Čitaku ima veće šanse da nasledi Tačija od Osmani 1Foto: EPA/ OLIVIER HOSLET; Foto: EPA-EFE/ GEORGI LICOVSKI

Smatra se da će u „trci“ za novog predsednika učestvovati dve žene – aktuelna v. d. kosovskog predsednika Vjosa Osmani i donedavna ambasadorka Kosova u UN Vljora Čitaku, ali se ne „otpisuje“ ni bivši premijer Ramuš Haradinaj, koji je i javno iskazao ambicije da „sedne“ u predsedničku „fotelju“.

Sagovornici Danasa sa Kosova smatraju da je i dalje neizvesno kome će ta pozicija pripasti, uz napomenu da predsednika bira parlament i da je trenutno Čitaku u prednosti u odnosu na Osmani.

Agron Bajrami, glavni i odgovorni urednik prištinskog lista Koha ditore, kaže za Danas da „sve zavisi od toga da li će predsednika birati ovaj saziv parlamenta ili naredni“.

– Ne verujem da trenutno bilo ko od kandidata može da dobije neophodan broj glasova. Da bi se osigurali glasovi, mora da bude pregovora, a ti pregovori će sigurno uključiti ostala pitanja – reorganizaciju vlade, prevremene izbore i slično. Što se tiče dve moguće kandidatkinje koje pominjete, mislim da gospođa Osmani ima veliku prepreku – nakon njenog raskida sa Demokratskim savezom Kosova, ona nema iza sebe nijednu stranku i njenu kandidaturu teško da bi ko podržao osim Samoopredeljenja. Stoga, šanse su joj veoma male. Gospođa Čitaku, s druge strane, može da dobije podršku svoje stranke, Demokratske partije Kosova, kao i Demokratskog saveza Kosova, ukoliko se dve partije saglase o širem sporazumu. To bi je moglo približiti glasovima koji su potrebni, kažem „približiti“ jer DPK i DSK zajedno nemaju dovoljno glasova, tako da će im biti potrebni Srbi i druge manjine, a možda čak i Alijansa za budućnost Kosova, a tu stvari postaju još teže, objašnjava Bajrami.

Govoreći na istu temu, Lazar Rakić, programski rukovodilac Centra za alternativno rešavanje sporova iz Kosovske Mitrovice, navodi za naš list: „Usudiću se da kažem da u okviru trenutnog saziva parlamenta Vjosa Osmani ima šanse da bude izglasana za predsednicu isto koliko i neki predstavnik Srpske liste – dakle, nikakve. Podsetimo, Vjosa Osmani je isključena iz Demokratskog saveza Kosova ranije ove godine, iako je bila nosilac liste na parlamentarnim izborima u oktobru 2019. Mada je u biračkom telu, uz Aljbina Kurtija jako popularna, ona nema ni približno potrebnu parlamentarnu podršku.“

– Predsednika Kosova bira parlament koji ima 120 poslanika. Za krajnji izbor predsednika, potrebna je podrška najmanje 61 poslanika, uz kvorum od dve trećine parlamenta, odnosno 80 poslanika. Nakon Tačijeve ostavke, parlament ima rok od šest meseci da izabere novog predsednika. Ukoliko trenutni parlament ne nađe konsenzus oko kandidata, dolazi do raspuštanja parlamenta i raspisivanja novih parlamentarnih izbora, koje niko ne želi osim Samoopredeljenja. Podsetimo, na parlamentarnim izborima održanim oktobra 2019. najviše mandata je uzelo Samoopredeljenje, a zatim DSK, nakon čega su ova dva politička subjekta, uz podršku manjinskih stranaka, formirala vladu sa Aljbinom Kurtijem na čelu i smenili sa vlasti takozvano ratno krilo – Demokratsku partiju Kosova Kadrija Veseljija, Alijansu za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja i NISMA Fatmira Ljimaja. Kurtijeva vlada nije potrajala ni tri meseca, i već u martu je DSK pokrenuo inicijativu za izglasavanje nepoverenja pod pritiskom SAD zbog neslaganja oko nastavka dijaloga. Novu vladu je formirao Avdulah Hoti ispred DSK-a, a uz podršku dela takozvanog ratnog krila – Haradinaja i Ljimaja, ukazuje on.

Rakić napominje da je rejting Kurtija, „koji je rastao i u vreme trajanja tog kratkog mandata“, dodatno „eksplodirao“ nakon njegove smene.

– Novi izbori bi sasvim sigurno proizveli restrukturiranje parlamenta u korist Samoopredeljenja a na štetu ostalih, te stoga treba očekivati da će se DSK i takozvano ratno krilo potruditi da nađu konsenzus oko kandidata za predsednika. Ukoliko bude konsenzusa oko kandidata, treba očekivati da će doći i do nove rekonstrukcije vlade gde će se priključiti i Demokratska partija Kosova. Imajući u vidu da je za izbor predsednika potreban dvotrećinski kvorum, a da je vrlo izvesno da će Samoopredeljenje, koje ima 31 poslanika, pokušavati da sabotira izglasavanje a na kraju i bojkotuje tu sednicu, važno je napomenuti da je moguće da će kvorum za izbor predsednika zavisiti i od Srpske liste, koja ima 10 mandata. Što se tiče potencijalnih kandidata, ono što znamo jeste da je  Haradinaj otvoreno ponudio sebe kao kandidata. Od ostalih kandidata su pominjani Isa Mustafa, koji je stranački lider Demokratskog saveza Kosova i Vljora Čitaku, koja je vezana za Demokratsku partiju Kosova. Ukoliko bude došlo do konsenzusa oko kandidata između ovih političkih činilaca, onda je moguće da će u okviru tog konsenzusa dođi do nove rekonstrukcije vlade gde bi se uključila i DPK, kako bi se poluge moći kompromisno izdelile, konstatuje sagovornik Danasa.

Vjosa Osmani je tokom prošlogodišnje izborne kampanje bila kandidatkinja za premijerku DSK-a, ali je posle izbora postala predsednica parlamenta.

Pre tri meseca je prekinula saradnju sa DSK-om, što se protumačilo kao njen odgovor na raniju odluku stranke da bude smenjena sa mesta potpredsednice partije, na osnovu predloga Ise Mustafe.

Kako je obrazložio Mustafa, ona je odbila da glasa za rušenje Kurtijeve vlade, što znači da nije podržala formiranje novog saziva izvršne vlasti, na čelu sa Hotijem.

Osmani ne krije da se u međuvremenu približila Samoopredeljenju.

Ona ima dobre političke veze u Americi, gde se i usavršavala nakon studija i bila profesorica na fakultetu, a nedavno je izrazila uverenje da će se tokom predsedničkog mandata Džozefa Bajdena poboljšati odnosi Kosova i SAD.

Vljora Čitaku je dve decenije verna Demokratskoj partiji Kosova.

Članica je te stranke od samog osnivanja, 1999.

Ovdašnjoj javnosti postala je poznata po nastupima na sednicama o Kosovu u UN, prilikom kojih je neretko dolazila u oštre verbalne duele sa tadašnjim šefom srpske diplomatije Ivicom Dačićem.

Čitaku i Dačić su se između ostalog prepirali oko toga ko je „kolonizator“ na Kosovu.

Konsolidacija nove administracije SAD

Upitan kako će neizvesnost oko toga ko će biti novi kosovski predsednik uticati na Briselski dijalog Beograda i Prištine, Lazar Rakić navodi: „Mislim da ne treba očekivati neke veće pomake u tom pravcu u narednih šest meseci. Pored ovog političkog prestrojavanja koje zahteva fokus i vreme, verujem da će Priština pričekati i na konsolidaciju nove američke administracije.“

close
Čitaku ima veće šanse da nasledi Tačija od Osmani 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.