Dijalog Beograda i Prištine ključan za put ka EU

Očekujem da će se razgovori voditi po principu „korak po korak“, gde će Beograd i Priština rešavati određena pitanja na osnovu pristupa o kojem se dogovore, a u cilju promovisanja saradnje, napretka na putu ka Evropi i poboljšanja uslova života ljudi – ističe u ekskluzivnom intervjuu za Danas Ketrin Ešton, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost. Ona će danas u Njujorku razgovarati s predsednikom Borisom Tadićem o procesu evropskih integracija Srbije i predviđenom „srpsko-albanskom“ dijalogu.

Kada je reč o kandidaturi Srbije za članstvo u EU, Ketrin Ešton navodi za Danas da je na Savetu ministara odluka o tome kada će je proslediti Evropskoj komisiji, ali i da veruje da će se Savet „vratiti na ovo pitanje u bliskoj budućnosti“.

Šta bi trebalo da budu naredni potezi na relaciji Beograd – Priština, nakon što je postignut dogovor o zajedničkoj rezoluciji Srbije i EU?

– Naredni korak bi trebalo da bude početak razgovora dveju strana. Ovo je prava šansa za to. Pre svega, ovo je prilika da se odstrane prepreke na putu ka EU. Dijalog ima podršku i Beograda i Prištine i EU, i mogao bi da bude veliki podsticaj za regionalnu saradnju na celom Balkanu. Takođe, ima potencijal da generiše iskrenu i funkcionalnu saradnju. To je nešto što je od najvećeg značaja za evropsku perspektivu regiona.

Koje bi trebalo da budu ključne tačke dijaloga Beograda i Prištine?

– Cilj dijaloga je da promoviše saradnju, da se postigne napredak na putu ka Evropi i da se poboljša život ljudi. Na toj osnovi – na pitanjima koja su obuhvaćena u okviru evropske agende – Beograd i Priština treba da diskutuju. Postoje mnoga polja na kojima je potrebno promovisati saradnju i razviti odnos zajedničkog rada. Mnoge su oblasti u vezi s kojima postoji potreba za dogovor o zajedničkim evropskim standardima. Očekujem da dinamika dijaloga bude proces „korak po korak“, gde će i Beograd i Priština rešavati određena pitanja na osnovu pristupa o kojem se dogovore.

Kakva bi trebalo da bude uloga EU u tom dijalogu? Da li će, pored Brisela, u „posredovanje“ ili „podršku“ biti uključene još neke strane (SAD, Rusija, UN…)?

– Evropska unija je ponudila da olakša dijalog Beograda i Prištine. Cilj je da obe strane krenu ka EU i da se otklone prepreke na njihovom predodređenom putu evropskih integracija. Ipak, to je dijalog Beograda i Prištine. Pre svega je na njima da pronađu rešenja koja će ih približiti Evropskoj uniji. Namera EU je da približi međunarodne partnere tom dijalogu. U svakom slučaju, dijalog zapravo treba posmatrati u okviru evropske perspektive celog regiona, pa je prirodno i logično da EU, što se tiče međunarodne zajednice, igra najvažniju ulogu.

Kada će Savet ministara spoljnih poslova EU ponovo razmatrati srpsku kandidaturu za članstvo i proslediti je na razmatranje Evropskoj komisiji?

– Budućnost Srbije je u Evropskoj uniji. Primili smo njenu aplikaciju za članstvo i naredni korak je da Savet EU odluči kada će je uputiti Komisiji na izradu mišljenja. Konsultacije među zemljama članicama su u toku, a u poslednje vreme su i intenzivirane. Verujem da će se Savet vratiti na ovo pitanje u bliskoj budućnosti. Ono što želim da naglasim kao najvažnije jeste da građani treba da osete pozitivne promene u svom životu. Približavanje Uniji ima mnogo prednosti, ekonomskih i društvenih. Većina ljudi želi da živi u bezbednom okruženju, da ima stalno zaposlenje i da očekuje bolju budućnost za svoju decu. A, iskustva iz prethodnih proširenja (Unije) pokazuju da EU to može i da im obezbedi.