Foto: twitter

Naši sagovornici ističu da je „normalno da svaki političar želi da sebi za života digne spomenik“, pa bi tako i Merkel želela da svoju bogatu karijeru kruniše time što će dati „veliki doprinos“ da se „rasplete kosovski čvor“, budući da je najavila da se neće kandidovati na izborima nakon što joj istekne aktuelni mandat. Ipak, kako saznajemo iz više izvora u nemačkoj prestonici, Merkel neće promeniti stav da „nema prekrajanja granica na Zapadnom Balkanu“.

„Nemačka kancelarka je veoma zainteresovana za nastavak pregovora Beograda i Prištine. Imajući u vidu prilično mlako interesovanje drugih zapadnoevropskih aktera, Merkel smatra da Nemačka ima jasnu odgovornost da se postara za postizanje rešenja za Kosovo. Angažovanje Angele Merkel je, takođe, motivisano time što ona i dalje veruje i podržava proširenje Evropske unije, kao najefikasnije oruđe za stabilizaciju Zapadnog Balkana. S obzirom da je jasno da ni Srbija ni Kosovo neće moći da postanu članovi EU sve dok ne postignu pravnoobavezujući sporazum, Merkel će sigurno nastaviti da se zalaže kod obeju strana za rešenje koje će biti prihvatljivo i srpskom i kosovskom društvu, kao i Uniji“, objašnjavaju diplomate.

Naši sagovornici podsećaju da se Angela Merkel prilikom obeležavanja stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata u Parizu odvojeno sastala sa srpskim i kosovskim predsednikom, Aleksandrom Vučićem i Hašimom Tačijem

Sagovornici Danasa tvrde da je „Merkel čvrsta u mišljenju“ da „nije moguće prekrajanje na Balkanu, niti u drugim delovima Evrope“, što je izazvano bojaznima da bi se takav „scenario“ potom dogodio i u BiH i na još nekim mestima“. „Kancelarkin stav da nije moguće da se problem Kosova reši razgraničenjem, odnosno korekcijom granica, podržava većina nemačkih političara i zvaničnika, a činjenica da je ona najavila povlačenje iz politike neće uticati na promenu njenih uverenja“, napominju naši izvori.

Nezvanična saznanja Danasa o nepromenjivosti mišljenja Angele Merkel potvrđuje Johana Dajmel, zamenica direktora Asocijacije za Jugoistočnu Evropu iz Minhena. Dajmel ističe da je kancelarka „bila i ostala veoma jasna – nema nikakvih promena granica, i ona je veoma odvažna u svom stavu“.

– Uprkos aktuelnim spekulacijama, ona nije usamljena u svom gledištu u Evropi. Prema mojim saznanjima, i pojedine druge članice EU dele njeno mišljenje – Holandija, Rumunija, Španija, Velika Britanija… Zbog takvih zamerki mi već vidimo da je zvanični Beograd „umekšao ton“, odnosno da se sada govori o „sveobuhvatnom sporazumu, uključujući garantovanje prava manjinama i tako dalje. Ali, mi svi i dalje ne znamo „šta je na stolu“, navodi sagovornica Danasa.

U diplomatskim krugovima se, podsetimo, uveliko spekuliše da zvanični Berlin neće odustati od zagovaranja modela koji bi podrazumevao članstvo Prištine u UN, dok bi Beograd u tom slučaju dobio zajednicu srpskih opština na Kosovu.

Premijerka Srbije Ana Brnabić prisustvovala je preksinoć u okviru svoje posete Berlinu svečanoj večeri koju je organizovao list Zidojče cajtung, u prisustvu nemačke kancelarke. Kako je saopštila Vlada Srbije, svečana večera održana je u okviru Privrednog foruma, u svečanoj sali Nemačkog istorijskog muzeja. Tom prilikom premijerka Brnabić izrazila je zahvalnost kancelarki Merkel „za svu podršku koju Nemačka pruža Srbiji“ i razgovarala sa njom o pitanju KiM. Brnabić je tokom posete Nemačkoj učestvovala i na forumu „Srbija u EU“, u organizaciji Fondacije Konrad Adenauer, te obišla trening centar kompanije Simens.

Krihbaum danas kod Vučića

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić primiće danas (četvrtak) Gintera Krihbauma, predsednika Odbora za evropske poslove u Bundestagu, saopštila je Služba za saradnju s medijima predsednika. Prema najavi, nije predvođeno da se njih dvojica obraćaju medijima, već će nakon sastanka biti prosleđeno saopštenje. Krajem prošlog meseca nemački poslanik Peter Bejer izjavio je da Srbija treba da prizna „de jure“ Kosovo jer u suprotnom neće postati članica Evropske unije, dok je Ambasada Nemačke potom za Danas izjavila: „Stav nemačke vlade se nije promenio. Mi očekujemo sveobuhvatnu normalizaciju odnosa kroz potpisivanje pravnoobavezujućeg sporazuma. U kojoj formi će se to ostvariti, ostaje na dvema stranama da se dogovore.“