Da li se Beograd udaljava od Moskve? 1Foto: EPA-EFE/ SERGEI ILNITSKY POOL

Srbija važi za tradicionalnog saveznika Rusije na Balkanu, a svaki vid saradnje između dve zemlje naiđe na veliki odjek kako u domaćoj, tako i u međunarodnoj javnosti, piše Al Jazeera Balkans.

Česte uzajamne posete državnika Srbije i Rusije samo pojačavaju sliku na Zapadu, da Beograd, iako na evropskom putu, nikako ne može da pobegne iz zagrljaja Moskve.

Nije tajna da Srbija koristi Rusiju (i obratno) kako ne bi došlo do priznavanja Kosova u međunarodnim institucijama.

Naizgled, čini se da su odnosi dve zemlje nepoljuljani i da Srbija odoleva pritiscima Zapada da se udalji od džina na Istoku.

Međutim, pre dva meseca predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će Srbija prestati da kupuje naoružanje od Moskve i da će se okrenuti drugim snabdevačima poput Amerike, Izraela i Velike Britanije. Upravo kupovina naoružanja jasan je, ali ne i jedini signal, da su odnosi Beograda i Kremlja davno prošli zenit.

Otklon Beograda od Moskve

Vojni analitičar i nekadašni izvršni direktor Atlantskog Saveta Vlade Radulović kaže da je u poslednjih osam godina primetan otklon Beograda od Moskve.

“Postoje dva perioda koji pokazuju te pravce glede spoljne politike. Prvi period, nešto raniji koji je bio do 2016/2017 i on jeste bio nešto zapadniji. Mi smo imali veliki broj aktivnosti sa NATO, seminari, vojne vežbe, mnogo programa. Bilo je više od 100 aktivnosti godišnje. U isto vreme sa Ruskom Federacijom broj aktivnosti je bio i deset puta manji”, kaže Radulović.

On dodaje da ipak nakon 2017. godine dolazi do stagnacije aktivnosti Srbije sa NATO-om uprkos tome što je potpisan IPAP sporazum sa evroatlantskim paktom što nije urađeno sa Ruskom Federacijom čije osoblje u bazi u Nišu još čeka rešenje svog statusa.

“Mislim da je kupovina PVO sistema Pancir jedna od poslednjih nabavki od Rusije. Sa tom kupovinom ta priča je završena. Kada govorimo o vojno-tehničkoj saradnji sigurno ce doći do otklona od Rusije. Kada govorimo o vojno-vojnoj saradnji, ostaće bijatloni, takmičenja u streljaštvu i tako dalje, zadržaće se učešće na vojnim vežbama i to je to”, kaže Radulović.

Ruska Federacija prilikom prodaje naoružanja ima dve cene – prijateljsku, rezervisanu za saveznike i drugu, koja je tržišna. Na pitanja da li je Srbija platila savezničku ili tržišnu cenu za 6 MiG 29 aparata 2016. godine, Radulović kaže da nije moguće jasno odrediti, jer ima i tajnih delova ugovora.

“Ako bi ugovorom bilo regulisano da je samo remont ovih aviona koštao 185 miliona evra onda možemo apsolutno reći da se radi o tržišnoj ceni aviona, čak bi 6 polovnih, a funkcionalnih aviona tog tipa moglo da se nađe na tržištu i po jeftinijoj ceni”. Ipak, Radulović naglašava da je potrebno videti koji će radari, naoružanje i ostala oprema biti ugrađeni u migove kako bi se bolje mogla analizirati “doncija” Ruske Federacije.

Radulović za kraj ističe da je “Ruski narativ”, odnosno govor o rusko-srpskom prijateljstvu prihvaćen od strane vlasti, jer su to “populističke ideje koju javnost u Srbiji voli da čuje”.

Je li Vučić „ruski čovek“?

Novinar Boško Jakšić smatra da Srbija nema jasan spoljno-politički kurs koji samo nominalno postoji i vodi ka EU.

“Srbija se prepakuje čas na Istoku, čas na Zapadu. Ja mislim da je prostor Zapadnog Balkana zaokružen i ne može tu da postoji jedan prazan deo (Srbija) koji će da štrči”, rekao je Jakšić.

Prema njegovim rečima, prilikom posete pokojnog senatora Džona MekKejna Srbiji 2016. godine, predsedniku Vučiću su prenete jasne poruke. Senator je posetio Srbiju u sklopu turneje po pribaltičkim zemljama, Ukrajini, Gruziji i američkim trupama u Siriji.

“U toj fazi, kada je pokojni senator MekKejn posetio Srbiju, nije bilo potrebe za pretnjama, ali je bilo potrebno reći: ako nastavite ovim putem, nastaće pritisci. Mislim da predsednik Vučić nije baš ozbiljno slušao pokojnog senatora, a onda su došle direktne pretnje”, kaže Jakšić.

Osim senatora MekKejna, te godine Srbiju su posetili i tada potpredsednik Amerike Josef Biden i pomoćnica državne sekretarke za evropska i evroazijska pitanja Viktorija Nuland. Oboje važe za “jastrebove” u američkoj administraciji a nakon njihove posete, Srbija je “dobila” i prve zatvorenike iz Guantanama.

“Pritisci rastu, teško bi bilo zaključiti da je predsednik Vučić ruski čovek jer mu i Rusi ne veruju. Misle da bi on mogao da uvede Srbiju u NATO i da je spreman da završi kosovski problem, a to bi značilo da Rusi gube osnovni kanal uticaja na Srbiju i Republiku Srpsku. Pošto se doveo u tu poziciju, postoji realan strah da će doći do paničnih diplomatskih akcija”, tvrdi Jakšić.

“To znači da ako Zapad suviše pritisne predsednika Vučića, možda on odleti u ruke Vladimiru Putinu. Nadam se da se to neće dogoditi jer i Zapad ima izražen interes da Srbija ne uđe potpuno u sferu interesa Rusije. To zavisi i od diplomatske umešnosti Zapada.”

Prema rečima Jakšića, Zapad je dugi niz godina “gledao predsedniku Vučiću kroz prste” kada je u pitanju odnos prema građanima Srbije.

“U međuvremenu je Aleksandar Vučić intezivno radio na ostalim stolicama srpske diplomatije (Kina, Rusija, Amerika). Dakle, on svoju potrebu iz domaće politike, a to je da ga svi vole, prenosi u spoljnu politiku. On voli da se pohvali da se 14 puta sreo sa Vladimirom Putinom, a sedam puta sa Si Đinpingom i to je deo njegovog ambicioznog CV-a kojim i brani svoje spoljno-politicke uspehe koji se svode na lelujavu diplomatiju. Po uzoru na: dobar dan čaršijo na četiri strane”, navodi Jakšić. On dodaje da nije poznato koja je sve obećanja predsednik Vučić dao u Moskvi, Briselu, Pekingu ili Vašingtonu.

On napominje da predsednik Vučić “duguje” svoju političku karijeru Zapadu, uz pomoć koga se i odvojio od radikala  Vojislava Šešelja, ali dodaje i da dolazi vreme “naplate dugova”.

“Ono što vidimo je da se približava vreme naplate i ističe srtpljenje koje je imao Zapad zbog Kosova. Očekuju da ispuni ono zbog čega je doveden na vlast. On sada pokušava, kada oseti pritisak sa jedne strane da se okrene drugoj, pokušavajući da nađe zaštitu. To je receptura balkanskih političara koju je do maksimuma usavršio Milo Đukanović”, navodi Jakšić.

Neraskidiva veza Beograda i Moskve

Urednik Nove Srpske Političke Misli i nekadašnji narodni poslanik Đorđe Vukadinović takođe smatra da je veza Beograda i Moskve mantra koja se ponavlja javnosti u Srbiji.

“Aleksandar Vučić i njegovo okruženje, ali i sam ruski vrh negovali su taj narativ, mit, iz ličnih interesa ali on ne izdržava test realnosti. Ni vlast se nije branila od NVO narativa o ‘malignom uticaju Moskve’, a to verovatno zato što te poruke stižu do glasačkog tela koje je naklonjeno Rusiji”, kaže Vukadinović.

Prema njegovim rečima, narativ o neraskidivosti veza Beograda i Moskve odgovara i Kremlju koji se onda, na osnovu takvih izveštaja, može pohvaliti uspešnošću svoje politike na Balkanu.

“Predimenzionirani su i drugi kanali. Nabavka naoružanja (od Moskve) ima više simbolički značaj, jer Srbija ima više sporazuma sa NATO-om. Sem nešto oružja, zapravo nije bilo ozbiljnijih proboja Rusije”, tvrdi Vukadinović. On dodaje da mit o savezništvu Beograda i Moskve odgovara i Vašingtonu.

“Vučić zna kako je došao na vlast, uz pomoć Zapada, te cepanjem radikala, tako da se on više plaši Zapada nego što zaista pripada tom, kako se kaže, zapadnom modelu. Nije on naklonjeniji Zapadu zbog deljenja istih vrednosti, već iz straha. Tako da ja mislim da je i to objašnjenje. Iako je on političar rasterećen od ideologije, on pažljivo i dozirano pravi otklon prema Istoku”, zaključuje Vukadinović.

Izveštaji provladinih tabloidaU subotu su provladini tabloidi u Srbiji izvestili da je lično predsednik Aleksandar Vučić tražio dozvolu od američke administracije za kupovinu 20 bombardera. Isti tabloidi su, tokom protesta početkom meseca, izvestili da demonstracije u Beogradu organizuje Moskva. Tabloidi se smatraju nezvaničnim glasnogovornicima režima u Beogradu, a optužbe na račun Moskve dovele su, prema tvrdnjama analitičara, do otkazivanja susreta između predsednika Vučića i ambasadora Rusije u Beogradu Aleksandra Bocana Haračenka.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.