Potvrde putuju sporije od obećanja: Zašto upis prava svojine kasni i da li je knjiženje 800.000 objekata do kraja godine realno?

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić početkom godine obećao je građanima da će do kraja ove godine, ili ubrzo nakon toga, biti završen „ceo posao“, odnosno da će pravo svojine biti upisano na svim objektima u Srbiji.

Šest meseci nakon završetka prijava, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević izjavila je da je Agencija za prostorno planiranje i urbanizam do sada izdala 220.000 potvrda.

Priznala je da je u početku bilo problema u rešavanju zahteva zbog procesa digitalizacije i usklađivanja sistema, podsećajući da je reč o „ogromnom poslu“.

Ipak, tvrdi da se postupci ubrzavaju i da će veliki broj građana uskoro dobiti svoje potvrde.

„Nama nije bila brzina cilj, već da upis, kada se izvrši, bude pravno valjan i neoboriv“, rekla je Sofronijević.

Na osnovu tih potvrda, Republički geodetski zavod (RGZ) trebalo bi da izvrši upis objekata i njihovih vlasnika u katastar.

Sagovornik Danasa upozorava da izdavanje 220.000 potvrda ne znači da je isto toliko objekata već upisano u katastar.

Između ostalog, ministarka je najavila da je do početka jeseni planirano rešavanje oko 320.000 zahteva, dok bi do kraja godine u katastar trebalo da bude upisano između 600.000 i 800.000 objekata.

Sagovornik Danasa, međutim, ocenjuje da je taj plan nerealan, jer se, kako kaže, trenutno rešavaju najjednostavniji predmeti, dok će za složenije slučajeve biti potrebno znatno više vremena.

Podsetimo, rok za prijavu objekata za upis u katastar trajao je od 4. novembra do 8. februara.

Za to vreme podneto je 2,5 miliona prijava. Ipak, stručnjaci ukazuju da to ne znači da je prijavljeno isto toliko objekata, jer su za jedan objekat često podnošene zasebne prijave zbog suvlasnika, a bilo je i građana koji su prijavu slali više puta zbog bagova u sistemu.

„Cilj od 800.000 nerealan, mnogo problema u praksi“

Advokat Đorđe Vukotić objašnjava da podatak Ministarstva građevinarstva da je do sada izdato 220.000 potvrda u postupku upisa prava svojine u katastar ne predstavlja pokazatelj i stvarnog broja upisanih objekata.

„To su potvrde. Koliko je od toga zaista upisano u katastar, to je potpuno drugo pitanje. Možda je upisano 50.000, možda 100.000 objekata, ali mi te podatke nemamo“, kaže Vukotić za Danas.

Istovremeno ukazuje da institucije i dalje ne objavljuju informacije o toku postupka, navodeći da čak ni Poverenik ne odgovara na žalbe koje se odnose na uskraćivanje informacija od RGZ-a i Ministarstva građevine.

„Deluje kao da postoji instrukcija da se ne reaguje, jer bi objavljeni podaci mogli da pokažu kako se predmeti zaista rešavaju“, smatra Vukotić.

Kako navodi, na terenu se potvrde zaista izdaju, ali je taj proces, prema njegovim saznanjima, mnogo intenzivniji u gradovima i opštinama u unutrašnjosti Srbije nego u Beogradu, što je potvrdila i ministarka Sofronijević.

„Pre svega, izdaju se potvrde i uglavnom se izdaju po unutrašnjosti, dok se Beograd jako slabo radi, mada ga ima. Verujem da su krenuli od unutrašnjosti zato što je tamo jednostavnije rešavati predmete i zato što žele da pokažu da se nešto radi“, kaže Vukotić.

Govoreći o kvalitetu izdatih potvrda, Vukotić tvrdi da sa terena stižu informacije da pojedine potvrde sadrže greške, zbog čega građani moraju više puta da ulažu prigovore, a razlog je, kako navodi, veštačka inteligencija.

„Izgleda da se malo preterano koristi veštačka inteligencija. Čuo sam da potvrde imaju greške u sadržaju, pa se ljudi žale po dva ili tri puta, a onda se te greške ispravljaju. Za to nemam konkretne dokaze, ali su to informacije koje dolaze sa terena iz relativno pouzdanih izvora“, navodi on.

Kada je reč o planu države da do kraja godine u katastar bude upisano između 600.000 i 800.000 objekata, naš sagovornik procenjuje da je plan nerealan.

Vukotić ukazuje da se trenutno obrađuju najlakši predmeti i da je, uprkos obradi najlakših slučajeva, obrada zahteva usporena.

„Oni sada rešavaju najjednostavnije slučajeve. Ako najjednostavniji slučajevi prave probleme u potvrdama, možete li samo da zamislite kako će tek biti kasnije. Biće im sve teže i teže da rade predmete, zbog toga mislim da je procena od 800.000 upisanih objekata do kraja godine nerealna“, ukazuje Vukotić.

Vukotić ističe i da bi, ukoliko taj cilj bude ostvaren, to značilo da je obrađeno tek oko 30 odsto od ukupnog broja prijava.

„Govori se da je podneto oko dva i po miliona prijava. Predsednik je ranije rekao da će do kraja godine sve biti rešeno, a sada se govori o tome da će biti završeno oko 30 odsto predmeta. Čak i ako su njihove procene tačne, to je daleko od onoga što je najavljivano“, naglašava Vukotić.

Naš sagovornik ukazuje i na praktične probleme koji se, kako tvrdi, pojavljuju kada zahtevi stignu u Republički geodetski zavod. Kao primer navodi pitanje površine objekata.

„Kada zahtev za upis stigne sa kvadraturom koja je okvirno navedena u prijavi, RGZ ne može da upiše površinu bez odgovarajućeg elaborata. Rečeno je da elaborat nije potrebno dostavljati, ali to nema smisla, jer su ljudi u prijavama često upisivali površinu po sopstvenoj proceni. Ne može se u katastar unositi proizvoljno određena kvadratura, jer će to kasnije stvarati ozbiljne probleme i greške koje će morati da se ispravljaju“, upozorava Vukotić.

Posebno problematičnim smatra to što u pojedinim gradovima ili opštinama građani dobijaju rešenja, dok u drugima nema gotovo nikakvih informacija.

„Ako u nekoliko gradova imate odluke, a u većini drugih nema nikakvog pomaka, onda nešto nije u redu. Sve to ostavlja utisak da postupak ne ide po jasno utvrđenim pravilima“, kaže.

On upozorava da nepostojanje transparentne metodologije za rešavanje prijava ostavlja prostor za zloupotrebe.

„Bez jasnih pravila i potpune transparentnosti otvara se prostor za korupciju. U Beogradu je taj rizik, po mom mišljenju, veći, jer je tu i finansijski interes znatno veći, dok se u unutrašnjosti lakše eksperimentiše sa novim metodama rada, uključujući i korišćenje veštačke inteligencije“, ocenjuje Vukotić.

Da li će stvarno koštati 100 evra?

Govoreći o obećanjima da će legalizacija koštati svega 100 evra, Vukotić ocenjuje da je takva cena moguća samo u pojedinim sredinama.

„Moguće je da će u nekim manjim mestima naknada biti oko 100 evra, ali u Beogradu to sigurno neće biti slučaj. Naknade se određuju po zonama i već iz zakona se vidi da mogu iznositi i do 1.000 evra“, kaže Vukotić.

Dodaje da ni taj iznos ne predstavlja konačan trošak u svim slučajevima, već u slučajevima nelegalnih objekata.

Vukotić ukazuje da za objekte koji su građeni po građevinskoj dozvoli, ali izlaze izvan odobrenih površina po građevinskoj dozvoli, moraće zbog te razlike građani da plate pun iznos naknade.

„Ostaje pitanje da li će se to naplaćivati i kako će se to obračunavati u praksi. Mislim da su i sami toga svesni, zbog čega je moguće da se upravo u Beogradu sa tim predmetima ide sporije“, smatra Vukotić.

Ocenjuje da je način na koji je sistem postavljen dovodi do neravnopravnog položaja građana koji su kupovali stanove u legalno građenim objektima u odnosu na one koji su kupovali stanove u potpuno nelegalno izgrađenim zgradama.

„Naknada je, po mom mišljenju, određena na neustavan način. Nije opravdano da neko ko je kupio stan u zgradi građenoj sa građevinskom dozvolom bude u lošijem položaju od onoga ko je kupio stan u potpuno nelegalno izgrađenoj zgradi. Država je trebalo da podnosi krivične prijave protiv investitora koji su gradili nelegalno, da se donose presude i da se eventualno naplaćuje naknada štete. Umesto toga, sada se teret prebacuje na građane“, zaključuje Vukotić.