlaganje vlastima bliskih ljudi u različita tela, komisije ili radne grupe. Analitičara Nebojšu Krstića poznatog po provladinim stavovima, za članstvo u Upravnom odboru Radio-televizije Srbije predložilo je nepoznato udruženje Centar za društvena istraživanja. Trend osnivanja udruženja građana bliskih vlastima posebno je vidljiv među ekstremno desnim organizacijama.

Nacionalna avangarda, organizacija osnovana u maju 2017, već sledeće godine je zaslužila da joj konferenciju „Ka bezbednoj Srbiji“ otvore predsednik Republike, predsednica Vlade Srbije i još nekoliko ministara. I Srpska desnica, organizacija bivšeg službenika Kancelarije za Kosovo i Metohiju Miše Vacića, angažuje se često kada treba fizički napadati skupove opozicionih stranaka i pokreta. Članovi ove i sličnih ekstremnih grupa često upućuju pretnje preko društvenih mreža kritički orijentisanim pojedincima, ali do sada niko od njih nije kažnjen.

Inflacija lažnih udruženja građana čiji cilj je ili odbrana vlasti ili koruptivna raspodela javnog novca ozbiljno ugrožava slobodu udruživanja u Srbiji. Stvaranjem paralelnog civilnog sektora fingiraju se i javne rasprave i ceo proces građanske participacije, što može ozbiljno da ugrozi poverenje građana u demokratske procese i institucije.

Autonomnost delovanja i reprezentovanje kritičke i stručne javnosti osnovne su odlike civilnog sektora. Lažne nevladine organizacije zloupotrebljavaju mehanizam razvijen u demokratskim društvima koji omogućava građanima uticaj na javne politike i na poteze javne vlasti. Iskustva nekih drugih autoritarnih režima, poput Rusije ili Mađarske, pokazuju da vlast može iskoristiti ovakve organizacije i za fizičke obračune sa svima koje proglasi svojim neprijateljima.

Povezani tekstovi