Dan sa poslanicom Goricom Gajić 1Foto: Miloš Đošić

Prema rečima poslanice Gajić, ona je iskoristila priliku da demistifikuje funkcije narodnih poslanika koji se obično svrstavaju u privilegovanu grupu, iako taj posao nije ni malo lak.

– Kao žena, nikada nisam imala problem da nađem mesto u svojoj stranci, i smatram da samo radom možete da budete u situaciji da rukovodstvo stranke smatra da vi zaslužujete i možete da odgovorite funkciji narodnog poslanika. Kada jednog dana postanete narodni poslanik, vidite da je tu najmanje privilegija a najviše obaveza, rekla je Gajić.

Objasnila je da je put od običnog čoveka do narodnog poslanika dug i naporan, i podrazumeva da ste pre svega član neke stranke, a zatim da dajete veliki doprinos promociji političkih ideja i programa te stranke

– Narodna skupština donosi zakone iz svih oblasti koje prate naš život. Vi se susrećete sa oblastima iz kojih baš niste profesionalno potekli i koje baš dobro ne razumete, a trebalo bi da učestvujete u radu, objasnila je Gajić.

Kako je rekla, prvo je potrebno upoznati se sa načinom rada Narodne skupštine, čitanje poslovnika, čitanje različitih materijala, prepoznavanje manjkavosti zakona, zatim stupanje u kontakt sa stručnjacima i predlaganje amandmana.

– U obavezi ste da predloge zakona, ako je izmena i dopuna zakona, upoređujete sa važećim, vidite koje su manjkavosti, kontaktirate strukovna udruženja ili preduzeća iz tih oblasti. To je jako složen posao, pogotovo pošto su to različite oblasti koje treba ispratiti i ući u suštinu problema koji zakonski predlog reguliše, navela je Gajić.

Ona je rekla i da dugočasovna zasedanja nisu jednostavna, potrebna je jaka mentalna koncentracija da bi se pratio rad Skupštine i u njemu učestvovalo.

Dan sa poslanicom Goricom Gajić 2
Foto: Miloš Đošić

– Nije samo posao poslanika, kako to naši građani vide na ekranu, mi tamo sedimo, neko razgovara mobilnim telefonom, slušamo šta pričaju. Ako hoćete da budete odgovoran i savestan poslanik morate sve to da pratite, istakla je Gajić.

Pokazujući na gomilu materijala koji je stajao na velikom stolu u prostoriji u kojoj se odvijao razgovor, istakla je da svakog dana stižu predlozi zakona iz vlade ili poslanika, koje treba dobro prostudirati, dati sugestije ili napisati amandmane.

– Taj rad i trud koji uložite ne rezultira efektom jer skupštinska većina koja je vladajuća usvoji ono što su već dali u predlogu, ili uz vrlo male izmene tehničke prirode. Onda se osetite da niste korisni, zato što ste u manjini, zato što ste opozicija i zato što se retko kada ili skoro nikada ne prihvati vaš predlog, naglasila je Gajić.

Smatra da je Skupština radila dobro, opozicija ne bi posezala za bojkotom iste.

– Većina je svesna da može da zaposedne Narodnu skupštinu, sve što zamisli završi i vi tu služite kao dekor bez mogućnosti da nešto promenite. Niko nije bogomdan sa apsolutno sve dobro odradi pa ni skupštinska većina, rekla je Gajić.

Ona se prisetila kada je opozicija želela da skrene pažnju na probleme u radu Skupštine podnošenjem većeg broja zakona i amandmana. Odgovor vlasti je bio podnošenje na stotine, kako je rekla, nesuvisnih amandmana u funkciji “vrhovnog vožda” te stranke.

– Svaki pokušaj stavljanja nekog predloga opozicije na dnevni red se ignorisao. Ne znam da li je, izuzev ovog zakona poslanice DS Gordane Čomić, i jedan predlog zakona opozicije stavljen na dnevni red da se o njemu uopšte raspravlja, rekla je Gajić.

Pored pomenutih problema, Gajić ističe da svaki poslanik koji želi da istakne problematično ponašanje kolega iz pozicije rizikuje da bude zasut najgorim uvredama.

– Ne prezaju da li će da vas povrede lično, uključe članove vaše porodice, vašu stranku stavljaju na stub srama, ispod klupe izvlače slike, kompromitujuće naslove i materijale. Onda se nađete u situaciji da se branite lično samo što ste ukazali na kršenje poslovnika, istakla je Gajić.

Bez obzira na loše uslove rada, ona smatra da nema rezultata bojkota rada Skupštine i da uopšte nije smeo da se desi.

– Mislim da bez obzira na sve manjkavosti i iracionalnosti, bojkot Skupštine opozicionih poslanika apsolutno nije smeo da se desi. Skupštine normalno radi, niko ne ukazuje na delegitimnost takvih predloga zakona koji se ovde usvajaju. Bojkot opozicije prošlog leta je ishitren, nije se dalo prostora za strategiju šta sve bojkot podrazumeva, koje su to aktivnosti koje bi do izbora trebalo da se dese, nije usaglašen i jednoglasno donet od kompletne opozicije ako je to moguće, navela je Gajić.

Dan sa poslanicom Goricom Gajić 3
Foto: Miloš Đošić

Ona smatra da bi legitimitet bio upitan kada bi u bojkot dolazećih parlamentarnih izbora učestvovale sve opozicione stranke.

– Saglasje je trebalo da bude na nivou svih političkih aktera opozicije, da je on za sve obavezujuć, šta on znači do izbora i šta će značiti posle izbora. Mnogo je važan taj dan posle. Ako se rešite na bojkot, vi morate da idete na to da taj bojkot bude uspešan, rekla je Gajić.

Ona je sumirajući građanske proteste koji su se do nedavno održavali istakla da nam nedostaju dve ključne stvari da bi se promene desile, kritična masa i međunarodni faktor.

– Nemate kritičnu masu građanstva koja se meri stotinama hiljada građana koji bi pratili te akcije. Sa druge strane nema ni faktora međunarodne zajednice. Lično sam ubeđena, kao i moja stranka, da međunarodna zajednica ne bi delegitimisala izbore na koje bi izašla SNS sa svojom koalicijom i još neke strančice kao sateliti, smatra Gajić.

Gajić je navela da je veoma važno ko predvodi opozicioni blok, a sada su to ljudi koji su već bili na vlasti na republičkom ili beogradskom nivou, pa su na neki način etiketirani i nemaju pun legitimitet.

– Ja živim u unutrašnjosti, građani kažu pa i oni su bili vlast, ministri, predstavnici države. Govorim o ljudima koji su se postavili ili samopostavili na čelo te opozicije koja se prerano odlučila za bojkot i onda imate situaciju da svi moramo da prihvatimo njihov diktat, da moramo svi u bojkot, istakla je Gajić.

Prema njenim rečima, nije dobro to što je, kao i kod vlasti, i ovde je situacija – ko nije sa nama, protiv nas je.

– Nema saglasja, nema zajedničkih metoda kako izneti taj bojkot, i nažalost pokazuje se da ni bojkot izbora neće doneti rezultat koji treba kada bi bio jednoglasan, kada bi bio apsolutan od strane svih opozicionih stranaka. Imate stranke koje su konkretno i u Savezu za Srbiju, koji stoji na čelu ideje bojkota, i stranke Zorana Živkovića i druge, kojima se bojkot baš i ne mili i smatraju da treba ući u borbu, pa čak i neke fragmente DS i SDS-a, rekla je Gajić.

Ona je istakla da ne misli kako će se u skorije vreme doći do, ne idealnih, ali ni koliko-toliko prihvatljivih izbornih uslova. Na tome se mora raditi u institucijama, jer van njih to se može postići po mnogo veću cenu za građane.

– Ljudi žele da se bore bez obzira na katastrofalne uslove koji se nažalost kozmetički menjaju nekoliko meseci pred izbore i koji su po meni rezultat pritiska evroparlamentaraca, da makar bude privid da smo promenili nešto kod REM-a, da smo promenili nešto kod medija, da smo promenili nešto kod funkcionerskih kampanja. Odgovorno tvrdim da to suštinski neće imati uticaja na izborni proces, navela je Gajić.

Vremenom građani steknu poverenje bez obzira da li ste žena ili muškarac

Gajić je navela da je važan preduslov za uključivanje žena u politiku, da prvo žele da se uključe u tu sferu javnog delovanja i nađu mesto u ovom „muškom svetu“. Kada je reč o njenom iskustvu, u DSS je od 92. godine, prema njenim rečima, nikada nije morala da se posebno sklanja nekome ili dokazuje zato što je žena.

– Ja sam možda primer žene koja nikada nije osetila diskriminaciju ni u institucijama. Pribojavala sam se kako će građani u unutrašnjosti, u relativno maloj sredini kao što je opština Svilajnac, da prihvate ženu političara. Ako iskreno radite, požrtvovani ste, držite reč, nekom pomognete, vremenom se izgradi taj politički autoritet i integritet bez obzira da li ste žena ili muškarac, istakla je Gajić.

Rodno senzitivan jezik ne menja suštinski stvari

Gajić ne misli da jezik treba prilagođavati rodnim ulogama, niti da je potrebno različita pitanja u profesionalnom, javnom ili političkom životu nužno razdvajati na muška i ženska, već se baviti suštinom koja pomaže svima.

– Iako sam žena, mislim da narodni poslanik treba da ostane narodni poslanik, lekar-lekar, advokat-advokat, psiholog-psiholog… Izjednačavanjem rodnog jezika neće se poboljšati status žena u javnom životu, politici i profesijama. Sa zadovoljstvom mogu da potvrdim da 80 odsto direktora u javnim preduzećima u Svilajncu čine žene. Šta bi promenilo da piše direktorica ako piše direktor, objasnila je Gajić.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.