Za standardizaciju rodno osetljivog jezika

Svenka Savić tri decenije u kontinuitetu realizuje radove o pitanjima roda u i kroz jezik i ova publikacija jeste finale njenog puta od teorije do prakse – zalaganja za standardizaciju rodno osetljivog jezika (ROJ) i njegovu upotrebu u javnim i zvaničnim tekstovima. Publikaciju je priredila zajedno sa novinarkom i filološkinjom Marjanom Stevanović.

Vodič je strukruriran tako da nakon Predgovora i Uvoda slede poglavlja O jeziku; Predlog pravila za upotrebu imenica za zanimanja i titule žena; Preporuke za primenu u neposrednoj praksi; Spisak zanimanja, zvanja i titula; Rečnik. Na kraju su dati pregled literature i biografije autorki.

Vodič je namenjen “pre svega onima koji se u lokalnim samoupravama susreću sa pitanjima ravnopravnosti polova u pisanoj ili govorenoj formi, a u skladu sa osnovnim preporukama važećih zakona i propisa u Republici Srbiji“.

Drugo poglavlje O jeziku pruža teorijsku osnovu za promišljanje o procesu standardizacije jezika i sopstvenoj jezičkoj upotrebi sa ciljem da kontekstuira ROJ, a čini je ideja da kroz jezik delujemo na osobe u svom okruženju i da on jeste sredstvo za uspostavljanje rodne ravnopravnosti (i ostalih prava svima podjednako garantovana Ustavom RS i međunarodnim konvencijama).

Treći dao sadrži jedanaest predloga pravila za upotrebu imenica za zanimanja i titule žena te preporuku kako “naše jezičko delovanje treba da odrazi i naš stav i zalaganje za ravnopravne i jednake društvene pozicije“. Autorke su posebnu pažnju poklonile primeni pravila na internet portalima lokalnih samouprava i elektronskoj komunikaciji, ali i u ostalim oblicima javnog ophođenja.

U delu Preporuke za neposrednu praksu novinu čini pažnja koju su autorke posvetile neverbalnom ponašanju osoba u službenoj i javnoj upotrebi sa jedinstvenim predlogom izrade kodeksa rodno osetljivog ponašanja posebno “za žene na pozicijama moći u lokalnoj samoupravi ali i u ostalim institucijama na svim nivoima vlasti“.

Autorke neprestano vode dijalog sa čitalaštvom i ukazuju na moguće dileme u primeni predloženih pravila. To je istovremeno i apel na sve govornike/ce naše jezičke zajednice da učestvujemo u procesu standardizacije ROJ i damo svoj doprinos, jer kroz oblike i načine upotrebe jezika saopštavamo i sopstveni stav o rodnoj ravnopravnosti.