Lutovac: Đinđić je želeo da Srbiju dovede do EU

Predsednik DS Zoran Lutovac rekao je da sadašnje rukovodstvo radi ono što Đinđić nije mogao, zato što je izabran za premijera, a to je da pokuša da svoju stranku dovede u red.

Godinu dana pre nego što je došao na vlast, podsetio je Lutovac, Đinđić je imao podršku od 1,5 odsto, ali je sa strankama koje su imale isto tako mali rejting napravio sinergiju dovoljnu za promene.

Demokratska stranka danas pokušava da postane ono što je ranije trebalo da bude, partija za uzor, ocenio je Lutovac i podsetio da ni Đinđić nije odmah došao na vlast, već se borio od 1994. do 2000. godine.

Lutovac je, na onlajn tribini, rekao da je bio Đinđićev politički savetnik od 1996. godine i da ga je uverio da treba da povede računa o istraživanjima javnog mnenja, ne samo o rejtinzima, već i o trendovima u društvu.

Tačno je da se nije obazirao na ono o čemu Aleksandar Vučić vodi računa, na svakodevno bavljenje rejtinzima i bezbednosnim službama. Vučić je time opsednut, a Zoran za to nije mario, kazao je Lutovac.

Cena je bila previsoka, konstatovao je lider DS, i naglasio da je Đinđić želeo da Srbiju brzim putem dovede do EU.

Lutovac je rekao da vlast doživljava Đinđića kao instrument za upravljanje rejtingom, pa napadaju njegovu politiku, a hvale se njegovom energijom i stilom.

Novinar Filip Švarm rekao je da se mediji sada i u vreme kada je Đinđić bio premijer ne mogu porediti, jer ni vreme nije isto, ali ako se o nekom periodu može govoriti kao o slobodi medija, onda je to od 2001. do 2003. godine.

Bio je tu Beba Popović i pritisci na neke medije, imali smo Pink koji je počinjao svoju politiku dodvoravanja, neke poltronske tekstove Politike i Novosti, ali ako bi sada pogledali štampu ili TV emisije, bili bi zapanjeni ljudima koji su tu govorili i gostovali, rekao je Švarm.

Odnos medija prema ministrima nije bio snishodljiv. Mislim da je Đinđićeva politika bila – daj da izguramo javni interes, a Dejan Anastasijević i ja smo mu govorili da se raščišćavaju devedesete i JSO, naglasio je Švarm.

Gledao je budućnost, ne shvatajući koliko je taj metak koji ga je ubio dugo putovao iz srca tame devedesetih godina, predočio je Švarm.

Politička pozadina ubistva je iz devedesetih, rekao je on, uz ocenu da su neki iz DS kroz tu političku pozadinu vodili obračun sa Vojislavom Koštunicom i to je više štete donelo samoj DS, nego što je oštetilo drugu stranu.

Švarm je rekao da Đinđić nije bio svetac, već realan političar, koji nije kupio ni diplomu, ni doktorat, a imao je karijeru i pre politike.

On nije bio populista, rekao je Švarm i pozvao sve da zamisle današnju premijerku Anu Brnabić da prihvati odgovornost za izručenje Slobodana Miloševića.

Švarm je rekao da je Đinđićev najveći legat bio to što nije pravio kult ličnosti, nisu mu sve odluke bile ispravne, ali je vodio politiku u kojoj nema nedodirljivih.

Ministarka u Đinđićevoj vladi Gordana Matković rekla je da se vlast tada suočila sa urušenim sistemom u svim oblastima, ali se nisu time dovoljno bavili.

Više smo bili okrenuti ka budućnosti, kako da postavimo Srbiju na noge, a Zoran nas je štitio od svega što je bila čista politika, rekla je Matković.

Ne mogu da kažem kako bi bilo pred izbore, da li bi postojali neki zahtevi, ali ja sam imala potpunu autonomiju u radu, kazala je Matković.

Na pitanje šta misli o raspisivanju izbora posle Đinđičevog ubistva, ona je istakla da bi i sam Zoran mislio da je to dobro, jer je podrška DS tada bila na 70 odsto.

Jedino što sam ja imala u vidu je da pokušamo da zaokružimo nešto od onoga što smo radili u Vladi, mada smo vrlo brzo izgubili podršku u Skupštini, rekla je Matković.