„Čim nema informacija, verovatno ne ide onako kako je obećano“: Šta je sa rešenjima o legalizaciji?

„Pitam da li mogu u februaru već da se izdaju rešenja o legalizaciji – ne može, po zakonu. Pa idi promeni zakon, daj ljudima rešenja u februaru. Pogledajte kakva je glad ljudi, kolika je potreba ljudi da budu svoji na svome. Idi u skupštinu jedan dan i donesi zakon da izdaješ rešenje od 10. februara, ako je sve čisto. Da čovek može da uzme kredit, da čovek može da nam plati porez. Da čovek kaže: ‘Ovo je moja imovina, mogu da je ostavim, deci da naslede’. Požurite malo“, rekao je Vučić krajem januara ove godine.

Nekoliko dana nakon toga izjavio je i da „veruje da će mesečno moći da se obrađuje više od 100.000 prijava“, čime bi, kako je rekao, „za godinu dana ili nešto više bio završen ceo posao“.

Međutim, u praksi, ili se ministrima nije žurilo ili predsednika nisu shvatili ozbiljno ili je ovo bilo još jedno u nizu predizbornih obećanja, ali od masovnih rešenja, sudeći prema ćutanju institucija, nema ništa.

Portal Danas je pre nešto manje od mesec dana poslao pitanja na adresu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) o tome da li je izdavanje rešenja počelo, kada i o kom broju izdatih rešenja je reč, ali odgovor ni nakon mesec dana čekanja nismo dobili.

Takođe, pitali smo i Agenciju za prostorno planiranje i urbanizam, koja je zadužena za izdavanje potvrda na osnovu kojih RGZ upisuje objekte i njihove vlasnike u katastar, da li je izdala prve potvrde, koliko i u kojim opštinama, ali ni od ove državne institucije odgovor nismo dobili.

Koliko su ove državne institucije bile ažurne u objavljivanju, gotovo na dnevnom nivou, koliko se građana prijavilo za „Svoj na svome“, toliko sada od njih nema konkretnih informacija šta se dešava sa potvrdama po novom Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima.

Jedino je u javnosti 19. februara ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević izjavila da su izdate prve potvrde i obavljeni prvi upisi objekata u katastar po novom zakonu.

Ministarka je tada rekla da je porodična kuća u Čajetini bila prva koja je ovim putem upisana u katastar nepokretnosti.

U međuvremenu, oglasio se i direktor Agencije za prostorno planiranje i urbanizam Đorđe Milić, koji je pre tri nedelje rekao da će prioritet pri upisu u katastar imati stambeni objekti i da je cilj da se u 2026. godini obradi između 320.000 i pola miliona predmeta.

Ali ni on nije govorio o tome koliko je potvrda izdato do sada i u kojim opštinama najviše.

Na osnovu izjava državnih zvaničnika, ali i neobjavljivanja podataka od strane institucija, može se zaključiti da još uvek nema masovnog izdavanja rešenja, odnosno potvrda i upisa po novom zakonu.

Očigledno je da su pojedini prvi slučajevi krenuli, ali velika većina građana još čeka, što znači da proces ide sporije nego što je najavljivano, na šta ukazuje i sagovornik Danasa.

Podsetimo, rok za prijavu upisivanja objekata u katastar trajao je od 4. novembra do 8. februara.

Za to vreme bilo je 2,5 miliona prijava, međutim stručnjaci ukazuju da nije reč o dva i po miliona objekata, jer su, kako su naveli, građani za jedan objekat imali više prijava zbog suvlasnika, a bilo je i onih koji su više puta podnosili prijavu zbog bagova u sistemu.

„Nije rešenje, nego potvrda, ja nijednu nisam video“

Advokat Đorđe Vukotić objašnjava za Danas da se u praksi ne donose klasična rešenja o legalizaciji, već se postupak zasniva na potvrdama koje izdaje Agencija za prostorno planiranje i urbanizam. Zatim, na osnovu tih potvrda, RGZ bi trebalo da izvrši upis objekta i vlasnika u katastar, dodaje Vukotić.

Naš sagovornik ponavlja da je postupak takav, jer ovde nije reč o klasičnoj legalizaciji, već o upisu prava svojine u katastar.

„Tako da nema nikakvog rešenja, već samo potvrda. Na takvu potvrdu ne postoji pravo žalbe, kao ni na upis. Jednostavno nije predviđen jasan pravni mehanizam kojim bi se takva odluka mogla osporiti, iako bi prema Zakonu o državnom premeru i katastru to trebalo da bude moguće“, ukazuje Vukotić.

Na pitanje da li je Agencija za prostorno planiranje i urbanizam počela da izdaje potvrde, Vukotić odgovara da o tome nema pouzdane informacije.

„Ja lično nisam video nijednu takvu potvrdu. Postoje nezvanične informacije koje sam dobio od ljudi koji imaju kontakte u RGZ-u, da su u pojedinim slučajevima službe katastra postupale po nekim potvrdama, ali nemam informaciju da se to zaista dešava u praksi i u kom obimu“, kaže on.

Prema njegovim rečima, ključnu ulogu u rasvetljavanju ove situacije trebalo bi da imaju novinari i institucije, kroz primenu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

„Potrebno je da se od Agencije za prostorno planiranje zatraže podaci o tome koliko je potvrda do sada izdato i u kojim opštinama. Takođe, trebalo bi dobiti pregled po opštinama, jer postoje indicije u javnosti, ali ne i zvanične informacije, da je veći broj potvrda donet neposredno pred izbore u onim sredinama gde su izbori održani“, naglašava Vukotić.

On dodaje da bi Agencija morala redovno, na mesečnom nivou, da objavljuje podatke o broju izdatih potvrda, dok bi RGZ trebalo jasno da saopšti da li su i koji upisi izvršeni.

Posebno je važno, smatra, ispitati da li su potvrde izdavane za velike projekte poput Beograda na vodi, EXPO-a ili infrastrukturnih projekata, imajući u vidu tvrdnje da je jedna sporna zakonska odredba doneta upravo kako bi se omogućio ubrzan upis takvih objekata.

„Činjenica da nadležne institucije ne izlaze sa ovim informacijama može da ukazuje na to da rezultati nisu u skladu sa njihovim obećanjima“, ocenjuje on.

Vukotić dodatno upozorava na još jedan potencijalni problem u samom postupku upisa. Ukazuje da postoje nezvanične informacije da se katastru dostavlja isključivo potvrda kao osnov za upis, bez prateće dokumentacije.

Ističe da to nije prihvatljivo, dodajući da katastar mora da raspolaže ispravama koje predstavljaju osnov za upis – dokazima o pravu svojine, saglasnostima za gradnju i drugom relevantnom dokumentacijom.

„Sama potvrda nije dovoljna da bi postupak bio transparentan i pravno siguran“, objašnjava on.

Vukotić ističe da građani imaju pravo da znaju šta se dešava u njihovim opštinama.

„Građani imaju pravo na informaciju da li je uopšte bilo legalizacije na teritoriji njihovih opština. Nažalost, trenutno je ceo proces zatvoren za javnost i bez osnovnih informacija“, zaključuje Vukotić.