Deficit budžeta u januaru i februaru 2,5 puta veći nego u istom periodu prošle godine

Samo u februaru je ostvaren deficit od 32,9 milijarde dinara.

U februaru je naplaćeno 166,3 milijarde dinara prihoda, od čega su poreski prihodi iznosili 143,7 milijarde. Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV u iznosu od 77,6 milijardi i akciza u iznosu od 29,7 milijardi dinara. Poreza na dobit je uplaćeno 18 milijardi dinara. Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 20 milijardi dinara, a priliv donacija u februaru iznosio je 2,6 milijarde.

U istom mesecu rashodi su iznosili od 199,2 milijarde dinara. Rashodi za zaposlene su iznosili 55,5 milijardi, transferi OOSO (fond PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO) 35,5 milijardi, isplata kamata 20,9 milijardi, rashodi za socijalnu zaštitu 18,6 milijardi, rashodi za robe i usluge 18,3 milijardi, a kapitalni izdaci su iznosili 15 milijardi dinara.

Na nivou sektora države u prva dva meseca je ostvaren fiskalni deficit u iznosu od 66,1 milijardi dinara i primarni fiskalni deficit u iznosu od 28,4 milijardi dinara.

U odnosu na prva dva meseca prošle godine, deficit u januaru i februaru 2026. godine bio je skoro dva i po puta veći. Dok je međugodišnji rast prihoda u nominalnom izrazu bio veći za 9,8 odsto, a realno 7,1 odsto, javni rashodi države su povećani za 15,4 odsto, odnosno 12,6 odsto kada se isključi uticaj inflacije.

Prihodi od najizdašnijeg poreza, PDV-a, su realno stagnirali u odnosu na prva dva meseca 2025, dok su prihodi od akciza devet odsto bili manji. U okviru akciza posebno je podbacila naplata akciza od naftnih derivata, za skoro 20 odsto je bila manja nego u januaru i februaru prošle godine. Ovo ne obuhvata smanjenje akciza na gorivo od 20 odsto koje je država primenila sredinom marta ove godine kako bi ublažila rast cena naftnih derivata zbog rasta cena nafte.

Naplata akciza na duvan je realno ostala na sličnom nivou kao lane.

Od većih poreza, prihodi od poreza na dohodak građana su nominalno povećani za 8,6 odsto, arealno za 5,9 odsto. Takođe, realna naplata doprinos porasla je za celih 15 odsto u odnosu na ovaj period prethodne godine.

Na rashodnoj strani konsolidovanog budžetam država je krenula ubrzano sa plaćanjem kapitalnih investicija, pa su ovi rashodi međugodišnje povećani za 31,8 odsto realno. Takođe, snažan rast beleži potrošnja države na subvencije. Isplaćeno je realno za 42,3 odsto više nego u istom periodu 2025. godine. Rashodi za plate u javnom sektoru su veći za 7,6 odsto.

Jedino su smanjeni rashodi za kamate na javni dug i to za skoro 20 odsto.