Javnost ne zna kolika su finansijska potraživanja Srbije prema Kosovu 1Foto: FoNet/ Božana Pavlica

Dijalog između Srbije i Kosova, koji je bio u zastoju dvadeset meseci, a u julu ove godine obnovljen, odvija se u bitno izmenjenom kontekstu nego 2018. godine zbog zdravstvene situacije i političke krize.

Prvo, vlada Kosova na čelu sa Abdulahom Hotijem nema veliku političku podršku i dovoljan legitimitet da vodi dijalog sa Srbijom. Osim toga, Kosovo je u političkoj krizi zbog optužbi visokih dužnosnika za ratne zločine i očekuje se da uskoro uslede izbori usred pandemije. Drugo, predsednik Srbije ima svu političku moć da pregovara sa Prištinom i da postigne konačno rešenje, a Srbija ima jednopartijsku Narodnu skupštinu koja bi mogla da usvoji sporazum sa Prištinom. Međutim, evidentno je da se postizanjem sporazuma sa Prištinom odugovlači i da je malo verovatno da će biti značajnih pomaka do predsedničkih izbora 2022. godine – ocenjuje za Danas Maja Bjeloš, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Predsednik Kancelarije za KiM i šef delegacije Beograda u dijalogu sa Prištinom Petar Petković sastao se juče u Briselu sa specijalnim predstavnikom EU Miroslavom Lajčkom.

Nakon odvojenih sastanka obe delgacije sa EU posrednicima, u zgradi Evropske službe za spoljne poslove u Briselu, počela je i nova runda tehničkog dijaloga Beograda i Prištine.

Maja Bjeloš ističe za Danas da usled pojačanog političkog prisustva SAD i posredovanja između Beograda i Prištine, EU je izgubila kredibilitet kao facilitator dijaloga i evropska inicijativa za obnovu dijaloga je pokušaj da EU preuzme vodeću ulogu u ovom procesu i spreči da strane u dijalogu uz posredovanje SAD postignu neko „kreativno rešenje“, poput razmene teritorija, koje bi narušilo stabilnost na Balkanu.

Budući da je Džozef Bajden pobedio na nedavnim američkim izborima, napominje Bjeloš, očekuje se da SAD podrže dijalog sa Beogradom i Prištinom u saradnji sa Briselom i Berlinom.

Podsetimo, i pred ovu rundu razgovora, srpska strana najavljivala je da će ponovo pokrenuti pitanje nesprovođenja dogovora o Zajednici srpskih opština.

– Insistiranjem na ZSO vlast u Beogradu prebacuje odgovornost na Prištinu za neispunjavanje odredbi iz Briselskog sporazuma ali takođe kupuje vreme za neispunjavanje svojih obaveza i odugovlači sa predlogom za konačno rešenje kosovskog spora. ZSO je možda važna za političare, ali nije jednako važna za građane Srbije sudeći po njihovim stavovima. Svega 18 odsto građana vidi osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom i garantovanje manjinskih prava, bez priznanja nezavisnosti, kao idealan ishod dijaloga – smatra Maja Bjeloš.

Javnost ne zna kolika su finansijska potraživanja Srbije prema Kosovu 2

Komentarišući teme koje su se juče našle na stolu – finansijska potraživanja i imovina, sagovornica Danasa kaže da te su važne za državu ali i za građane, s tim da javnost u ovom trenutku ne zna o kojoj imovini se vode razgovori, te kolika su finansijska potraživanja Srbije prema Kosovu.

Prema njenim rečima, iako zvaničnici Srbije i Kosova razgovaraju o važnim temama, neophodno je da se format i pristup dijalogu promene, budući da rezultati pregovora Beograda i Prištine nisu vidljivi građanima Srbije.

– Prema istraživanju BCBP, građanima Srbije nisu jasno o čemu tačno Beograd i Priština pregovaraju, dok 71 odsto njih misli da dijalog nije promenio ništa, a čak 92 odsto građana ne oseća ličnu korist od dijaloga u svakodnevnom životu. Stoga je potrebno da se ovaj dijalog „institucionalizuje“ i depersonalizuje. Bilo bi poželjno da ga vode vlade umesto predsednika i da građani kroz javnu raspravu u Narodnoj skupštini saznaju više o tome o čemu se pregovara. Dijalog treba da bude transparentniji i da se promeni retorika političara i da se bolje komunicira šta je sadržina tehničkih razgovora a šta je sadržina razgovora na visokom nivou – zaključuje Maja Bjeloš za Danas.

Hoti na Fejsbuku: Teme penzije i katastar

Kosovski premijer Avdulah Hoti je na Fejsbuku napisao da su teme sastanka bile penzije i katastar. „Čak i nakon duge rasprave, još nema značajnog približavanja stavova. Međutim, postignuta je saglasnost da se rasprava o ovom elementu opšteg sporazuma dve strane nastavi i na sledećem sastanku“, napisao je Hoti.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

8 reagovanja na “Javnost ne zna kolika su finansijska potraživanja Srbije prema Kosovu”

  1. Тема међусобног потраживања је за експерте а најмање за политичаре а до тада као до сада, дупло голо.

  2. Jedino je „postignuta saglasnost da se rasprava o ovom elementu opšteg sporazuma dve strane nastavi i na sledećem sastanku.“ Dakle, po običaju, duplo golo za običnog čoveka. Za „pregovaračku“ birokratiju obeju strana to znači još turističkog putovanja o narodnom trošku u inostranstvo, devizne dnevnice, skupi hoteli, šoping, „radni“ doručci, ručkovi i večere (gricne se i neka marenda)…

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.