Ivan Zlatić: Željko Mitrović nek razmisli još jednom kome daje publicitet 1Foto: Privatna arhiva

– Režim je odgovorio nasiljem policije i ubačenih batinaša, koji su policiji dali opravdanje za suzavac, batine i masovna hapšenja. Nasilje je na žalost sprečilo da se početno nezadovoljstvo artikuliše u konkretne zahteve. Demonstranti su u samoodbrani krenuli da se bave taktikama protiv nasilja, a politika protesta je otišla u drugi plan. Zato su splasnuli, jer proteste održavaju ciljevi za koje se borimo, a ne taktike. Nasilje vlasti je na žalost urodilo plodom u ovom slučaju – objašnjava Zlatić.

*Verujete li da će demonstracije ponovo „buknuti“ i koji bi povod za tako nešto mogao da bude?

– Očekuju nas sve teže ekonomske posledice zaraze i verovatno možemo očekivati proteste ukoliko vlast ne nađe odgovor na eskalaciju nezaposlenosti i siromaštva.

Isto kao što smo u borbi protiv zaraze videli koliko nam je razoren zdravstveni sistem, istovremeno gledamo i koliko je ekonomija perifernog kapitalizma iracionalna.

Država je godinama davala opscene subvencije privatnim kompanijama za „otvaranje radnih mesta“, da bi na prvi udar krize te kompanije bez ikakve odgovornosti krenule masovno da otpuštaju radnike i radnice na račun kojih su dobijali subvencije.

Mislim da kriza sve više pokazuje koliko su privreda i radna mesta nesigurni i nestabilni, i da bi opravdani bes otpuštenih ljudi koji nemaju nikakvu perspektivu mogao da dovede do novih protesta.

Najvažnije je da razlozi i zahtevi budu što jasniji i konkretniji, jer ako je cilj jasan onda se i organizaciona i taktička pitanja lakše rešavaju.

*Kako komentarišete izjednačavanje brutalnosti policije prema demonstrantima sa nasiljem pojedinih učesnika, kojem je javno mnjenje sklono u interpretaciji?

– Čak i da je tačno da je povređen jednak broj policajaca i demonstranata, opet se ne mogu izjednačavati nasilje odozgo i nasilje odozdo, nasilje naoružanih i nasilje nenaoružanih, nasilje građana opravdano besnih zbog neodgovorne politike vlasti i nasilje policajaca plaćenih da održavaju red i da deeskaliraju sukobe.

*Smatrate li da su takozvane nasilne demonstracije opravdane sa nekog stanovišta?

– Mislim da su nenasilne metode borbe najefektivnije, jer tako ideje za koje se borimo lakše dolaze do najšire javnosti i daju nam moralnu snagu koja može da okupi široku društvenu koaliciju za promene.

Nenasilje nas razlikuje od vlasti pre svega, a ne od demonstranata koji se za iste ciljeve bore drugim metodama, koje inače ne bih nazivao nasilnim.

Stvarno nasilje je kad na primer imate dvadeset godina i nikakvu perspektivu, kad gledate svoje roditelje ponižene i opljačkane u ratovima, privatizacijama i štednjama, kako se satiru po nesigurnim poslovima da vam obezbede perspektivu koje nema.

Kad se taj bes izlije na protestu to nije nasilje. To je protest izražen nekim metodama za koje ja mislim da nam ne pomažu u borbi.

*Ovih dana svedočimo različitim montiranim i lažnim fotografijama sa demonstracija u režimskim medijima i tabloidima. I vi ste jedna od ličnosti koja se u takvim kontekstima pojavljuje. Zbog čega ste u tom smislu „interesantni“ vlastima?

– Pink je dva dana vrteo moj komentar koji su isekli sa Fejsbuk stranice Združene akcije Krov nad glavom, iz prenosa protesta ispred CZ-a, u kom sam objašnjavao zašto su ljudi pevali: „Bando lopovska, sve si prodala… Al vratićemo sve!“ dok je trajala konferencija za štampu Demokratske stranke. To je ono što režimski mediji inače rade – mute i manipulišu.

Mislim da je mnogo važnije pitanje kako je liberalna javnost dozvolila da Vučić zauzme monopol nad istinom o privatizaciji, pa sad svaka kritika privatizacije dobro dođe režimskim medijima?

Zašto liberalna Srbija nije imala hrabrosti da kritikuje „naše“, nego je bes žrtava privatizacije artikulisao Aleksandar Vučić?

I zašto osam godina kasnije nema praktično nikakve refleksije liberalne klase na sopstvene greške?

Budite sigurni da levica neće biti ucenjena da ćuti o privatizacionim zločinima i da izigrava dekor zločincima na „zajedničkim“ protestima, samo da se posle ne bi vrtela na Pinku. A Mitrović nek razmisli još jednom kome daje publicitet.

*Kako vidite odgovore i načine borbe koje opozicija primenjuje u borbi protiv vlasti?

– Najveći problem opozicije je što nema nikakvu ideju drugačijeg političko-ekonomskog sistema. Opozicione koncepcije se svode na to da će raditi isto što i Vučić, samo poštenije, bez korupcije i klijentelizma.

Neozbiljno je 2020. godine govoriti da se zalažete za isti ovakav brlog kapitalističke periferije, samo sa simpatičnijim izvršiocima.

Naravno da građani neće da rizikuju sukob sa režimom da bi na kraju dobili ovo isto, samo malo drugačije. Radije će rizikovati sa đavolom kog poznaju.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.