Boris Tadić zasad nema podršku kolega iz opozicije 1Foto: FoNet/Nenad Đorđević

Predsednik Socijaldemokratske stranke i bivši šef države Boris Tadić rekao je da je spreman da se ponovo kandiduje za predsednika ukoliko bi procenio da „niko od drugih kandidata neće moći da pobedi Vučića, ali i da upravlja državom“.

Tadić je za portal Nova.rs ovako odgovorio na pitanja o kandidaturi ističući da će rado podržati drugog kandidata „ukoliko bi se pojavio neko za koga bih procenio da to može, imao bi svu moju podršku“, i podsetio da je na izborima osvajao milion i po glasova. Ranije je izjavio da je opoziciji za pobedu potrebno između milion i po i 2,2 miliona glasova.

Bojan Klačar iz CeSID-a smatra da je dobro što je neko pokrenuo pitanje predsedničkih kandidata i podseća da Tadić nije definitivno rekao da će ući u izbornu trku.

– Ovo pre treba tumačiti kao političku inicijativu SDS i Tadića za neku vrstu proaktivnog pristupa, pre nego kao jednu čvrstu, već donetu odluku. To je više pokušaj da se razdrma politički život. Ta izjava je sasvim sigurno i posledica činjenice da su, sasvim izvesno, narušeni odnosi između različitih aktera u opoziciji. Očito je da postoje razmimoilaženja između tri važna opoziciona lidera – Dragana Đilasa, Borisa Tadića i Vuka Jeremića i da oni ne misle isto o nekim važnim pitanjima, naveo je Klačar.

Upravo zbog tih razlika u opoziciji, on kaže da je rizik koji nosi Tadićeva kandidatura pitanje da li bi uz njega stala čitava opozicija.

„U tom smislu njegove šanse za dobar rezultat su male. Dodatno, opozicioni birači u Srbiji trenutno, osim što su protiv Vučića, imaju i negativan odnos prema svim ljudima koji su imali važne uloge u bivšoj vlasti, rekao je Klačar ističući da po njegovom mišljenju to nije pravedno jer Srbija nema kapaciteta da produkuje nove političke elite pred svake izbore, ali da takav stav baca senku na sve prednosti koje Tadić ima kao preduslov za kandidaturu.

To je, prema oceni Klačara, na prvom mestu „prepoznatljivost u javnosti“, „iskustvo u vođenju države i kampanje“, i to što on „zna kako se osvaja veliki broj glasova“.

Na negativne reakcije dela javnosti povodom Tadićeve moguće predsedničke kandidature, ukazuje za Danas politikolog Mladen Mrdalj, ističući da Tadić nema širu podršku među biračima, te da njegova motivacija za kandidaturu može biti pribavljanje mandata stranci koju predvodi.

– Odavno je jasno da se političari kandiduju za predsednika samo da bi pojačali šanse svojih partija da uđu u Skupštinu. To motiviše Borisa Tadića koliko i Miloša Jovanovića iz DSS. Tadić je poznat među glasačima kao lice „starog režima“ čiji se negativan imidž među građanima utvrđuje desetogodišnjom kampanjom SNS. Tadić nema šanse, ali se on nada da njegova partija ima ako je on poveže sa sobom na izbornom listiću, to je suština, smatra Mrdalj.

S druge strane, ni među opozicijom Tadićeva kandidatura ne bi naišla na širu podršku, smatra Mrdalj, s obzirom na sukobe koji sada postoje među liderima opozicionih partija, a koje Tadić koristi za prikupljanje političkih poena.

– Pošto sukob Đilasa i Jeremića odbija opozicione glasače, tu se sad otvorio prostor za Tadića da se umetne u tu pukotinu i provuče u Skupštinu. Tu pukotinu bi da iskoristi i Boško Obradović, pa zato napada baš Tadića u poslednje vreme, a ne glavne krivce za sukob u opoziciji. Ja već neko vreme sumnjam da dolazi do zbližavanja Jeremića i Obradovića, pa me ne bi iznenadilo da su poslednji napadi Boška Obradovića na Tadića u stvari deo (prećutnog?) dogovora Jeremić-Obradović, ali nemam nikakav dokaz za to, pa to ostavljam za sada kao mogućnost na koju treba motriti, naveo je Mrdalj.

Vanredni profesor na FPN-u Dušan Spasojević takođe ukazuje da Tadić pokušava da profitira od krize u opoziciji i da napravi „politički kambek“ po ugledu na Milanovića u Hrvatskoj, ali to za sada ne nailazi na širu podršku.

– Ta izjava o kandidaturi je posledica odsustva jasnih i dobrih kandidata unutar same opozicije. Postoji određena međunarodna podrška i naklonost za tu ideju, ali to je pre svega zato što nema dobrih kandidata. Ipak, Tadić ima određenu granicu rasta i mogao bi da zabeleži rezultat jedino ako bi ga podržao ostatak opozicije, ali ni tada on ne bi mogao ozbiljnije da ugrozi Vučića, ističe Spasojević.

Na pitanje da li misli da Tadić može da dobije neku podršku opozicije, Spasojević ukazuje da to „nije priča koja će imati trajanje“.

– Da zanemarimo Boška, ali Đilas, koji bi morao da bude deo koalicije podrške Tadiću, već se odredio negativno ka tome. Ali to ne znači da će Tadić odustati od ambicija, problem je što nemamo dobru penziju za naše političare, ističe profesor.

„Ima boljih kandidata“

Lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas „odbio“ je Tadićevu „ponudu“ da se kandiduje ispred opozicije poručivši da će biti boljih kandidata od bivšeg šefa države. „Na rečenicu da je spreman da se kandiduje ako nema boljih, moj odgovor je – ima boljih“, rekao je Đilas za portal Nova.rs.

Tadićevu kandidaturu pre toga je kritikovao i Boško Obradović, lider Dveri, ocenivši da bi podrška Tadiću na predsedničkim izborima značila povratak na stari režim.

close
Boris Tadić zasad nema podršku kolega iz opozicije 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.