Branislav Trifunović: Vučić će morati da popusti, bes ljudi je preveliki 1Foto: FoNet/ Zoran Mrđa

Opozicija nije u poziciji da pregovara s narodom. To najozbiljnije mislim. Narod više ne daje blanko podršku. Oni moraju da se dogovore s narodom i da ispune ono što od njih narod traži, kaže za Danas Branislav Trifunović, poznati glumac i jedan od nekadašnjih organizatora protesta „Jedan od pet miliona“.

Poslednji put je na protestu govorio u Kragujevcu pre više meseci, a poslednji put je na protestu bio 13. aprila ispred zgrade Predsedništva. Na obeležavanje šest meseci bunta neće ići jer u Ateljeu 212 igra predstavu „Getsimanski vrt“.

Kako kaže, opozicioni političari mu nisu branili da na protestima govori, ali je ispred Predsedništva shvatio „da nas malo zajebavaju, da su malo neorganizovani, malo ne znaju šta hoće“.

– Shvatio sam da narod nema tu vrstu odlučnosti da ide do kraja, ili mi se bar tako činilo. Tog dana je granulo sunce, pa su ljudi već posle dva sata razmišljali gde se pije kafa ili jede. A kada su lideri takozvane opozicije krenuli ka „29. novembru“ i odustali od opsade zgrade, onda sam i ja otišao da jedem – opisuje on svoj poslednji odlazak na protest (17. marta).

Ističe da opozicija za šest meseci protesta nije uspela da povrati poverenje naroda i zasad ne vidi nikog kome bi mogao da poveruje, jer niko ne nudi promenu sistema. Više nikada javno neće podržati nijednu političku opciju, pa ni Pokret slobodnih građana, na čijem je čelu njegov brat Sergej Trifunović.

– Već sam potrošio svoje kredite kod ljudi. Ne mogu nikog da preporučujem jer sam već jednom nesvesno prevario narod – kaže on. Dopada mu se skupštinski rad i akcije poslanika DS Maje Videnović, Aleksandre Jerkov i Balše Božovića.

* Od koga očekujete da inicira i omasovi proteste, opozicije ili grešaka vlasti?

– Opozicija do sada nije koristila greške vlasti. Ovi protesti su je vratili u život ili bar oni to misle. Postali su aktivniji, shvatili su da su ljudi koji nisu članovi stranke ispred njih, da su agilniji i ažurniji od njih i da više rade. Ovi protesti su im bili adrenalin u srce. Ali i dalje se pitam ko je opozicija i koja je ideja do kraja. Niko me iz opozicije nije uverio da je to što jeste, bez obzira što su kao na našoj strani. Puno stvari mi je čudno i puno stvari ne razumem. Ne mogu nikog da optužujem niti mogu nekom blanko da dam poverenje zato što je opozicija. Gomila tih ljudi su šest godina bili nigde, ćutali na sve što se dešavalo za ovih sedam godina. Gomila njih se zahvaljivala predsedniku Vučiću, sa njim sedela, gomila je na SMS daleko od Aleksandra Vučića. I tokom protesta sam pričao da političari ne treba da budu na kamionu i da budu predvodnici. Sad se pokazalo da je to istina. Mislim da su požurili.

* Kada kažete nisu uspeli da povrate poverenje, da li to znači da ste spremni ponovo da date šansu Đilasu i Jeremiću, uz njih i Obradoviću?

– Tim ljudima ne. Još jedna suštinska stvari jeste da su svi ti ljudi i gomila njih okolo idealna opozicija vlasti. To su ljudi koji imaju puno afera koje je vlast proizvela i od kojih se nisu odbranili. I da se ne lažemo, to neće preokrenuti narod, ili dosta teško. Pitam se zašto ništa ne rade da se odbrane od tih afera. Koliko god to floskulativno zvučalo potrebni su novi ljudi, ali koji će da promene sistem.

* Ako su se opozicioni lideri na kamion popeli 13. aprila…

– Desilo se i ranije, da se ne lažemo.

* Ako se desilo i ranije i ako je od početka bilo jasno da se opozicija krije iza studenata, zašto se reagovalo tek kasnije?

– Ne može se reći da se krije iza studenata. Nije čak ni pitanje da li se krije ili ne. Suštinsko pitanje je za kim će ljudi krenuti. Jer oni nisu razumeli suštinu, da postoji grupa od 20 odsto ljudi koji nisu nigde, to jest ne podržavaju nijednu od opozicionih stranka, ali su opoziciono nastrojeni. To je ogroman broj ljudi. A oni to nisu razumeli, već su se borili za svoje pozicije. Samo se o tome radi. Svojim sujetama su otupeli oštricu protesta. Ali protesti nisu gotovi i oni će trajati i treba da traju. To je jedina merodavna borba koja mora da opstane.

* Da li bi to poručio da si posle šest meseci ostao na kamionu?

– Uvek sam tvrdio da protesti moraju da se nastave. To spinovanje ko iza vas stoji, ko vas podržava je besmisleno. Mi imamo najgoru vlast u istoriji. Čak ta opozicija, da se ne lažemo, šta god o njoj mislio, a ne mislim ništa dobro, sigurno bi bila bolja vlast od ove sada. Protesti i svaki vid borbe je civilizacijsko pitanje.

* Šta su protesti promenili za ovih šest meseci?

– Protesti su po prvi put naterali Vučića da reaguje. Do tog trenutka smo mi reagovali na njega, a sad on reaguje i pravi greške. To je prva i najvažnija stvar. Druga je da je ceo svet saznao ko je Aleksandar Vučić, što je vrlo bitno. Iz nevidljivog položaja smo došli do toga da se vidi da ovde postoje ljudi mimo Kosova koji su ugroženi, koji ne mogu da govore, nemaju medije, bore se sa ogromnom korupcijom… Bitno je i da se narod probudio.

* Ali ga je sve manje na ulici.

– Slažem se, ali to su sve problemi opozicije koja je poželela da bude jača nego što jeste. Godinama pričam da je sujeta najveći problem i sad se meri čiji je veći, a to je siguran put u propast.

* Vučić je posle izbora došao na vlast. Mislite li da će s nje biti smenjen na izborima ili na ulici?

– Mora biti smenjen na izborima. Suštinski problem opozicije je što se drži Beograda i što im je osnovna stvar da se pojave na Starom gradu. Neverovatno je koliko su penala propustili da poentiraju i privuku ljude. Nisam ih još video da sede u nekom selu sa ozbiljnim seljacima koji rade, piju pivo sa njima i pričaju i objasne im o čemu se rade. Drže se odela i cipela. Ne može, drugari moji, tako. Mora malo patike i mora se malo isprljati. Plaši me šta će biti kad ovaj čovek ode, a moraće jednom.

* Kada, za godinu, pet, deset?

– Ne može tako dugo. Srbi su takav narod da će im dosaditi vrlo brzo. Već im je dosadio. Već i ovi što ga podržavaju, 700.000 članova i pare koje im daje, prevrću očima. Lično sam sretao ljude, članove SNS, koji mi kažu sve si u pravu. Ali u padu vlasti moraju da pomognu veliki igrači. Oni će ga u jednom trenutku otpustiti. Ima on nekih afera u fioci koje čekaju da isplivaju. Pitanje kada će to pustiti i kada će završiti poslove koje je obećao.

* Mislite da će rešiti pitanje Kosova?

– Mislim da hoće. Narod već dugo sprema na to. Menja narativ, od 100 za jednog, do razgraničenja i nije to naše. Govori manje-više da je to gotovo. Nije on toliko hrabar kao što misle njegovi fanovi. Mislim da je suštinski kukavica. U narodu Srbije je Vučić prihvaćen kao neko ko brani Kosovo. Kosovo je pogrešna tema za opoziciju, ali oni to ne shvataju, pogotovo oni koji su desno. Zabrinjavajuće je što smo izgubili levicu.

* Đilas kaže da je levičar.

– To zvuči smešno. To je čovek koji ima milione. Ne verujem u njegovo levičarstvo. Može da bude bilo šta drugo. Taj levičarski kapitalizam mi je malo presmešan.

* Ne verujete u „novog Đilasa“?

– Ne. Nemam pojma. Ne znam. Ne znam šta će da uradi. Ni njega nije bilo kad su nama zabranjivane predstave, kad nam je prećeno. Ne samo njega, nikog od njih.

* Kako vidite to što Boška Obradovića nazivaju fašistom?

– Ne znam šta bi Boško Obradović uradio kad bi došao na vlast. Ja mu ne bih dao šansu. Ne zna da li bismo ratovali za Republiku Srpsku i Bosnu, ne znam da li bi bili gejeve na ulici. Ne znam, nisam siguran, a vi mi recite da li je to fašizam ili ne.

* Mislite li da će Vučić kako se izbori budu bližili popustiti oko fer izbora i slobodnih medija?

– Moraće da popusti. Ako ne dozvoli promene, podići će temperaturu više nego što je potrebno. Ako ne dozvoli te promene, mislim da će to biti ključna tačka na kojoj će izgubiti. Vratiće time još više ljudi na ulice. Pre pet godina nije računao na toliki bes ljudi. NJegova politika je i dalje: vidite šta su uradili žuti. To je više besmisleno i te priče je više dosta. On zna da taj pritisak traje i da ekspres lonac u kom je mora da pukne, pa će tu i tamo pokušavati da pusti paru da izađe.

Sramota me je premijerke

* Šta ste mislili o Ani Brnabić kada je birana za premijerku, a šta sad mislite?

– Imala je aferu vezanu za vetroparkove. I ona ima nešto u fioci. To sam tada mislio. Sada mi je još odvratnija. Vučić je majstorski našao osobu koja će da bude lezbejka, žena i tako ispegla sve što treba. Sad me je sramota da je gledam, sramota me je njene gestikulacije, sramota me je onih koji je podržavaju i da nam je ona premijer. Sramota me njenog ponašanja prema novinarki iz Novog Sada koja je štrajkovala glađu 20 i nešto dana, kako naziva svoj narod, sramota me je što je dobila dete tako kako je dobila, jer drugi to ne mogu. Ali kad si premijer i drug s Vučićem i preuzmeš njegov narativ i način govora, onda sve možeš.

Slobodna zona

* Da li ste išli u „Slobodnu zonu“?

– Ne. Šta ću ja tamo.

* Da razgovarate sa poslanicima, odbornicima, da čujete ili date neki predlog…

– Nisam imao odelo za šator.