Brisel će ocenjivati izbornu kampanju i vanredno stanje 1Foto: EPA/ JULIEN WARNAND

Upitani za sadržaj dokumenta EK koji će se odnositi na situaciju u Srbiji u ključnim domenima, naši izvori navode: „Očekujemo da će Izveštaj dati realističnu sliku situacije, uz naglašavanje svih izazova sa kojima se vaša država suočava.“

Sagovornici Danasa iz Brisela takođe poručuju da će „sa velikom pažnjom pročitati i analizirati paket izveštaja EK“.

EWB u svom tekstu podseća da je prethodni izveštaj o napretku Srbije objavljen u maju 2019, a da su „ove godine izveštaji pomereni sa proleća na jesem usled pandemije kovida 19“.

Nemanja Todorović Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala EWB, ukazuje za naš list da Evropska komisija prilikom pisanja navedenog dokumenta „uvek konsultuje i druge zvanične izveštaje“ organizacija poput Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda, OEBS-a, ali i izveštaje nevladinih organizacija iz inostranstva poput Reportera bez granica i Fridom hausa, te ocene koje daju predstavnici nevladinog sektora i državnih organa iz Srbije.

– Izveštaj EK koji bi trebalo da bude ubrzo objavljen obuhvatiće i period izborne kampanje u našoj zemlji, ali i vanrednog stanja uvedenog zbog pandemije, tako da očekujem da se u tom papiru nađu ocene zvaničnog Brisela o svim „gorućim“ pitanjima, poput vladavine prava, stanja demokratije, rada parlamenta, funkcionisanja nezavisnih regulatornih tela, slobode medija… Značajna pažnja bez sumnje će biti posvećena međustranačkom dijalogu vlasti i opozicije o unapređenju izbornih uslova, vođenog uz posredovanje Evropskog parlamenta. Te razgovore pratile su kontroverze i očekujem da će biti navedene manjkavosti poput činjenice da su preporuke EP samo delično sprovedene. Ilustracije radi, verujem da će se EK kritički osvrnuti na podatak da je nije u potpunosti reformisano Regulatorno telo za elektronske medije (REM). Naime, iako je REM „osvežen“, primećeno je niz nelogičnosti u vezi sa njegovim nadležnostima nad emiterima sa nacionalnom „pokrivenošću“, objašnjava Štiplija.

Naš sagovornik takođe očekuje da će Evropska komisija dati „zanimljive ocene“ o stanju ekonomije u Srbiji, kao i o „upitnoj ulozi Nadzornog odbora Narodne skupštine“, uspostavljenog na osnovu Zakona o izboru narodnih poslanika. Kako naglašava, rad ovog tela „ostao je gotovo u potpunosti neprimećen, čime je njegova osnovna uloga obesmišljena“.

Dodatna stagnacija administrativnih kapaciteta

Štiplija napominje da je od 2015. primetan trend u izveštajima EK o Srbiji po kojem se ukazuje na „pad administrativnih kapaciteta“ sadašnjeg Ministarstva za evropske integracije, odnosno ranije Kancelarije za evropske integracije. On naglašava da će u ovogodišnjem dokumentu „sigurno biti ocenjeno da se desila dodatna stagnacija administrativnih kapaciteta, imajući u vidu ostavku šefice tima Srbije za pregovore o članstvu u EU Tanje Miščević i još nekih pojedinaca“.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.