Malom lopovu skidaju glavu, a velikom kapu 1Foto: FoNet/ Vlada Srbije

To komentariše za Danas Nemanja Nenadić, programski direktor NVO Transparentnost Srbija, vest o tome da je počela obuka specijalnog tima, koji će od marta sledeće godine, kada počne primena ovog zakona, „češljati“ račune političkih funkcionera, privrednika, ali i običnih građana. Vest su objavile prekjučerašnje Novosti.

Kako dodaje, novina je da će buduća Posebna jedinica imati 60 zaposlenih, i o tome da se 30 njih održavaju obuke.

– Nema informacije čak ni o tome ko vrši obuke, niti ikakvog objašnjenja zašto se ne obučava svih 60 budućih zaposlenih, nego samo polovina. Glavni problem u vezi sa dosadašnjim medijskim praćenjem ovog zakona jeste to što se ne piše o onom što bi trebalo da bude najbitnije: zakon sadrži neke odredbe koje su sporne sa stanovišta moguće neustavnosti, pa bi ovih nekoliko meseci koliko je preostalo do početka primene trebalo pre svega iskoristiti za to da Ustavni sud da ocenu. U suprotnom, ako se tek naknadno ispostavi da postoji neustavnost, umesto slivanja dodatnog novca u budžet, morala bi da se plaća i odšteta. Druga bitna stvar je činjenica da je Srbija i pre donošenja ovog zakona imala zakonski mehanizam za proveru zakonitog sticanja imovine, još od 2002, koji je jednako gromoglasno najavljen pre 18 godina, ali nema podataka o tome da li je uopšte korišćen (tzv.unakrsna provera) – kaže Nemanja Nenadić za naš list.

Najzad, napominje on, iako se ovaj zakon predstavlja kao antikorupcijski, kao i to da će sadašnji ili bivši političari biti predmet provere, za tako nešto nema dovoljno osnova.

– Naime, ni iz jedne odredbe zakona se ne vidi da će primarni predmet kontrole biti ljudi koji su imali mogućnost da zloupotrebe javnu funkciju ili da iskoriste službeni položaj. Koga će posebna jedinica kontrolisati određuje se planom, a svi elementi na osnovu kojeg se plan sačinjava su proglašeni za tajnu. Ako bi postojala volja, još uvek nije kasno da se ova odredba zakona dopuni, i da se propiše da će upravo lica koja su bila u prilici da raspolažu javnim sredstvima, a pogotovo oni koji su i dalje u toj poziciji, biti primarno obuhvaćeni kontrolom – zaključuje Nenadić za Danas.

Prema rečima Vladimira Tupanjca iz Crte, nije bilo vlasti u Srbiji nakon petooktobarskih promena 2000. koja nije tvrdila da će u njihovom mandatu započeti provera imovine političara, javnih funkcionera i njima bliskih lica koji su, zahvaljujući javnoj funkciji, stekli enormno bogatstvo.

– Uglavnom je to i bilo jedno od glavnih predizbornih obećanja pre dolaska na vlast. U skladu sa tim i očekivanja građana su uvek bila prevelika, naročito među tzv. gubitnicima tranzicije i siromašnim slojevima društva. Sada kada je zakon usvojen, ostaje da vidimo kako će izgledati njegova primena u praksi. Važno je istaći da je i postojeći pravni okvir predviđao određena ovlašćenja poreskih organa na osnovu kojih su mogli unakrsnom metodom da utvrđuju gde postoje zakoniti prihodi, a nije plaćen godišnji porez, dok će na osnovu ovog novog zakona posebna jedinica Poreske uprave koristiti isti metod da utvrdi nezakonito stečenu imovinu, i oporezuje je velikom poreskom stopom. Zakon propisuje veoma visoku poresku stopu od 75 odsto kojom se oporezuje nezakonita stečena imovina. Takvo rešenje u velikoj meri podseća na tzv. „Zakon o ekstraprofitu“ koji je donet početkom dvehiljaditih. I jedan i drugi zakon zapravo uvode zakonsku mogućnost da se nezakonito stečena imovina „ozakoni“, odnosno uvede u legalne tokove, uz visoku poresku stopu. U praksi, to bi značilo da ukoliko neko lice u postupku kontrole ne može da dokaže zakonitost uvećanja sopstvene imovine u iznosu od 1.000.000 evra, ukoliko državi plati 750.000 evra ipak može da zadrži imovinu u vrednosti od 250.000 evra, iako nije dokazao da je ta imovina stečena na legalan način – ističe sagovornik Danasa.

Kako dodaje, javnost nije upoznata sa kriterijumima po kojima će se određivati ko će prvi biti kontrolisan. Ukoliko se, smatra on, zaista radi o sredstvu za borbu protiv korupcije, logično bi bilo da se krene od najviših državnih funkcionera, političara, članova njihovih porodica i sa njima povezanih lica.

– Drugo, treba biti iskren i konstatovati da je ovo zemlja u kojoj je malo ljudi koji su nešto stekli, a da mogu nesumnjivo dokazati zakonito poreklo svakog dinara. Većina zaposlenih građana je na minimalcu a ostatak se isplaćuje „na ruke“. Svedoci smo da javni funkcioneri nose skupocenu garderobu, satove i nakit, voze luksuzne automobile, potpuno nesrazmerno visini svojih prihoda, reakcija nadležnih organa izostaje. Za razliku od država gde su samo dve stvari izvesne: plaćanje poreza i smrt, u Srbiji je izbegavanje plaćanja poreza omiljena igra imućnih ljudi. Na kraju, u Srbiji je uvek najbitnije postojanje političke volje da se suzbije korupcija. Do sada te političke volje nije bilo, što nas čini dodatno sumnjičavim i opreznim – kaže Vladimir Tupanjac za naš list.

Malom lopovu skidaju glavu, a velikom kapu 2

Tupanjac naglašava da je gotovo izvesno da će oni protiv kojih se postupak unakrsne kontrole pokrene tvrditi da se radi o političkom progonu, a sa druge strane verovatno će biti i tvrdnji da je izostala kontrola najviših funkcionera, članova njihovih porodica i sa njima povezanih lica.

Sagovornik Danasa ističe da ono što je uvek u ovoj zemlji bilo obeshrabrujuće je činjenica da nije bilo krivičnih postupaka u postupcima krupne korupcije.

Poznato je kako su završeni najveći slučajevi u oblastima privrednog kriminala, poreskih utaja i svi veliki korupcionaški skandali.

– U našem narodu postoji izreka: „Malom lopovu skidaju glavu, a velikom kapu“. Radi se o mudrosti koja najbolje opisuje višedecenijsko stanje stvari na ovim prostorima. Preostaje nam samo da se nadamo da će ovoga puta biti drugačije – zaključuje Vladimir Tupanjac za naš list.

Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu usvojen je u februaru, stupio je na snagu 11. marta, a njegova primena počinje za nešto više od tri meseca, odnosno od marta 2021.

Novosti, koje su uveliko prepoznate kao „režimske“ i ovu priču su stavile u kontekst govora o imovini političara, pre svih Dragana Đilasa, s obzirom na to da su predstavnici vlasti u javnosti nedavno plasirale informacije o novcu i mnogobrojnim luksuznim nekretninama koje, navodno, poseduju bivši gradonačelnik Beograda i njegov rođeni brat Gojko.

close
Malom lopovu skidaju glavu, a velikom kapu 3

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.