Foto: Fonet AP

Ton je isključen, akteri na ekranu otvaraju usta ali se ne čuje o čemu govore. U toku je poseta francuskog predsednika Srbiji ali Nataša koja prodaje autobuske karte ima važnija posla.

Pusti me sa Makronom, Klintonom i svima njima ”, kaže mi dok čekam autobus za Beograd. Samo nek se naš Vučko bori za Srbiju”.

Prethodnog dana, u selu Gotovuša, ispod Brezovice, Slađan, diplomirani agronom, zabrinuto mi priča o budućnosti svoje dece. Imam dve ćerke, stasale za srednju školu, ali razmišljam o tome da li da ostanu ovde. Čemu da se nadamo? Kažu da se Vučić sa Tačijem dogovara o razgraničenju.

Ako se to desi, svi ćemo otići odavde”. Južno od Ibra Srbi ponavljaju da je Kosovo deo Srbije. O ideji podele teritorije govore pognute glave, kao o nekoj pošasti koju iščekuju sa fatalizmom. Ponavljaju i da ništa ne zavisi od njih, da o njihovoj sudbini odlučuju velike sile. Nije Kosovo ni srpsko ni albansko, ono je američko”, kaže sedamdesetogodišnja baka iz Gotovuše.

U Beogradu okićenom francuskim i srpskim zastavama, Makron želi da je razuveri. Srbija je velika evropska nacija. U trenutku kada neki, gde god bili na planeti, imaju utisak da će ovaj region u narednim decenijama biti pozornica uticaja jednih ili drugih, vi ste privrženi vašoj nezavisnosti i suverenosti, a ja sam privržen suverenosti nacija koje poštujemo” izjavio je na zajedničkoj konferenciji za štampu sa srpskim predsednikom. I potom dodao da su Srbija i Kosovo evropske (države) i da će Francuska, zajedno sa Nemačkom, pomoći da one postignu globalni i trajni” sporazum.

Pripremanje terena

Kosovo je bila jedna od centralnih tema razgovora Makrona i Vučića u Beogradu, nakon što je otkazan skup beogradske i prištinske delegacije sa francuskim šefom države i nemačkom kancelarkom Angelom Merkel koji je trebalo da se održi 1. jula u Parizu.

Dolazak Makrona u dvodnevnu posetu poslužio je, pored ostalog, da se pripremi teren za takav susret. Makron je najavio da će do njega doći u narednim nedeljama i da će se odvijati u manjem obimu nego što je to bio slučaj u Berlinu krajem aprila, kada je, na poziv francuskog predsednika i nemačke kancelarke održan skup lidera zapadnog Balkana na kome je glavna tema bila kriza u pregovorima Beograda i Prištine. Na tom skupu je Vučić bio predmet napada predstavnika iz Bosne i Hercegovine, Albanije i sa Kosova, ali i drugih zemalja u okruženju, iz čega se jasno videlo da za svoju politiku razgraničenja ili podele teritorija na Kosovu nema podršku u regionu. Tada je odlučeno da se skup u Parizu početkom jula održi u manjem obimu, bez predstavnika iz regiona, uz pokroviteljstvo Makrona i Merkelove, ali je on otkazan jer je svim stranama bilo jasno da bi takvo okupljanje u sadašnjim okolnostima bilo gubljenje vremena.

Nemačko-francuska inicijativa za dijalog Beograda i Prištine u novom formatu, u kome glavnu ulogu imaju Makron i Merkel, pokazuje da su izgubili strpljenje sa Federikom Mogerini i formom briselskog dijaloga” koji je završio u ćorsokaku. NJihovo posredovanje treba da dovede do „konkretnog rešenja u narednim mesecima”, rekao je Makron u Beogradu.

Makronova evropska ambicija

Interesovanje Makrona za uključivanje Francuske u rešenje sukoba između vlasti u Beogradu i Prištini, koji se nakon oružanog sukoba danas vodi na diplomatskom polju, potiče iz njegove evropske ambicije.

NJegov dolazak u Beograd nema veze sa obnavljanjem francusko-srpskog prijateljstva”, što je nasleđe savezništva u Prvom svetskom ratu koje danas još samo Srbija slavi, i to skromno. Makronova poseta, osim što ima cilj da osvoji nova tržišta za francuske industrijalce, afirmiše ideju suverene Evrope koja sama može da se izbori sa problemima na svom terenu.

Svesna uticaja spoljnih sila na Balkanu – Rusije, Sjedinjenih država i, odnedavno, Kine – Francuska želi da se vrati u ovu mrtvu tačku francuske diplomatije”, prema rečima Natali Loazo, bivše francuske ministarke za evropske poslove koja je u međuvremenu postala poslanica u Evropskom parlamentu. U intervjuu za list Kroa iz februara, nakon posete Srbiji i Severnoj Makedoniji, koje pre nje za četiri godine nije posetio nijedan francuski ministar, Loazo je rekla da Evropska unija nije dovoljno uložila u postizanje mira na Balkanu, iako bi to trebalo da bude jedan od njenih prioriteta.

Aktivnijim učešćem u rešavanju sukoba između Beograda i Prištine, Pariz hoće da pokaže Moskvi i Vašingtonu, koji ponovo želi da igra aktivnu ulogu u ovom procesu, da je lopta u evropskom dvorištu.

Naspram dva globalna giganta, Sjedinjenih američkih država i Kine, između kojih vladaju tenzije koje najavljuju buduće sukobe, Makron ističe značaj evropske suverenosti, svestan da od sposobnosti sadašnjih lidera da se izbore za nezavisnost zavisi budućnost Evrope, pa i budućnost Francuske.

U sadašnjoj Evropi podela taj poduhvat je podriven, utoliko pre što zemlje koje čine osovinu Evropske unije, Francuska i Nemačka, prolaze kroz političku krizu koja ih je oslabila. Ova slabost Evropske unije odrazila se i u načinu na koji je vođena njena spoljna politika. Najočigledniji primer je neuspeh administracije koju je postavila u južnoj srpskoj pokrajini da sprovede političku ideju nezavisnog Kosova koju je podržala većina članica. Ukoliko uspeju da sa Vučićem i Tačijem postignu dogovor koji će zatvoriti ovu otvorenu ranu na evropskom kontinentu, pokazaće da su u stanju da rešavaju krize u sopstvenom dvorištu. Ukoliko im to ne pođe za rukom, strahuju da će se uticaj Rusije i Kine na Balkanu povećati.

Onaj ko veruje u Evropu ne može da pristane na neminovnost neprestanih sukoba u Evropi ili na ideju da u tim sukobima treba večno da posreduju sile van Evrope”, rekao je Makron u Beogradu, misleći na Rusiju i Sjedinjene države. Ako Evropa želi da bude snažna, to će pokazati tako što će pomoći Srbiji i Kosovu da postigne sporazum”, poručio je u svom govoru.

Postizanje sporazuma podrazumeva „da se svaka strana uzdrži od jednostranih poteza koji nisu konstruktivni. Razvoj situacije poslednjih nedelja je zabrinjavajući. Odluke koje su suprotne preuzetim obavezama moraju da se

povuku ”. Ova poruka se odnosi na Prištinu koja je uvela takse od sto odsto na srpske proizvode koji ulaze na Kosovo.

Dijalog pa ostalo

Francuski predsednik je pozvao Srbe da se postave kao Evropljani, u smislu zajedničkog evropskog identiteta i vrednosti koje Francuska želi da afirmiše na kontinentu. U političkom smislu to znači da Srbiju posmatra kao deo evropskog, a ne, recimo, pravoslavnog ili slovenskog entiteta, kao što bi to bio slučaj, na primer, sa američkim ili britanskim konzervativcima. 

Za Francusku i Nemačku rešenje sukoba koji tinja na Kosovu i Metohiji je pre svega bezbednosno pitanje. Važna je stabilnost i želeli bismo da ohrabrimo sve koji podržavaju dijalog kako bismo izbegli porast tenzija između Srbije i Kosova”, poručili su iz Jelisejske palate povodom Makronove posete. Vučić i Tači razumeju da njihov politički opstanak zavisi od rešenosti” za dijalog. Sve ostalo je za evropsku diplomatiju u drugom planu i zato se ne obaziru mnogo na stanje u društvima koja ova dva lidera predstavljaju. To ne znači da Francuzi nisu svesni prilika u kojima se ova društva razvijaju. O tome govori i ironični komentar novinara Monda koji je pratio Makronovu posetu, povodom skupa na Kalemegdanu. Srpski predsednik koji je veoma autoritaran i populista obećao je da će da dovede desetine hiljada osoba kako bi pokazao ljubav koju Srbi još uvek gaje prema Francuskoj. Održao je reč. Brojni stanovnici Beograda su dobili sms sa pozivom da dođu i pozdrave francuskog predsednika na ulicama njihovog grada ”, piše Mark Semo, novinar koji prati Srbiju za francuski list koji je blizak stavovima zvaničnog Pariza. Semo objašnjava čitaocima Monda da bivši ultranacionalista koji je krajem 1990-ih bio ministar za informisanje Slobodana Miloševića zna da organizuje ‘spontana’ masovna okupljanja naroda, što je pokazao u januaru sa masom od više od 100 000 osoba koja je dočekala Vladimira Putina”.

Jezik prevoda

Francuska i Francuzi ne gaje veliko poštovanje prema Srbiji, ne znaju ništa o istorijskim vezama na koje stalno želimo da ih podsetimo. To je pokazala i greška u protokolu ili namerna provokacija, ostalo je nejasno, na centralnoj ceremoniji obeležavanja stogodišnjice od završetka Prvog svetskog rata ispod Trijumfalne kapije u Parizu, kada se srpski predsednik našao na bini gde su bili gosti od manjeg značaja dok je Tači bio u društvu Makrona, Merkelove i Donalda Trampa. Ovu grešku ” je Makron želeo da ispravi govorom na srpskom ispred spomenika zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu. Utisak je bio snažan, Makron je pokazao diplomatski talenat da izgladi propust, ali ožiljak ostaje.

Odnos francuske političke elite prema Srbiji jasno se video i kada su se francuski kandidati za evropske institucije u televizijskoj debati pred evropske izbore izjasnili protiv ulaska Srbije u Evropsku uniju 2025. godine. Srbija se tada neočekivano našla u centru rasprave o situaciji u Evropskoj uniji, njenim granicama i volji, odnosno nedostatku volje za daljim širenjem. Od dvanaest kandidata među kojima  su Francuzi birali svoje predstavnike u evropskim institucijama, devetoro se izjasnilo protiv, jedan je bio uzdržan a samo dvoje su bili za to da Srbija uđe u uniju.

Perspektiva ulaska Srbije u Evropsku uniju, koja je do sada bila glavni motor srpske spoljne politike, udaljila se sa krizom kroz koju prolazi unija 28 zemalja. Makron je odmah po dolasku na vlast izneo ideju o novoj evropskoj konstrukciji koja podrazumeva duboke reforme. NJegova vizija Evropske unije ne samo da ne uzima u obzir novo proširenje, već pretpostavlja drugačije uređenje odnosa između dosadašnjih članica, prema stepenu njihove privrženosti političkim idealima zemalja osnivača.

Francuska ministarka za evropske poslove je u februaru rekla da članice Evropske unije imaju različite poglede na proširenje, ali da se slažu da treba povećati pomoć i partnerske odnose sa zemljama Zapadnog Balkana.

Braća po oružju

Za Francuze je Balkan postao zanimljiv ne samo zbog ruskog već i zbog kineskog uticaja, jer smatraju da je region važan deo novog puta svile”, velikog projekta Pekinga sa ciljem da razvije svoju ekonomsku moć u svetu. Francuski komentatori primećuju da je između 2007. i 2017. godine Kina najavila ukupno 12 milijardi evra zajma zemljama iz regiona, od ćega je trećina otišla Srbiji.

Kada su pitanju trgovinski ugovori i prodaja oružja, Francuska nije izbirljiva. O tome najbolje svedoči kontraverzna prodaja oružja Saudijskoj Arabiji, koja je predmet skandala koji je na proleće izbio u Francuskoj kada je u javnost izašla informacija da Rijad koristi francusko oružje u napadima na civile u Jemenu. U poslednjih deset godina Francuska je petostruko povećala obim prodaje oružja Saudijcima, zbog čega se u francuskoj javnosti postavilo pitanje da li je postala zavisna do mere da okreće glavu kada je u pitanju kršenje ljudskih prava u ovoj zemlji, kao, na primer, u slučaju ubistva novinara Džamala Hašogija u saudijskoj ambasadi u Turskoj.

Makron je u Beogradu govorio o bratstvu po oružju”, misleći na ugovore koji su potpisani u Beogradu iz oblasti naoružanja i vojne opreme, koji uključuju i rakete mistral”. Prodaja oružja je za Francusku nasušna, u situaciji kada je državna kasa ispražnjenja a ekonomija stagnira. Francuska je treći izvoznik oružja na svetu, što joj svake godine donosi više milijardi evra i upošljava više desetina hiljada Francuza.

Kada je u pitanju Srbija i region, nije jasno kako prodaja oružja, koja se intenzivirala poslednjih godina u čitavom regionu, bilo da su u pitanju Rusi, Izraelci, Amerikanci ili Francuzi, može da pomogne političkom procesu traganja za mirom i stabilnošću.

Nije, takođe, jasno, do kojih rezultata može da dovede ovaj nastavak dijaloga” Beograda i Prištine pod šinjelom Nemačke i Francuske.

Pomeranje granica

Dve zemlje imaju različiti pristup kada je reč o manevarskom polju za rešenje ovog sukoba. Nemačka se odlučno protivi ideji promene granica po etničkim kriterijumima. Za vlasti u Berlinu takvo rešenje bi predstavljalo veliki bezbednosno-politički rizik za ceo region.

Pariz ostavlja prostor za „kompromis” što podrazumeva da se „preispitaju sve mogućnosti” kako bi dve strane postigle dogovor. Ideja o podeli, razmeni teritorija ili razgraničenju, kako to naziva predsednik Vučić, nije u Parizu odbačena kao u Berlinu. Iza zatvorenih vrata nastavljaju se razgovori o zameni teritorija između opština na jugu Srbije u kojima većinski žive Albanci i onih na severu Kosova u kojima su većinom Srbi. Pariz je otvoren za takav sporazum „ukoliko se slažu sve strane, uključujući i zemlje u regionu”. U tome sledi mišljenje visokih državnih predstavnika iz prethodnih vlada koji su odlučivali o politici prema Srbiji.

Ko smo mi da im se suprotstavimo i da ih u tome sprečimo?”, rekao je Bernar Kušner za Mond u septembru. „Treba pomerati granice kada se ljudi slažu!”, komentarisao je bivši francuski ministar spoljnih poslova pregovore o razmeni teritorije koje su iza kulisa vodili Vičić i Tači, konstatujući da će za to biti potrebno mnogo taktike i strategije.

Ako perspektiva ulaska u Evropsku uniju više nije pokretačka snaga u pregovorima Evropske unije i Srbije oko rešavanja pitanja Kosova, to su bilateralni sporazumi koji pre svega treba da osnaže ekonomske veze i dovedu francuske firme u Srbiju.

Francuska kompanija Vensi je preuzela upravljanje beogradskim aerodromom Nikola Tesla, čiji je novi direktor, Fransoa Berizo, nedavno imenovan, a Alstom je u trci za projekat metroa u srpskoj prestonici, u kojoj se takmiči sa kineskim konkurentom.

U intervjuu za Kroa iz februara Loazo je rekla da Francuska ne crta crvenu liniju ” u pregovorima između Beograda i Prištine, ponavljajući gotovo identično ono što je u pre nje rekao Kušner: Ako se pronađe neko rešenje koje je prihvatljivo za Beograd i Prištinu, u cilju postizanja mira, ko smo mi da kažemo da ne želimo takav mir?” I dodala da je uslov da stabilnost u regionu bude garantovana, a pre svega integritet Bosne i Hercegovine, kao i da pitanje Kosova ne sme u Srbiji da bude paravan za napredovanje u oblasti prava. Ova tema je samo usput pomenuta tokom Makronove posete, kao i sve druge koje bi mogle da naruše opšti utisak zbližavanja dve zemlje.

Povezani tekstovi