Foto: FoNet Filip Stevanovic

Sociolog Đokica Jovanović navodi da praksa slanja cirkularnih poruka članstvu ne predstavlja ništa novo, te da je posredi unutrašnjostranačka mobilizacija, samo uz pomoć modernih tehnologija. On objašnjava da za tvrdostrukturisane partije, kakva je SNS, takav pristup predstavlja nešto potpuno normalno.

– Mlađim ljudima to možda izgleda pomalo neobično, ali to je uobičajeni način rada u partijama poput SNS. To jedino može da znači da se očekuje ili nekakav kardinalni preokret u okviru partije, ili veliki obrt u odnosu na čitavo društvo. Autoritarne partije jednostavno moraju da primenjuju takve metode, jer je to model po kome funkcionišu – obrazlaže Jovanović.

On ukazuje na to da predsednik Vučić već mesecima unazad govori o konačnom rešenju za pitanje Kosova, ali da javnost suštinski ni sa čime nije upoznata. Prema njegovom viđenju, pored pripreme članstva za neki veliki zaokret koji uskoro treba da se dogodi, takve poruke predstavljaju i upozorenje svima da moraju da budu lojalni, ali i obznanu ka spolja koja glasi „eto kako mi disciplinujemo svoje redove“.

– Mi stariji to odlično znamo, jer se sećamo onog pisma druga Tita iz centralnog komiteta sedamdesetih godina – podseća Jovanović.

Upitan da li takve metode vođenja stranačke discipline imaju psihološkog efekta na članstvo, on odgovara potvrdno i pojašnjava da je članstvo u autoritarnim partijama strukturisano na način da bude poslušno, kako bi moglo da bude mobilisano u bilo kom trenutku.

Sociolog Jovo Bakić, uz opasku da je takav način unutarstranačkog opštenja veoma čudnovat, ipak ocenjuje da se radi o krajnje jednostavnoj stvari. Naime, on objašnjava da su u toku razgovori oko Kosova, a da SNS ima nacionalističko biračko telo, koje bi teško prihvatilo takvu vrstu odluke koju će Vučić kad-tad morati da donese.

– Zbog toga se na taj način članstvo priprema za donošenje odluke o Kosovu i podseća na nužnost njihove poslušnosti – kaže Bakić.

Međutim, on ne vidi razlog zbog koga se SNS na takav način obraća članstvu, jer smatra da su oni koji poseduju člansku kartu vladajuće partije uglavnom besprizorni, te da oni vrlo dobro znaju da su bez popularnost Aleksandra Vučića, svojim imenom i prezimenom – obične nule. Zbog toga, priča Bakić, niko od njih nema hrabrosti da protivureči svom „šefu“.