Foto: J. Z. T.

Ko čita rubriku „Dan sa poslanikom“, na portalu Danasa, zna da ‘intervjui’ uglavnom kasne. Ni ove nedelje nije bilo drugačije. Neobičajno je to, da je prošlog četvrtka, za razliku od prethodnih razgovora, sagovornik čekao nas.

U našu odbranu, kriv je Gugl maps koji nam je Fondaciju Centar za demokratiju, čiji je Mićunović osnivač, prikazalo na adresi Kraljice Marije, umesto na stvarnoj – Kraljice Natalije.

„Krive su kraljice“, našalio se Mićunović. Na pitanje „Kako ste?“ odgovorio je kontrapitanjem „Imate li neko lakše za početak?“.

– Ne mogu da se požalim, ali da kažem sad da sam dobro, nisam. Objektivno mi se mnogo štošta ne dopada ni u svetu ni kod nas, a subjektivno, žao mi je što neke stvari čovek mora zbog kompomisa da prihvata, da se slaže i s onim s čim se ne slaže. Naša situacija mi se ne dopada mnogo, društveno mislim da smo iskvareni bar što se tiče političke kulture, ispričao je na početku razgovora za Danas.rs.

Foto: J. Z. T.

Prema njegovim rečima, sada se sve svelo na lične obračune.

– Za to nam je uvek kriva većina. I mi smo bili krivi kad smo bili većina, a i sada su oni krivi jer kreiraju političku kulturu gde je najvažnije uništiti protivnika u dijalogu. Nije reč da se ljudi sporazumeju. Dijalog bi trebalo da se neguje u parlamentu i zato u svakom parlamentu imate opoziciju, da ovi koji vladaju ne bi previše koristili tiraniju većine, koja se opet pretvara u zakonodavnu tiraniju, istakao je naš ovonedeljni sagovornik.

Punih trideset godina obavlja funkciju narodnog poslanika, a u svom radu, kako nam je rekao, uvek se protivio da opozicionari vraćaju uvrede vladajućim poslanicima, jer su, prema njegovom mišljenju, u parlamentu iz javnog a ne ličnog interesa.

– Verujem da se politička kultura kao i moral razvijaju samo na primerima. Za trideset godina ne postoji nijedan poslanik koji bi mogao reći da sam ga uvredio, da sam se nekorektno poneo, bilo da sam bio predsedavajući bio kao kolega. Nisam zbog toga gubio na ugledu, ocenio je Mićunović.

Foto: J. Z. T.

Na pitanje da li mu, zbog bojkota, nedostaje Skupština i rasprave koje se u njoj odvijaju, odgovorio je da se zbog toga oseća glupo.

– Ostalo mi je još pola godine da završim mandat. Ja se neću više kandidovati, ni sad nisam hteo. Nemam ni snage a nema ni smisla, ali sam ponekad imao šta da kažem. Puštao sam i da mlađi dođu do izražaja. Žao mi je što poslednje mesece svog parlamentarnog tridesetogodišnjeg straža ne mogu da završim, imao sam šta da kažem, precizirao je jedan od osnivača Demokratske stranke.

Zalagao se da poslanici DS-a idu u parlament uprkos činjenici da se ta stranka odlučila za bojkot. Za portal Danasa je ispričao da se predomislio zbog mišljenja stranačke većine, ali i zbog upozorenja Zorana Živkovića da za onog ko ode u parlament spremaju etiketu izdajnika.

– Osećao sam potrebu da budem u parlamentu. Došao je predsednik Slovenije, koji je moj prijatelj, bilo me je sramota da ne budem u Skupštini kad on dolazi. Kasnije sam onda shvatio da smo mi ipak poslanici Demokratske stranke i da su ljudi glasali za program te stranke. Za mene je bilo vrlo osetljivo da ispadnem desolidaran sa ostalima i ja sam ućutao. Nisam hteo da uradim ništa što bi škodilo DS, ali ja nisam od onih koji menjaju mišljenja, ja nisam hirovito rekao da sam protiv bojkota već zato što je to potpuno pogrešan koncept koji stvara napetost u društvu, precizirao je on.

Apropo opozicije okupljene u Savez za Srbiju i njihovog odbijanja da razgovaraju sa predstavnicima vlasti o izborim uslovima prisetio se kako je u nekim prošlim vremenima ostavku Slobodanu Miloševiću zatražio u parlamentu, oči u oči.

Foto: J. Z. T.

– U parlamentu sam tražio ostavku Miloševiću rečima „Gospodine predsedniče vi ste igrali možda najbolje što ste umeli, ali ste utakmicu izgubili. U vašem interesu i interesu građana je da se povučete“. On nije trepnuo, saslušao je mirno, jesu urlali poltroni ali to je rečeno učtivo, argumentovano jer sam prethodno izložio kako smo glupo ušli u sankcije i ratove. I najteže stvari se mogu kazati na pristojan i jednostavan način, smatra on negodujući isključivost Saveza za Srbiju.

Dodao je da ta vrsta isključivosti ne vodi napretku. „Mi imamo posla sa jednom autokratijom, ali je bojkotom učvrstujemo umesto da je devastiramo, obesmislimo i pridobijemo birače na svoju stranu. Ne možete da pobedite, a da se ne takmičite. To nikome nije uspelo“.

Da ova vlast ne valja, da je autoritarna,da se predsednik meša u sve, da ima puno skrivenih stvari o tome je pisao, ispričao je za Danas.rs, a ne samo davao izjave.

– Ja to znam, ali nemojte reći da je to najgore što je ikada u istoriji bilo jer na taj način rehabilitujemo okupatore, Josipa Broza i logore. Prenoćite dve noći u nekom logoru, pa onda pričajte da nikad nije bilo gore. , izričit je Mićunović.

Brinu ga seksističke izjave ali i performansi nekih lidera opozicije. „Osećam dvostruku solidarnost. S jedne strane, prema građanima i prema programu, ne možemo davati antievropske izjave a biti Demokratska stranka, ne možemo biti slepi na seksističke izjave, moramo biti za dijalog ako smo Demokratska stranka, to su birači očekivali od nas“.

Iako nije na sednicama, redovno prati rad parlamenta. „Ima toliko problema, toliko sirotinje, raspravlja se sad o socijalnim kartama, o strategiji socijalne politike. Valjda to interesuje stotine hiljada građana više nego ko je kolko puta bio na nekom mediju. Ima medijske blokade, ali nije to jedini problem. Umesto da stvorimo situaciju da se ovde može prijatno živeti,stvaramo stalnu jednu napetost“, kritičan je naš sagovornik.

Trenutno piše eseje, a na Sajmu knjiga u Beogradu, najavio je u razgovoru, naći će se njegova nova knjiga „Moja ’68 i njeni tragovi“ – „Nadam se da neće biti spaljena. Knjige ne treba paliti. To izaziva lošu asocijaciju“.

Završili smo razgovor, a on se posvetio kucanju eseja.

– To me zabavlja. Ovo je jedan esej, a biće ih ukupno 20. Ključni, prvi, biće o demokratiji, istakao je on dok je na monitoru treptao kursos pored naslova „Da li je tiranin stvarno nesrećan?“.

Povezani tekstovi