Etikom se bave oni koji je najviše krše

Inicijativu su pokrenuli socijalisti vođeni činjenicom da u nacrtu kodeksa koji je izrađen još 2014. jasno stoji da je zabranjeno unošenje zastava stranih država u parlament.

Inicijativu partijskih kolega podržao je predsednik parlamenta Ivica Dačić, zaduživši kao i u prethodnom skupštinskom sazivu Aleksandra Martinovića, predsednika Administrativnog odbora, da se pozabavi donošenjem kodeksa ponašanja poslanika, na čijem usvajanju već niz godina bezuspešno insistira GREKO, organizacija za borbu protiv korupcije pri Savetu Evrope.

„Martinović je u stvari najpozvaniji od svih 250 poslanika da odlučuje o Etičkom kodeksu. Za to ga kandiduje nekoliko stvari. Pre svega, on je doktor pravnih nauka koji je uspeo sam sebe da plagira, pa je objavljivao jedan isti svoj rad samo pod drugačijim naslovom, da bi stekao uslove za polaganje doktorata. To je pravi primer etike. Zatim, pored toga što je poslanik, Martinović stiže da bude i profesor i to na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, ali i u visokoj školi za medicinske sestrice u Ćupriji. To znači da je dijapazon njegovog znanja zaista impresivan. Očigledno je da Martinović ima široko znanje od etičkih postavki prava i šta bi trebalo da predstavlja Justicija do onoga šta podrazumeva Hipokratova zakletva. Čovek ima iskustva ako ne u pisanju, onda u čitanju kodeksa“, ciničan je politikolog Cvijetin Milivojević.

„Kad se kompletna demokratija urušava u Srbiji, kada su mediji zatvoreni, izbori lažni, kada su zarobljene i ponižene sve državne institucije, kada se kao što je pevao Dis, na visoko podignu sutereni, onda je lekovito da se takvo stanje obesmisli do kraja. Zato podržavam da se pisanjem Etičkog kodeksa bavi Martinović. Ne samo zato što je on kao politički preletač najviše kršio etičke norme u skupštinskom nastupu, pa se odlično razume u materiju, već što jedan takav potpuni besmisao može da nas dovede do izlaza iz ove političke krize“, smatra Boško Obradović, lider Dveri, koji je baš sa Martinovićem više puta dolazio u verbalne pa i fizičke sukobe.

Pokušaji da se donese kakav takav kodeks ponašanja traje zapravo još od 2008. a najveći pomak napravljen je pre šest godina – 2014, kada je radna grupa na čelu sa tadašnjim predsednikom i poslanikom Zoranom Babićem završila Nacrt kodeksa, ali se on nikada nije našao na dnevnom redu parlamenta.

Taj nacrt predviđao je oštre kazne za poslanike koji se neprimereno ponašaju.

Poslanici koji ne poštuju pravila lepog ponašanja morali bi javno da se izvine, a za slučaj da to ne učine, platili bi kaznu u visini svoje tri plate.

O kaznama bi odlučivalo novo telo – Etički savet, u kome bi sedeli predstavnici svih poslaničkih grupa i skupštinskih odbora.

Taj organ mogao bi da izriče nejavnu i javnu opomenu, koju bi pratila novčana kazna u visini od 10 odsto od plate.

Zabrana mobilnih telefona

Po Nacrtu kodeksa od pre šest godina, bila bi zabranjena upotreba mobilnih telefona, snimanje i slikanje drugih poslanika, kao i unošenje partijskih obeležja, a poslanici bi bili dužni da uvažavaju svoje kolege, da ne daju omalovažavajuće izjave, kao i da govorom mržnje ne podstiču nasilje. Takođe, parlamentarci bi bili u obavezi da poštuju sve propise koji se odnose na ograničavanje broja funkcija, kao i da „izbegavaju svaku situaciju koja bi mogla dovesti do podmićivanja“.