Foto: Fonet/Nenad Đorđević

Kao nedavno njegovom šefu Borisu Tadiću, i Vuku Jeremiću preporučujem da otpočne dijalog sa sopstvenom savešću i priseti se kakvu je ulogu imao u izmeštanju dijaloga o Kosovu i Metohiji iz UN na teren EU, dovođenju Euleksa, katastrofalnim sporazumima sa Prištinom koje je prihvatio, a pre svega katastrofi Srbije pred Međunarodnim sudom pravde.

Neobjašnjivo je zašto Vuk Jeremić tako gorljivo želi da bude pred kamerama javno opomenut zbog svih zala koje je počinio Srbiji, i šta je to u njemu što ga tera da se još više zakopa u blato laži i samoobmana.
Pre nego što se usudi da govori o nečijem patološkom kukavičluku, Jeremić bi trebalo pre svega sebi, a potom i građanima, da objasni sopstvenu psihopatološku, sociopatsku potrebu da negira sopstvenu krivicu za niz katastrofalnih spoljnopolitičkih gafova Srbije u vreme dok su on i njegov režim bili na vlasti.

Na kraju, Jeremić bi trebalo da se zapita i zašto ga danas u prištinskim medijima tretiraju kao heroja kosovske nezavisnosti.