Postoje li tri Srbije, kako kaže Tonino Picula, prema sagovornicima Danasa?

„Čini se da su u pravu oni koji tvrde da danas postoje tri Srbije koje međusobno ne komuniciraju, a baš je nacionalni konsenzus potreban za rješavanje decenijama nagomilavanih problema i posljedično ulazak zemlje u EU“, rekao je Picula u intervjuu za Danas. 

„Po starom, lošem običaju, Tonino Picula se javlja da komentariše unutrašnja društvena pitanja u Srbiji, povodom kojih njegovo mišljenje niko nije tražio, niti je ono ikome relevantno“, kaže Miloš Stanković, član Predsedništva Novog DSS-a.

„U svakom slučaju, pluralizam mišljenja i stavova ostavljaju prostor da se o njima diskutuje i do te diskusije će u demokratskoj i pristojnoj atmosferi vrlo brzo doći, onda, kada Novi DSS i Autentična desnica preuzmu odgovornost za rukovođenje Srbijom. Tome nas uči ne samo period u kome je DSS bio na vlasti, nego i celokupna državno-pravna srpska tradicija.

Ono što bi Tonino Picula morao da zna jeste da je skoro pa jednoumlje, koje je prisutno u njegovoj državi, ono što je mnogo opasnije. Ovo posebno ako je to jednoumlje oličeno u podršci vrednostima rehabilitacije ustaških vrednosti i veličanja ustaškog genocida, u kojima, na koncertima Marka Perkovića Tompsona, ritualno učestvuje nekoliko stotina hiljada Hrvata. Takvog se “jedinstva” moramo čuvati, kako zbog istorijskog iskustva, tako i zbog evropskih vrednosti, za koje se Tonino Picula tako često strastveno i jednako često deklarativno, javno zalaže“, navodi Stanković.

Danijela Nestorović, poslanica Ekološkog ustanka, pak, potpuno drugačije gleda na Piculinu ocenu.

„Kada Tonino Picula kaže da postoje tri Srbije koje međusobno ne komuniciraju, mislim da zapravo govori o duboko podeljenom društvu koje je nastalo kao posledica urušavanja institucija, medija i javnog dijaloga. Danas imate Srbiju privilegovanih, Srbiju ućutkanih i Srbiju ljudi koji više ne žele da ćute. Problem je što vlast godinama ne vodi dijalog sa građanima, opozicijom, studentima, stručnom javnošću i ljudima koji upozoravaju na korupciju i uništavanje prirodnih resursa. Kada institucije prestanu da budu mesto razgovora, društvo počinje da puca po svim linijama“, navodi Nestorovićeva.

„Zato Ekološki ustanak insistira da se otvori pitanje vode kao ustavne kategorije. To nije ideološka tema već pitanje opstanka države i građana. U zemlji u kojoj se raspravlja o rudarenju litijuma, privatizaciji izvorišta i devastaciji reka, voda mora biti zaštićena Ustavom kao javno dobro koje ne može biti predmet političke trgovine i interesa krupnog kapitala. Možda upravo oko zaštite vode i prirodnih resursa Srbija može ponovo da pronađe zajednički interes i zajednički jezik“, ističe sagovornica Danasa.

Janko Veselinović, član Predsedništva Stranke slobode i pravde, ukazuje na „jednu Srbiju“.

„Ono što građani Srbije znaju jeste da postoji jedna Srbija, koja je korumpirana i u kojoj je državna vlast srasla sa mafijaškim klanovima. To je Srbija u kojoj nema podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku već je svu vlast prigrabio Aleksandar Vučić i deli je sa je tim istim kriminalnim klanovima. Taj isti čovek. Aleksandar Vučić odvojio je Srbiju od ostatka Evrope i pripojio je provinciji kineskih rudnih kopova i ruskih političkih gubernija. Sve podele staju u jednu da li ste za pravnu državu i Evropsku uniju ili ste za diktaturu i korišćenje naše zemlje kao poligona kineskih i ruskih uticaja. Nadam se da EU to već dobro prepoznaje“, navodi Veselinović.

Srđan Milivojević, predsednik Demokratske stranke, sličnog je mišljenja, ističući da ipak postoje „dve Srbije“.

„Srbija je jedna i nedeljiva, ali je danas duboko polarizovana. Ne postoje tri relevantne strane u Srbiji, već samo dve: sa jedne strane mafijaški režim koji je uzurpirao državu, a sa druge pobunjeni građani predvođeni studentima.

Sve što se nalazi između ta dva pola politički je irelevantno i to će se videti na prvim narednim izborima. Danas u Srbiji postoji samo jedna suštinska podela: ili ste uz režim, ili ste uz građane koji se bore za slobodnu Srbiju.

Između te dve strane nema normalnog političkog dijaloga, jer ovo nije spor političkih neistomišljenika. Sa jedne strane je režim koji je državu pretvorio u plen, a sa druge narod koji tu državu oslobađa. Jedini razgovor koji ima smisla jeste razgovor o mirnoj predaji vlasti. U Srbiji, dakle, ne postoji treća strana. Postoji samo izbor – Srbija ili mafija“, smatra Milivojević.