Foto: EPA-EFE JULIEN WARNAND

Nova medijska strategija, koja je osmišljena na transparentan i sveobuhvatan način, treba da bude usvojena i primenjena, navodi se u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije ka članstvu u EU, koji je danas objavljen.

U segmentu dokumenta koji se odnosi na političke kriterijume, ističe se da „postoji urgentna potreba“ da se stvori više prostora za istinske međustranačke debate, „kako bi se uspostavio proevropski konsenzus, koji je nužan za napredak države na putu ka EU“. Kako se navodi, nekoliko opozicionih partija započelo je bojkot parlamenta početkom 2019. godine, a „prakse vladajuće parlamentarne koalicije dovele su do pogoršanja zakonodavnih debata, čime je umanjena sposobnost parlamenta da nadgleda izvršnu vlast“.

Što se tiče reforme javne uprave, EK konstatuje da je „Srbija umereno pripremljena“ za članstvo u EU, a kao zamerka se navodi da „politički uticaj na izbor na više upravljačke funkcije ostaje ozbiljan povod za zabrinutost“, dok se u segmentu koji se odnosi na pravosuđe ističe da „postoji određeni nivo pripremljenosti“, ali se napominje da su preporuke EK iz prethodnog izveštaja „samo delimično uvažene“, te da politički uticaj u ovom domenu i dalje zabrinjava zvanični Brisel.

U segmentu u kojem se ocenjuje  normalizacija odnosa sa Kosovom, EK konstatuje da je „Srbija ostala posvećena dijalogu i da je pokazala uzdržanost prema merama koje je uvela Priština (a koje se odnose na takse na robu iz Srbije) ali da je „potrebno da Srbija učini  suštinske napore kako se stvorilo pogodno okruženje za postizanje pravnoobavezujućeg sporazuma“.

Foto: EPA-EFE OLIVIER HOSLET

Betin uvid u izveštaj EK o Srbiji: U ekonomiji pomak, vladavina prava i Kosovo ključni za put ka EU

U izveštaju o evropskim reformama u Srbiji u 2018. godini Evropska komisija je naglasila da su „napredak u vladavini prava i sređivanje odnosa s Kosovom od bitne važnosti i nastaviće da odredjuju dalji ritam pregovora o članstvu“ Srbije u EU.

U sažetku Izveštaja o napretku Srbije, u koji je agencija Beta imala uvid, podvlači se da je „nužno da Srbija znatno ubrza ritam reformi u oblasti vladavine zakona“.

To je, kako se navodi, „posebno važno kad je reč o nezavisnoti pravosuđa, borbi protiv korupcije, slobodi medija, kao i rešavanju slučajeva ratnih zločina i organizovanog kriminala u samoj zemlji, ako Srbija želi da održi sveukupnu ravnotežu u svojim pregovorima o članstvu s EU“.

Srbija je, ocenjuje EK, „u dijalogu s Prištinom, uz posredovanje EU, u celini ostala angažovana uprkos uvođenju carina od Kosova“.

Ali dodaje da je „nužno da Srbija učini dalje suštinske napore i doprinese, posebno kad su u pitanju njeni međunarodni odnosi, stvaranju povoljnih uslova za zaključenje sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma s Kosovom“.

„Taj sporazum je hitan i od bitne važnosti da Srbija i Kosovo mogu da idu napred svojim odgovarajućim evropskim putevima“, navela je Evropska komisija.

U izveštaju se predočava da je „politička pozornica Srbije sve više obeležena podelom i smanjivanjem prostora za različita politička mišljenja“.

EK naglašava da je otud „hitno potrebno da se stvori više prostora za istinsku raspravu između partija, kako bi bio osnažen široki proevropski konsenzus, što je od životne važnosti za napredak na putu ka EU“.

Takođe se navodi da „više opozicionih stranaka od marta 2019. bojkotuje parlament“ i ukazuje na to da su „postupci vladajuće koalicije doveli do pogoršavanja rasprave o zakonima i zaključcima, što je podrilo uvid parlamenta u rad izvršne vlasti“.

EK ističe i da antivladini protesti traju od decembra prošle godine zbog napada na jednog opozicionog lidera.

I dodaje da je, „iako nije bilo napretka u slobodi izražavanja, nacrt nove vladine medijske strategije izrađen na transparentan način i uz učešće svih strana“, i da sad „treba hitno da bude usvojena i sprovedena, imajući u vidu ozbiljne izazove na tom polju“.

U izveštaju se kaže da su „ekonomske reforme dale neke rezultate, posebno u markoekonomskoj stabilizaciji“, da su „cene zauzdane i prilike na tržištu radne snage poboljšane“.

„Međutim, ključne strukturne reforme javne uprave, poreskih vlasti i državnih preduzeća sporo su napredovale, a privatni sektor trpi loše posledice manjkave vladavine zakona i loše primene pravila o poštenoj konkurenciji“.

Evropska komisija je danas objavila godišnji paket izveštaja o proširenju, koji utvrđuje napredak koji su učinile zemlje u procesu evropskih integracija. Radi se o najvažnijem dokumentu za zemlje Zapadnog Balkana i Tursku, u kojem se utvrđuje činjenično stanje u svakoj zemlji i ocenjuje napredak, ali i nedostaci u ispunjavanju kriterijuma u integracijskom procesu.

Foto:Pixabay

Srbija nije ostvarila napredak u slobodi izražavanja

Srbija nije ostvarila napredak u slobodi izražavanja, iako je u izvesnoj meri u toj oblasti pripemljena za EU, i taj nedostatak napretka sada izaziva ozbiljne bojazni, navodi se u danas objavljenom godišnjem Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije na putu u EU za 2019. godinu.

Kako se navodi, Srbija treba da stvori okruženje za neometanu slobodu izražavanja, obezbedi poštovanje medijskih zakona, usvoji novu medijsku strategiju i obezbedi odgovarajuće finansiranje javnih servisa i transparentnost vlasništva u medijima.

U izveštaju piše da je radna grupa sastavljena od predstavnika medijskih asocijacija i državnih funkcionera dostavila vladi Srbije nacrt medijske strategije u decembru 2018. i da je proces konsultacija do sada bio transparentan i inkluzivan.

Kada je reč o preporukama Evropske komisije iz prethodnog izveštaja, ukupno okruženje još ne pogoduje ostvarivanju slobode izražavanja.

I dalje su predmet zabrinutosti slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima, navodi se i dodaje da je nekoliko slučajeva rešeno, da su podnete neke krivične prijave, ali da su istrage i konačne presude i dalje retke.

Doneta je prva presuda za ubistvo novinara, prvostepena, u aprilu 2019.

„Srpske vlasti moraju brzo da reaguju i javno osude govor mržnje i pretnje novinarima. Zakonodavstvo u medijskom sektoru tek treba da se implementira u punoj meri“, ocenila je EK.

Istovremeno pravni okvir treba da obezbedi strože kriterijume u pogledu transparentnosti vlasništva i finansiranja medija, ukazuje se u izveštaju.

„Sufinansiranje medijskih sadržaja u javnom interesu mora da se sprovodi u skladu sa zakonskim okvirom. To zahteva transparentne i fer procedure bez mešanja državne administracije, posebno na lokalnom nivou“, istakla je Komisija u delu izveštaja o slobodi izražavanja.

Navodi se i šta Srbija treba da uradi kako bi prevazišla uočene nedostatke.

Tako Srbija treba da stvori okruženje u kome sloboda izražavanja može da se ostvaruje bez ometanja i obezbedi da na pretnje, fizičke napade, podsticanje nasilja i napade na privatnost novinara i blogera brzo reaguju organi za sprovođenje zakona i pravosuđe.

Takvi slučajevi takođe treba da budu javno osuđeni od strane vladinih zvaničnika.

Srbija treba i da obezbedi punu implementaciju medijskih zakona, da ojača nezavisnost REM i unapredi njegove kapacitete da proaktivno radi.

Isto tako, Srbija treba da usvoji i implementira novu medijsku strategiju na transparentan i inkluzivan način i da obezbedi održivo finansiranje javnih servisa, transparentno i pravično kofinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa i unapredi transparentost medijskog vlasništva i oglašavanja.

Foto: EPA-EFE/JULIEN WARNAND

Sporazum o normalizaciji s Kosovom hitan i ključan za dalji napredak ka EU

Srbija je angažovana u dijalogu sa Kosovom i uzdržano je reagovala na kosovske carinske tarife, ali treba da preduzme suštinske napore posebno u medjuarodnim odnosima kako bi se stvorilo pogodno okruženje za zaključivanje pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom, koji je hitan i ključan za napredovanje na evropskom putu i za Srbiju i za Kosovo.

To se navodi se u ovogodišnjem Izveštaju o napretku Srbije u procesu pristupanja EU, koji je evropski komesar Johanes Han danas predstavio u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta.

U delu koji se odnosi na normalizaciju odnosa Srbije i Kosova, podseća se da je u okviru dijaloga održano nekoliko sastanaka na viokom nivou i navodi da je cilj te faze zaključivanje sveobuhvatnog i pravno obvezujućeg sporazuma Srbije i Kosova, koji bi bio u skladu s međunarodnim pravom i pravnom tekovinom EU (acquis) i pihvatljiv za države članice EU i region.

Dodaje se, međutim, da je rad na tome prekinut u novembru 2018, nkon odluke kosovske vlade da uvede carinske tarife od 100 odsto na robu uvezenu iz Srbije i BiH, na ekonomskim i političkim osnovama.

Kada je reč o primeni ranijih sporazuma, u izveštaju se konstatuje da je ostvarena „dalja konsolidacija u primeni prvog sporazuma o principima za normalizaciju odnosa iz aprila 2013, uz punu primeniu sporazuma o pravosuđu“, dok je primena sporazuma od 25. avgusta 2015, kako se dodaje, i dalje spora.

Nije ostavren napredak u vezi sa Asocijacijom/Zajednicom opština sa srpskom većinom i Kosovo treba dodatno konstruktivno da se angažuje na njenom uspstavljanju, navodi se u izveštaju.

Dodaje se da bez daljeg odlaganja mora biti primenjen energetski sporazum Srbije i Kosova, kako bi se izbeglo taj dugotrajni spor ostavi posledice na energetsku stabilnost i bezbednost u Srbiji, na Kosovu i zemljama širom Evrope.

U izveštaju se takođe navodi da tehnički sporazumi (2011-12) ili nisu ili su samo delimično primenjeni.

Dodaje se i da obestrane moraju da ostanu privržene daljoj primeni spirazuma o predstavljanju i učešću Kosova u regionalnim forumima, dok pitanja katastra i priznavanja univertzitetskih diploma tek treba da budu rešena kao i elementi sporazuma o slobodi kretanja vezani za registarske tablice.

Srbija treba da se pozabavi pitanjem srpskih carinskih administrativneh struktura s kosovskom denominacijom koje su premeštene u Srbiju i da prekine izdavanje dokumentacije ili stavljanje markica s denominacijom koja je u suprotnosti s odgovarajućim sporazumom, nmavodi se.

Vezano za upravljanje međunarodnim granicama (IBM) u izveštaju EK se navodi da su privremeni zajednički
prelazi s Kosovom i dalje operativni, dok je ograničen napredak ostvaren u uspostavljanju šest stalnih IBM zajedničkih prelaza između Srbije i Kosova.

Zahtevi za uzajamnu pravnu pomoć u načelu se obrađuju, ali u nekim slučajevima Srbija još ne sarađuje u istragama na visokom niovu. Uzajamna pravna suradnja je izuzetno ograničena u slučajevima ratnih zločina, navodis e u delu Izveštaja o napretku Srbije koji se odnosi na Kosovo.

Foto: EPA-EFE/OLIVIER HOSLET

Srbija treba da se pozabavi nesuklađenostima sa SSP

Srbija nastavlja da radi na usklađivanju svog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU a za tempo reformi od ključnog značaja će biti adekvatni finansijski i ljudski resursi, navodi se u Izveštaju o napretku Srbije prema članstvu u EU koji je danas objavila Evropska komisija.

U opštem prikazu sposobnosti Srbije da preuzme obaveze članstva u EU ocenjuje se da je Srbija dobro pripremljena u nekim oblastima, poput prava preduzeća, intelektualne svojine, transportne politike, nauke i istraživanja, obrazovanja i kulture, kao i carina.

Ocenjeno je da je Srbija unapredila vezu između investicionog planiranja i izvršenja budžeta ali da tek treba da razvije jedinstveni mehanizam za određivanje prioriteta za sve investicije, bez obzira na izvor finansiranja, a u skladu sa vladinim programom reforme upravljanja javnim finansijama.

U oblastima poput javnih nabavki, statistike, spoljnih odnosa, socijalne politike i zapošljavanja, monetarne politike i finansijskih usluga Srbija je umereno pripremljena.

Navodi se i da Srbija nastavlja dobar napredak u oblasti poljopivrede i usklađivanja sa pravnim tekovinama EU u transportu ali da je u energetici zabeležen samo ograničen napredak.

Oblastima životne sredine i klimatskih promena tek treba da se posveti dužna pažnja, ocenila je Evropska komisija.

Kao prioritetno Srbija mora da se pozabavi neusklađenostima sa SSP, posebno oko kontrole državne pomoći, fiskalne diskriminacije uvezenih alkoholnih pića i ograničavanja konkurencije u kartičarskom platnom prometu.

Takođe Srbija mora da se postepeno uskladi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU u periodu pre pristupanja.

Foto: B.C.

U pravosuđu Srbije napredak, ali i dalje politički uticaj

Srbija je u reformi pravosuđa postigla određeni napredak, ali zbog zabrinjavajućeg stepena političkog uticaja mora da osnaži nezavisnost sudstva i autonomije tužilaštva, ocenila je Evropska komisija u najnovijem godišnjem Izveštaju o napretku Srbije na putu u EU.

U dokumentu se ocenjuje da Srbija u oblasti pravosuđa pokazuje „određeni stepen pripremljenosti“ i da je tokom perioda na koji se izveštaj odnosi postigla „izvestan napredak“.

Srbija se, kako se navodi, „samo delimično pozabavila prošlogodišnjim preporukama, ali je napredak zabeležen u smanjivanju broja starih izvršnih predmeta i u sprovođenju mera za harmonizaciju sudske prakse“.

Konstatuje se da su usvojene i neke promene odredbi o imenovanju nosilaca pravosudnih funkcija i ocenjivanju rada sudija i tužilaca, ali da je neophodno da se sistem iz korena revidira posle izmena ustava kako bi se omogućilo da postavljanje i napredovanje sudija zavisi isključivo od zasluga.

Stepen političkog uticaja na pravosuđe ostaje razlog za zabrinutost, i Srbija, prema oceni EK, mora u prvom redu da učini vidljiv progres u jačanju nezavisnosti sudstva i autonomije tužilaštva.

Uz ocenu da postojeći ustavni i zakonski okvir ostavlja prostor za nedopušten politički uticaj na pravosuđe, u Izveštaju se navodi da će buduće izmene zakona morati da osnaže garancije nezavisnosti sudstva i obezbede potpuno objektivan, transparentan i na zaslugama zasnovan sistem postavljanja, napredovanja i premeštanja sudija i tužilaca.

U izveštaju se navodi da i dalje postoji jak pritisak na pravosuđe i da državni funkcioneri, pa i oni najviše rangirani, nastavljaju da javno komentarišu tekuće istrage i sudske postupke i individualne sudije i tužioce.

Dodaje se da se mora obebediti i da široka diskreciona ovlašćenja predsednika sudova i šefova tužilaštava ne utiču na kvalitet suđenja, kao ni na nezavisnost i autonomiju sudstva, što se posebno odnosi na instrukcije tužiocima.

Srbija treba da obezbedi i da, kako zakonski, tako i u praksi, Visoki savet sudstva (VSS) i Državno veće tužilaca (DVT) mogu u potpunosti da ispune svoju ulogu u kreiranju nezavisne i efikasne sudske adminstracije u skladu sa evropskim standardima, uključujući i u pogledu realizacije pravosudnog budžeta.

Budžet za sudstvo i tužilaštvo i dalje je, kako se podseća, predmet podeljenih nadležnosti Ministarstva pravde i dva saveta, što negativno utiče na njegovo efikasno planiranje.

U Izveštaju se podseća i da je akcionim planom za poglavlje 23. bio predviđen transfer određenih budžetskih nadležnosti sa ministarstva na VSS i DVT, ali da je to u slučaju VSS odlagano već četiri puta, dok za veće tužilaca još nisu usvojene potrebne izmene zakona.

Od Srbije se očekuje i da usvoji i primeni strategiju ljudskih resursa za celokupan pravosudni sistem i da uspostavi uniformni i centralizovan sistem upravljanja predmetima, što bi zajedno trebalo da dovede do merljivog unapređenja efikasnosti pravosudnog sistema.

U delu koji se odnosi na postupke za ratne zločine, u Izveštaju se ističe potreba da Srbija u potpunosti sarađuje sa Rezidualnim mehanizmom za krivične tribunale u Hagu, uključujući i potpuno prihvatanje i sprovođenje presuda i odluka tog mehanizma i Haškog tribunala.

Te odluke i presude su, kako se navodi, u Srbiji učestalo i javno, pa i sa najviših mesta, dovođene u pitanje.

U dokumentu se ocenjuje da su bilateralni protokoli sa Hrvatskom, Crnom Gorom i BiH o saradnji u procesuiranju ratnih zločina doprineli unapređenju odnosa i smanjivanju nekažnjivosti za ratne zločine, ali da je saradnja Srbije i Kosova u toj oblasti veoma ograničena.

Konstatuje se da je u Srbiji sprovođenje nacionalne strategije iz 2016. godine za istraživanje i kažnavanje ratnih zločina nastavljeno veoma sporim tempom.

U dokumentu piše i da usluge javnih beležnika i dalje nisu ravnomerno na raspolaganju u celoj Srbiji i da ih, iako broj notara raste, i dalje nema u osam okruga.

U Izveštaju se primećuje da je mali napredak postignut i u uvođenju alternativnih mehanizama rešavanja sporova, poput medijacije.

 

Povezani tekstovi