Foto: Beta /Vlada Srbije/Slobodan Miljević

Brnabić je rekla da su plate zaposlenima povećane minimalno za 12 odsto, da su plate u zdravstvu povećane 28 odsto lekarima i 30 odsto medicinskim sestrama, a da je drugo prema povećanju zarada bilo obrazovanje, kao i da je za dve godine minimalac povećan za 19,5 odsto, odnosno na 27.200 dinara.

„Povećanje plata i penzija danas je na realnim osnovama, a ne izraz političke volje, kako je to bilo ranije“, rekla je Brnabić na konferenciji za novinare povodom dve godine od kada je ona preuzela vođenje Vlade Srbije.

Brnabić je izjavila da je „veoma zadovoljna“ rezultatima rada vlade u prethodne dve godine, navodeći da su najveći uspesi očuvanje finansijske stabilnosti i pokretanje transformacije ekonomije i administracije na bazi digitalizacije.

Premijerka je navela da evropske integracije ostaju strateški cilj Vlade Srbije a EU „naše odredište“ uz očuvanje „najboljih odnosa sa SAD, Rusijom, Kinom, UAE“ jer je to kako je rekla, „u najboljem interesu gradjana“.

Ona je navela i da će Vlada Srbije nastaviti da radi na afirmaciji ljudskih prava i sloboda, na osnaživanju nezavisnih regulatornih tela, poboljšanju životnog standarda gradjana.

„Čini mi se da je život u Srbiji danas izvesniji i sigurniji nego u prošlosti. Ekonomski rezultati pokazuju da imamo prostora za povećanje plata i penzija pod uslovom da nastavimo ovako da radimo“, navela je premijerka na konferenciji za novinare u Beogradu.

Ona je ocenila da je Srbija danas „bezbednija“ za gradjane, navodeći da je u 2018. godini zabeleženo najmanje krivičnih dela u poslednjih 18 godina.

„U odnosu na 2017. godinu, broj krivičnih dela u 2018. godini manji je za 6,5 odsto, a za nešto više od dve godine zaplenjeno je više od 10 tona narkotika“, navela je premijerka.

Govoreći o evrointegracijama, ona je kazala da je u prethodne dve godine Srbija otvorila devet pregovaračkih poglavlja, a 17 ukupno, od kojih su dva privremeno zatvorena.

„Spremni smo za otvaranje novih poglavlja i to će biti prioritet u našem radu. Potpisivanjem 11 sporazuma, dobili smo više od 460 miliona evra bespovratnih sredstava EU“, kazala je Ana Brnabić.

Ona je navela da je u prethodne dve godine obezbedjeno da 12 zemalja povuče, odnosno suspenduje odluku o priznanju nezavisnosti Kosova i Metohije, i sprečila članstvo Prištine u Interpolu, Evropskoj radiodifuznoj uniji i drugim medjunarodnim organizacijama.

Dodala je da Vlada Srbije „hrabro“ započela reforme u oblasti obrazovanja, podsećajući da je informatika uvedena kao obavezan predmet u sve osnovne škole a da 23 odsto srednjih stručnih škola relizuje bar jedan dualni obrazovni profil.

„Prvi put je formiran Fond za nauku koji je povezan sa Fondom za inovacionu delatnost, povećali smo za 30 odsto finansiranje za nauku. Srbija je od ove godine 23. punopravna članica CERN-a, u izgradnji su naučnno-tehnološki parkovi u Nišu i Novom Sadu. Od 1. septembra imaćemo 10.000 digitalnih učionica, u roku od tri godine završićemo digitalizaciju svih naših škola, to je najbolji pokazatelj odgovornog odnosa Vlade prema budućnosti Srbije“, navela je premijerka.

Strane investicije su, kako je rekla u prvih pet meseci ove godine iznosile 1,4 milijarde evra i 17 odsto bile veće nego u istom periodu 2018. godine.

Ona je kazala da je završen „Južni krak Koridora 10“, da će se tokom leta završiti i „Istočni krak“, da se avgusta pušta u saobraćaj autoput Obrenovac-Čačak, decembra Surčin-Obrenovac i da počinje izgradnja „Moravskog koridora“.

U planu je i izgradnja autoputa Beograd-Sarajevo, zatim Ruma-Šabac i još nekoliko deonica.

U železnice se, po njenim rečima, investira 2,4 milijarde evra, a najvažnija je izgradnja „brze pruge“ Beograd-Budimpešta.

Medju rezultate Brnabić je uvrstila i davanje aerodroma „Nikola Tesla“ u Beogradu francuskoj kompaniji Vansi pod koncesiju jer će posle 25 godina, kako očekuje, „biti vraćen građanima“, pošto se u njega investira 700 miliona evra.

Ona je ocenila, povodom zatvaranja srpskih radnji na severu Kosova, da je to logična posledica svega što se dešavalo u poslednjih sedam meseci.

„Mi smo sedam meseci upozoravali na ovo ali to nije shvaćeno ozbiljno u međunarodnoj zajednici. Osim usmenih i verbalnih poziva, ništa više nije urađeno a mnogo toga je moglo. I naravno da je došlo do ovoga. Prekidani su alternativni pravci pa je čak došlo i do pucanja na kamione i kombije sa hranom i lekovima. Niko ne reaguje na to i ovo je posledica“, rekla je premijerka na konferenciji za novinare povodom dve godine rada njenog kabineta.

Ona je rekla da se nada da će Evropa ili SAD sada reagovati, ali da nema naročite osnove da to zaista očekuje.

„Videćemo šta ćemo dalje. Bićemo spremni da pomognemo narodu na Kosovu i Metohiji“, rekla je ona.

Brnabić je izjavila da ima „veliku želju“ da poseti Kosovo i Metohiju ali i dodala da to neće učiniti u ovom trenutku jer bi time kako je ocenila, izazvala dodatne nestabilnosti „koje Priština nestrpljivo čeka“.

Odgovarajući na pitanja novinara posle predstavljanja rezultata rada Vlade Srbije u prethodne dve godine, premijerka je podsetila da su joj vlasti u Prištini zabranile ulaz na teritoriju Kosova i Metohije.

„U interesu i regionalne stabilnosti, neću ići na Kosovo i Metohiju u ovom trenutku jer to ne može da donese ništa pozitivno i zato neću otvarati to pitanje“, navela je Ana Brnabić.

Premijerka je ocenila da „apsolutno nije tačno“ da će najavljena poskupljenja putarine, struje i goriva biti udar na standard građana jer, kako je rekla, Vlada vodi računa o tome da povećanje plata i penzija budu održivi.

Ana Brnabić je navela da je Srbija po mnogim od tih cena na „začelju u Evropi“ i da je „u mnogim situacijama neodrživo“ da cene ostanu kakve su sada, jer bi se ponovo desilo da se to posle plaća iz budžeta, odnosno bi to građani indirektno platili.

„Inflacija je jako niska i predvidiva i ne treba da budemo licemerni. Ako pričamo o poskupljenju putarine koja je najniža, ona će biti najniža i posle poskupljenja“, rekla ja ona.

Komentarišući kritike da su mnogi državni rukovodioci i dalje u statusu „vršilaca dužnosti“, premijerka je rekla da je građanima od toga da li je neki pomoćnik ministra u „vd statusu“, mnogo bitnije da li je povećana minimalna cena rada, da se grade autoputevi i renoviraju zdravstveni centri.

„Moglo je i tako, ali mi smo fokus stavili na ovo i građani će odlučiti da li će biti za Vladu koja će se baviti njima ili koja će administrativno ispunjavati sve uslove. I to je bitno, ali ne može sve odjednom“, rekla je ona.

Povezani tekstovi