Draško Stanivuković: Za onoga ko misli svojim glavom kažu da ne voli Republiku Srpsku, da je protiv srpskog naroda, da ruši institucije. Danas se borba za svoj stav, za svoje mišljenje plaća ili otkazom ili odlaskom iz zemlje. Od 1.200.000 stanovnika, koliko je pokazao popis, danas nema ni 800.000 onih koji noće u Republici Srpskoj. Kad zbrojite sve one koji u inostranstvu rade na crno, koji preko ljeta rade na moru kao sezonski radnici – nema ih ni toliko. Ovo više nije politička borba, nije borba da opozicija dođe na vlast, ovo je borba za opstanak naroda i za opstanak građana koji žive u Republici Srpskoj.

Balša Božović: Vlasti u Srbiji i Republici Srpskoj nisu se odrekle onog čuvenog da svi Srbi žive u jednoj državi. Beograd podržava rukovodstvo Republike Srpske koje građanima vlada čvrstom pesnicom. U Beogradu je situacija nešto povoljnija s obzirom da je Beograd pod budnim okom Evropske unije. Evropska komisija je u poslednjem izveštaju ogolila Vučićev režim ukazujući na loše stanje ljudskih prava i odsustvo vladavine prava.

Stanivuković: Prvi dan Nove godine proveo sam u pritvoru. U pet-šest dana tri puta sam hapšen, mada ništa protivzakonito nisam uradio. Imam prekršajnih naloga za 15.000 eura, šest krivičnih prijava, prijeti mi 12 godina zatvora zato što sam navodno izvršio državni udar, oštetio službeni automobil, glasno uzvikivao. Ja sam rekao da želim da ovde bude bolje, a onda su njihovi režiseri, montažeri, javni servisi i mediji od mene napravili najgoreg čovjeka koji ruši institucije, iako institucije ovde ne postoje.

Božović: Režim Aleksandra Vučića to radi na mnogo perfidniji, ali i brutalniji način zato što to za njega radi mafija. To ne radi policija. Nije na udaru samo opozicija, nego i nezavisni mediji. O kakvom je režimu reč najbolje govori konferencija koju je oktobra prošle godine organizovala organizacija koja se zove Nacionalna avangarda, finansirana novcem iz veoma sumnjivih fondova koji vode do Moskve. Na toj konferenciji, kojoj je prisustvovala premijerka Brnabić, Marko Parezanović, visoki zvaničnik Bezbednosno-informativne agencije, rekao je da je deo novinara, nevladinog sektora i opozicije u destruktivnoj i subverzivnoj funkciji. Oni se po njemu ponašaju maltene kao državni neprijatelji.

Stanivuković: Nakon svih hapšenja, kada su mene i mog prijatelja – onako kako to samo oni znaju da namještaju – optužili da rušimo zemlju, donio sam odluku da na šest-sedam dana odem iz zemlje i da se presaberem, kako se to kaže. Pred odlazak telefonom sam razgovarao s jednim mojim prijateljem i samo je on znao za taj razgovor. Sutradan su na televizijskom javnom servisu objavljeni segmenti našeg privatnog razgovora. Zar ima boljeg dokaza da prisluškuju moj telefon? I ne samo moj. Režim prati svakog neistomišljenika.

Božović: U Srbiji već sedam godina tabloidi rade svoj prljavi posao i to na najbrutalniji mogući način. Ne štede nikoga iz opozicije, posebno su im na meti predsednici Demokratske stranke. Za ovih sedam godina oni su provučeni kroz najgore blato srpske političke scene.

Stanivuković: Dodik javno prijeti, kaže – ko ne glasa za Savez nezavisnih socijaldemokrata dobiće otkaz, a penzionerima poručuje da mogu vratiti povećanje penzija, ako ne glasaju za njegovu stranku. Centralna izborna komisija to nije sankcionisala, što je nevjerovatno.

Božović: Kada pogledate kako se vlada danas i kako se vladalo devedesetih godina, razlika je samo u tome što je onda bio rat. Danas rata nema, ali i Vučić ima svoje satelite u regionu kao što ih je Milošević imao u republikama bivše Jugoslavije. Bez obzira što je Dodik dočekao i ispratio mnoge na vrhu srpske političke scene, mislim da je on danas apsolutno pod kontrolom Aleksandra Vučića. Bez njega Dodik ne može da donese nijednu ključnu odluku. Vučić je mnogo veći politički igrač na ovom prostoru nego Dodik.

Karabeg: Ko je od njih dvojice veći autokrata?

Božović: Dodik je brutalniji, a Vučić veći autokrata.

Stanivuković: Pošto nikad nisam glasao za Dodika, evo sada svoj glas dajem njemu.

Povezani tekstovi