Žana Poliakov Nekad me nije zanimalo šta se dešava oko mene. Izabrala sam da budem unutrašnji emigrat. Bilo mi tako lakše. Onda se život preokrenuo i nekako u tom zatvaranju u sebe i traženju sebe, došlo je do preokreta. Shvatila sam da sam deo jednog mnogo većeg sistema, nečija odgovornija starija sestra, kćerka, stanarka u jednoj zgradi, građanka jednog grada, pripadnica jedne zemlje sa nekoliko naroda i različitih nacionalnosti, da sa svima njima boravim na planeti Zemlji i da njena sudbina zavisi delimično i od mene. Da sam i te kako odgovorna i za zdravlje svoje i za radost ljudi oko mene i za dobre poslove i za sitne opravke i za nova stabla u ulici, za ukidanje deponije, za tretman u bolnicama, za redove u pošti, za neodgovornost policije i to što mi stalno lupaju kazne za parking … za sve to sam ja odgovorna. Zatvaranje u kuću, jest divno mi je u stanu, prava barbikina kuća, je dobro na izvesno vreme, da se povučeš i razmisliš. A onda sam shvatila da moram to take it personally. Kako to uvek biva, moje želje za aktivnijim učešćem kao da je neko čuo. Kad postoji želja, postoji i mogućnost. Centar modernih veština me je pozvao da učestvujem u kampanji za veću izlaznost žena na izbore 2007. Kakva savršena slučajnost iako svi već znamo da slučajnosti u ovom univerzumu zapravo i ne postoje.
Moja baka kaže da nije normalno što imam 33 godine i što još nisam udata. Birala birka ćoravog Mirka – to mi stalno ponavlja i jedva razaznajem šta to znači. Ali u suštini ona ne ume baš to lepo da sroči kao neke planetarno popularne spisateljice ili serijali. Ako sebi zadaješ prevelike ciljeve, imaš nerealna očekivanja, često završi nekim razočarenjem. Njoj je mnogo čudno što su žene danas toliko izbirljive po pitanju muškaraca. Ona nije imala prilike da bira. Bilo je sve unapred dogovoreno i ona nije dobila baš premiju jer je bila nešto starija udavača, recimo udala se tek u 21. godini. Međutim, deda je bio malo ambiciozniji pa je igrom slučaja odveo u svet. Da li ona to želi ili ne, nije baš mogla da bira. Srećom ljudi se pomire sa činjenicama i nekako slože, stignu i deca, te nakon dedine smrti kaže baka: Lepo smo živeli.
Jedino joj je žao što je nisu dali u škole. A tako je to želela. Ali žensko dete je za udaju i treba da zna da bude domaćica, a muško eventualno može u neku školu. Braća su dobila obrazovanje, a sestre muževe. Badnje veče kod bake. Deli se onaj kolač sa paricama. Pogodite ko je ove godine osvojio paricu. Ja. Ove godine su novci kod mene. Tata i brat su odahnuli pošto sam ionako preuzela mnogo ozbiljniju ulogu otkad nam je umrla mama. Jeste i zahtevna sam i izbirljiva i volim da naređujem i svesna sam da uglavnom žene guraju ovaj svet napred (dobro i poneki muškarac jer nisu svi isti). Za samo dve generacije stvari su se drastično promenile, jer zapravo mi volimo da biramo.
Apatija, očaj kao i apstinencija i nezadovoljstvo zbog loše lične, emotivne ili političke i ekonomske situacije neće ništa promeniti. Ako ne bismo da nam drugi biraju partnera, profesiju, prijatelje, školu za decu, cipele, šminku, garderobu ili modni stil, zašto da dozvolimo da neko drugi bira kako ćemo živeti. Ovo bi sutra trebalo da bude normalna zemlja i u njoj jednake mogućnosti za oba pola. Pojedinci donose promene. Pojedinci pokreću stvari. Sad znam da je najgori izbor, neizbor. I više ne bih da dozvoljavam da se važne odluke donose bez mene!
Zato je važno i da glasamo i da se pojavljujemo na sastancima kućnog saveta i da malo pomalo menjamo ono što nam se ne sviđa. Važno je da se čuje ženski glas. Drugačiji glas. Glas nežnih baka, glas neverovatno jake majke pune razumevanja i straha od budućnosti, glas zrelih žena koje žele bolju budućnost za svoje malene anđelčiće, glas devojaka kojima je potrebna bezbrižna mladost jer je samo jedna.
Ove nedelje ustaje se rano. U sedam sati. Ima ona teorija o ševama i sovama, ševa tip voli da ustaje ranije i produktivniji je ujutru dok sova tip više voli veče i noćna je ptica, dakle noću radi. Mislim da sam neka kombinacija ševe i sove. Ponekad ovako, a ponekad onako.
Miloš i ja smo bili kod Miloša i Marine. Gosti u jutarnjem programu B92, TV Dizanje. Prijatno je kod njih u studiju ali su mi oni nešto umorni. Da li od praznika ili od nečeg drugog, ne znam… makar smo uspeli malo da zagrejemo studio i da se svi malo nasmejemo. Izbori su bitna stvar ali to nije razlog da mi budemo mrtvi ozbiljni. Život je isuviše težak da bismo ga još otežali. Kad se malo izmakneš iz sopstvene situacije možda shvatiš da nešto i možeš da promeniš. Take it personally. Ovo najbolje shvataju ljudi koji već imaju tzv. digitalno mišljenje ( digital thinking ) , zapravo rasli su sa internetom. Šta to znači? Na internetu danas možete sve da pronađete. Ako te nema na internetu, ne postojiš. Ako nešto nema na ovoj našoj svetskoj kompjuterskoj mreži, možda ti možeš da postaviš neki tekst, neko svoje istraživanje, fotografije koje niko drugi nema, video zapis, svoje čudesne radove sa umetničkim aspiracijama… neki svoj doprinos daš našoj kolektivnoj enciklopediji. Ako ne rade sijalice u zgradi vašoj, šta ste svi uradili da se to promeni, hoćete kablovsku, da li čekate da vam dođu na noge ili preuzimate incijativu? Da li čekate da vam neko ponudi posao ili ga sami tražite? Da li radite bilo šta, osim što se svađate sa teveom i svaki porodični ručak se pretvori u kritiku i pljuvačinu političara? Pa zašto ste dozvolili da vam se politika toliko umeša u dnevni život? Imate li vi Život kakav ste zamišljali?
Kad malo bolje razmislim, ni mi devojke nismo nimalo zahvalne zbog onoga što trenutno imamo. Neko se u prethodnom veku izborio da imamo i pravo glasa i da smo ravnopravne stanovnice ove Zemlje. Neke hrabre žene prethodnih era izborile su se za pravo koje danas tako olako shvatamo. Često odmahujemo rukom da nas se to ne tiče. Tiče nas se u svakom smislu. Danas imamo pune radnje, novine prepune oglasa za posao, i nekakav cilj. Nije ratno stanje, niko nas ne bombarduje, mladići mogu i civilno da služe vojsku i konačno će nestati sve vojničke priče i opravdanja, ni zima nije tako hladna, postoje i neke dobre stvari danas, nije baš sve tako crno. Ima još toliko stvari koje treba popraviti i završiti i naravno trebalo bi brže ali opet se svaki put pitam šta ja mogu da uradim da bi to išlo brže? Šta ste vi promenili u svom životu tako brzo…?
Potom Uvećanje kod Miše Stojiljkovića. Ženska Vlada me ponekad podseća na žensku bajku ili kako bi izgledala planeta kada bi je vodile žene, makar samo na jedan dan? Divna ideja, nadam se da će uskoro imati konkretne akcije. Uveče sam gledala film Holiday. Ostala mi je jedna rečenica: Veće su šanse da te posle 35. ubije terorista nego da se udaš.
Opet u 8 ujutru konsultacije kod Vere Pilipović. Ona je makrobiotički konsultant. Kad več pričamo o promenama, promenila sam i način ishrane. Sa tim ide i promena načina mišljenja. Polako ali ne i neprimetno, svest o značaju ličnog ušestvovanja i ukoliko nešto ne preduzmeš, nemoj ni da se žališ… prepusti se sudbini. Ali ako nešto možeš da uradiš, potrudi se da to uradiš najbolje što je u tvojoj moći. Sad vodim brata na konsultacije. Tipičan produkt ovog vremena, razmaženi mamin sin koji ništa neće da radi, sve mu je na izvolte dostupno, a on depresivan i letargičan. I troši naše novce za finansiranje poslovanja srpske narko-mafije. Ne pristajem da finansiram kriminalne projekte, ali ni princip Drajzerove nije baš spektakularan. Izabrala sam nešto drugo. Neinvazivne metode bez lekova, bez psihijatara, hrana, kuvanje, i homeopatija radi pronalaženja smisla u besmislu. Prvo fizičko telo mora da ojača i da izbaci sve otrove iz sebe, a ne da ih zamenjujem drugim otrovima i stvaram drugu vrstu zavisnosti. Detaljno čišćenje organizma je ono što svima nama treba. Kao i detaljno čišćenje od poda do plafona. Ali ko od nas ima snage da se suoči sa svim alama koje se nalaze u podrumima i ko ima volje da takvu promenu napravi u životu? Retki. Zato pažljivo sledeći put kad bacate kamenje na nekoga. Možda vam se vrati.
Ako je tačno ono zdrav duh u zdravom telu, čini mi se da su mnogi izgubili duh jer ne vode računa o svom telu. Kuća se čisti iznutra ka spolja. Onda blista i privlači druge da dođu u nju. Onda nam neće biti potrebna skupa reklama na CNN da privučemo turiste. Ili nekog naočitog mladića jer mi sve i dalje tražimo (M)mladića.
Mislim da će ubuduće svi moji prijatelji ponavljati ovu moju izjavu i citirati me gde god je moguće. Na komentar jedne devojke, glasala bih ja ali ne znam za koga, moj odgovor je bio: Ako ne znate za koga da glasate, glasajte za onog zgodnijeg. I kako sad da bilo ko shvati ovaj tekst ozbiljno. Nikako. Nije pisan sa ozbiljnim namerama. Pisan je sa dobrim namerama.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.