Škeljzen MalićiPolitički analitičar i publicista Škeljzen Malići ocenio je da bi osnivanjem „mini Balkanske unije“ došlo do normalizacije odnosa Kosova i Srbije, kojim bi se stvorili i uslovi da se ceo region Zapadnog Balkana uključi u Evropsku uniju i naglasio ravnopravnost tih zemalja u stvaranju saveza, prenosi FoNet pisanje portala Kosovo onlajn.
To je komentar posle izjave bivšeg britanskog diplomate i profesora Timotija Lesa da bi region Zapadnog Balkana tokom mandata izabranog predsednika SAD Džozefa Bajdena mogao da postane novi multietnički entitet sastavljen od „šest država“, usko povezan sa EU, a nazvao ga je Eugoslavija, na čijem bi čelu bio Beograd.
„Ima nešto što navodi na takvu mogućnost, ali tu uopšte ne bih spominjao Jugoslaviju, jer će to biti neko evropsko rešenje za Zapadni Balkan. Sama ta ideja onoga što se popularno naziva mini-Šengen ili neka ekonomska kooperacija šest zemalja Zapadnog Balkana je nekakva realna perspektiva koja može da donese rešenje za ovu složenu situaciju koju imamo dugi niz godina i koja sprečava da se sigurnost u regionu uspostavi na nekim stabilnijim osnovama“, rekao je Malići.
On smatra kako Beograd može da igra važnu ekonomsku ulogu, kao što Nemačka ima u Evropskoj uniji, ali neće moći da bude centar ili nekakva vrsta proširene Srbije, odnosno Jugoslavije.
„Postoje tri faktora koji će omogućiti da se ova vizija ostvari, a to je neka vrsta alijanse ili saveza između Beograda, odnosno između Srba i Albanaca, jer će oni, u etničkom smislu, biti dve glavne formacije koji će održavati taj savez. Po mom mišljenju, centar neće biti Beograd već Skoplje, odnosno Severna Makedonija, koja će na neki način predstavljati tu treću dimenziju ovog saveza“, ističe Malići.
„Moje mišljenje je da neće zadovoljiti Srbiju nego Srbe, ako bi oni hteli da žive u nekoj uniji gde su svi Srbi obuhvaćeni, manje više kao što su bili u Jugoslaviji, jer je ona na neki način bila najbolji okvir za rešavanje srpskog pitanja. Ovo sada je neka vrsta evropskog rešenja gde oni ne mogu da igraju ulogu hegemona, nego treba da prihvate realnost, da priznaju Kosovo, ali i da žive u formaciji sa otvorenim granicama i formulama na kojima se zasniva EU, kako bi u nekoj bliskoj budućnosti ceo ovaj region postao njen deo po evropskim principima“, rekao je Malići.
Dan albanske zastave
Priština je okićena državnim zastavama uoči obeležavanja Dana albanske zastave 28. novembra, ali će slavlje najverovatnije izostati zbog pandemije korona virusa, prenosi FoNet pisanje portala Kosovo onlajn. Kosovo je nakon 2008. dobilo svoju zastavu, koja je plave boje sa žutim prikazom geografske karte Kosova i šest zvezdica koje predstavljaju nacionalne zajednice. Kosovski Albanci smatraju da je tu zastavu nametnula međunarodna zajednica i neretko je nazivaju „peškirom“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
