foto: M.P./ATAImagesMolba predsednika Srbije Aleksandra Vučića da građani uplate po 100 evra za legalizaciju da im zbog toga „ne propadne papir“ izazvala je zabrinutost građana. Ljudi koji su podneli zahteve za evidentiranje imovine u katastru, što je predsednik, protivno tvrdnjama ministarke građevine, nazvao „legalizacijom“ zabrinuli su se da im, po ko zna koji put,ne propadne pokušaj da legalizuju svoje kuće i stanove.
Neki od njih su kontaktirali i redakciju Danasa pitajući šta da rade, pošto nisu dobili nikakvo rešenje. „Platio bih ja, ali ne znam ni koliko ni kome“, požalio se jedan čitalac.
Iz molbe predsednika može se razumeti da legalizacija ili evidentiranje nepokretnosti ne idu brzo koliko bi mogle zbog toga što građani ne uplaćuju naknadu. Inače, predsednik je tokom dana prilikom obilaska pruge izjavio da je 96.000 rešenja izdato, ali je već uveče ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture objavila da je izdata 100.000. potvrda u kampanji „Svoj na svome“.
Danas je pokušavao prethodnih dana da dobije podatke od Ministarstva, Agencije za prostorno planiranje i urbanizam i RGZ-a o broju izdratih potvrda i upisanih nekretnina, ali izgleda da je objavljivanje ovakvih podataka isključivo u nadležnosti visokih državnih funkcionera, pa smo ostali bez odgovora.
U svakom slučaju deluje čudno da građani ne žele da uplate „po 100 evra“ za potvrde koje im rešavaju egzistencijalni problem.
Treba rećio i da je 100.000 potvrda tek četiri odsto od ukupno podnetih 2,5 miliona zahteva.
Advokat Đorđe Vukotić ističe da on ne zna nikog ko je dobio potvrdu.
„Ministarstvo kaže da je izdato 100.000 potvrda, ali trebalo bi da institucije objave podatke o broju potvrda po opštinama, koliko ih je prosleđeno katastru i koliko ih je upisano. To su informacije od javnog značaja“, smatra on, a dodaje i da ne plaća ni svako po 100 evra.
„Mnogi plaćaju veće iznose. Ali u potvrdi stoji iznos koji treba da se plati i ljudi ne mogu da uplaćuju unapred. Pretpostavljam da je predsedniku obećano da će biti urađen veliki posao, a da stvari ne idu tako brzo“, ocenjuje naš sagovornik dodajući da službe verovatno ne mogu da isplivaju iz predmeta, jer je uspostavljen loš sistem.
„Retko su ljudi elektronski dostavljali sva potrebna dokumenta po kojima se može postupati. Kod individualnih objekata na zemljištu u svojini se to može uraditi zakonito, ali kod većine ostalih su potrebni neki ugovori, dokumenti i to u originalu da bi se postupalo po zakonu“, napominje on.
Svakako je Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, od milošte nazvan zakonom o legalizaciji, bitna stavka u predizbornoj promociji, ali neki misle i da njegov fiskalni efekat nije zanemarljiv. Posebno u situaciji kada je u prva dva meseca deficit budžeta iznosio 70,5 milijardi dinara što je 2,5 puta više nego u istom periodu prošle godine.
Za prva tri meseca, deficit je prema pisanju Radara, dostigao 96 milijardi dinara.
Sudeći prema cenovniku iz Zakona, relativno mali broj ljudi platiće 100 evra naknade za upis u katastar.
Ovo je iznos za nekretnine u opštinama sa manje od 50.000 stanovnika i u selima. Takođe, po 100 evra će plaćati građani sa nekretninama u trećoj i višim zonama u gradovima sa 50.000-100.000 stanovnika, u četvrtoj i daljim zonama gradova sa preko 100.000 stanovnika i šestoj i daljim zonama u Beogradu.
Najveću naknadu će platiti građani sa nekretninom u ekstra zoni u Beogradu – 1.000 evra. Prva zona je 800 evra, druga i treća 300 evra, četvrta 200, a pet 150 evra.
Za magacine, skladišne prostore, ekonomske i pomoćne objekte i proizvodne pogone, površine do 500 kvadrata ne plaća se naknada, dok se za ove objekte površine preko 500 kvadrata plaća naknada od 10 evra za svaki naredni kvadrat.
U obrazloženju zakona, kao finansijske efekte, predlagač zakona je procenio da će jednokratni prihodi od naknada za upis iznositi oko 56,16 milijardi dinara, što je oko 480 miliona evra.
Oni su računali da će biti podneti zahtevi za upis 1,6 miliona objekata, a kao prosečna naknada uzeto je 300 evra, odnosno 35.100 dinara. Oni su procenili i da će u prvih tri do pet godina biti uplaćeno 60-70 odsto tih naknada. Treba reći i da je raspodela prihoda 70 odsto republici, 20 odsto lokalnim samoupravama i 10 odsto Agenciji.
Ako je podneto zahteva za 2,5 miliona objekata, kao što je isticano u javnosti, to bi značilo da će ukupni prihodi biti oko 750 miliona evra. Ako bi Agencija izdala 500.000 potvrda ove godine, kao što je izjavio direktor Agencije za prostorno planiranje i urbanizam, to bi značilo prihode za državu od 150 miliona evra.
Doduše, pola miliona potvrda do kraja godine moglo bi biti predmet nezadovoljstva za predsednika države pošto je on početkom godine izjavio da očekuje 100.000 potvrda mesečno, što bi na nivou godine bilo celih milion obrađenih predmeta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
