Florijan Biber: Nemačka je zahladila odnos prema Vučiću 1Foto: FoNet/ Aleksandar Levajkovic

Opozicija, s druge strane, nema plan za Kosovo ali ni strategiju šta posle bojkota. Očekujem da će EU preuzeti dijalog, što će doprineti sporijem i sistematičnijem procesu, kaže u razgovoru za Danas Florijan Biber, profesor političkih nauka i stručnjak za Balkan sa Univerziteta u Gracu.

* Kažete da su rezultati izbora pokazali da se Srbija udaljava od evropskih integracija. Zašto ste to zaključili, kad je predsednik Vučić već u izbornoj noći rekao da se integracije moraju ubrzati, pogotovo reforme iz Poglavlja 23?

– Dobro je da Vučić ostaje čvrsto opredeljen za evropske integracije. Ipak, on je imao veliku većinu u parlamentu i na početku pristupnih pregovora, ali je napredak u tom procesu bio spor. Zato ostaje nejasno zašto bi se proces ubrzao sada, kada je za to imao šest godina. Kao i Crna Gora i Srbija se fokusirala na formalne reforme, dok su vladavina prava i demokratičnost opadale. Uzimajući u obzir odnos snaga, nedostatak kontrole vlasti, kontrolu nad medijima koju vlast ima, teško je predvideti kako će Vučić i buduća vlada raditi na suštinskom uspostavljanju vladavine prava i reformama u pravosuđu.

* Hoće li se iko u EU ili Nemačkoj uznemiriti zbog rezultata izbora u Srbiji i šta će povodom toga uraditi?

– Zasad su reakcije iz EU pojedinačne, iz Evropske narodne partije, koja je u partnerskom odnosu sa SNS, i manje je kritična prema SNS u odnosu na druge grupacije partija. Ipak, bilo je nekoliko kritičnih reakcija evropskih parlamentaraca uključujući i onih iz Nemačke. Generalno, odnos sa Nemačkom nije više toliko srdačan kao što je bio. Vučićeva podrška promeni granica i povećavanje autoritarne vlasti ohladile su entuzijazam koji je postojao prema njemu. Dok diplomate i političari, koji prate situaciju u Srbiji, primećuju porast autoritarnosti, još uvek ne postoji dovoljno volje da se o tome otvoreno razgovara.

* Evropska komisija je i do sada u svojim izveštajima kritikovala stanje demokratije, vladavine prava, slobode medija, ali vlast ništa od toga nije popravila. Zašto bi se u budućnosti išta promenilo?

– Mislim da se ništa se neće promeniti ako Evropska komisija ne poveća pritisak na vladu u Srbiji. Komisija nije ni pokušala da aktivira klauzulu kojom bi zamrzla delove pristupnih pregovora ukoliko nema dovoljno napretka u reformama koje se odnose na vladavinu prava. Komisija sada ima nove metode u novoj metodologiji, nastaloj posle francuskog veta za početak pregovora Albanije i Severne Makedonije, ali sumnjam da će imati volje da ih upotrebi. Posebno uzimajući u obzir da je nadležni komesar Oliver Varhelji vrlo blizak sa Viktorom Orbanom. Bojim se da neće biti snažnog pritiska da se ispune reforme u oblasti vladavine prava i demokratije.

* Uobičajeno je mišljenje da je Vučić tu gde jeste jer je „spreman“ da reši pitanje Kosova i da će se blagonaklonost Zapada prema njemu promeniti kada shvate da on nema tu nameru. Zar protekle godine nisu dovoljan dokaz za to da Vučić neće da reši kosovsko pitanje, tj. da koristi sve za odugovlačenje?

– Slažem se i čini se jasnim da Vučić voli da priča da želi da reši kosovsko pitanje, a zapravo ima malo motivacije za to. I njegova dosadašnja dostignuća to pokazuju. On ima sreću da je i druga, kosovska, strana slaba. Što obično znači da se za propale razgovore ili kompromise može kriviti Priština. Posle ovakvih rezultata izbora, Vučić bar ne može reći da na domaćem terenu ima prepreku za postizanje kompromisa, posebno sada kada u parlament niije ušla ekstremno desničarska partija SRS.

* Sastanak u Beloj kući je otkazan. Kako će se to odraziti na proces dijaloga i rešavanja kosovskog problema?

– Američki napori za održavanjem dijaloga su propali otkazivanjem sastanka. Najpre, nije bilo jasno šta će se tamo dogoditi osim razgovora o ekonomskoj saradnji. Nejasno je i kako će se sada to odraziti na političke odnose ili rešavanje velikih otvorenih pitanja između Srbije i Kosova. Dalje, Grenel je sarađivao samo sa Tačijem, čak je i doprineo padu Kurtijeve vlade. Sa optužnicom protiv Tačija njegov partner nestaje i trebaće meseci da bi imao jasnog partnera na Kosovu koji je dovoljno jak i ima mandat za pregovore. Očekujem da će EU preuzeti dijalog, što će doprineti sporijem i sistematičnijem procesu.

* Kako shvatate to kada Vučić kaže da će mu od EU, za rešavanje kosovskog pitanja, trebati više garancija od obećanja da će Srbija biti u EU za par godina? Hoće li mu EU izaći u susret ako bude konstruktivan oko Kosova? 

– Evropska unija ne može dati lake garancije. Sve zemlje članice, uključujući i Francusku i ostale skeptike, moraju da se slože oko toga da se otvori put članstvu Srbije i niko neće bezuslovno podržati priključenje Srbije. Nadalje, bez reformi u vladavini prava biće puno otpora u EU i Srbija neće jednostavno dobiti kartu za ulazak i neće doći do toga da se ne poštuje potreba za reformama. Jednostavno nema volje za tako brzim putem za članstvo u EU. Dijalog je od početka bio baziran tako da će rešavanje statusa Kosova biti preduslov za članstvo u EU, a ne da će članstvo biti nagrada za rešavanje odnosa sa Kosovom.

* Imaju li EU i Amerika alternativu u opoziciji s obzirom na to da nijedna relevantna opoziciona stranka nije spremna da prizna nezavisnost Kosova?

– Nemaju i opozicija je sebe dovela u tešku poziciju. Možda je popularno i lako biti beskompromisan u vezi sa Kosovom i optuživati vladu za potencijalnu prodaju i izdaju Kosova. Ali opozicija nema plan za Kosovo. Ideja da će Kosovo biti sve osim nezavisne države je pomalo iluzija za srpske političare. Opozicija bi trebalo da ponudi alternativu. Donekle je i otvoreno pitanje Kosova ključni razlog za nedostatak demokratije i ono služi za odvlačenje pažnje. A opozicija upada u tu klopku. Kada je Vučić došao na vlast, Kosovo je bilo niže na listi prioriteta za građane nego što je danas. Šta se dogodilo? Ništa se na Kosovu nije dogodilo što bi dovelo do toga. Ali to je Vučićev rezultat i medija koji su bliski njemu ili pod njegovom kontrolom koji su insistirali na tom pitanju. To sve čini ovo pitanje težim za rešavanje i lakšim za zloupotrebu. Za opoziciju bi bilo dobro da ističe kako Vučić koristi kosovski problem za ostajanje na vlasti.

* Koji bi trebalo da budu naredni koraci opozicije? Mislite li da je moguće doći do vanrednih parlamentarnih izbora?

– Nemam utisak da opozicija ima strategiju posle bojkota. Biće joj potrebna jasna strategija i međunarodni partneri. Problem je u tome što je opozicija ujedinjena samo oko toga da je opozicija Vučiću i ima malo toga pozitivnog da ponudi, posebno što su u njoj i reformisti i krajnje desni nacionalisti. Teško je predvideti kako će trenutna opozicija ponuditi drugačiji pristup evropskim integracijama ili prema Kosovu od Vučića. Da ne pominjemo ekonomske politike. U Makedoniji je promena 2016. bila moguća jer je postojala snažna politička alternativa koja je htela da restartuje evropske integracije, bila spremna na kompromis oko pitanja nacionalnog identiteta i uspela da pridobije podršku spolja. U ovom trenutku, to nije slučaj u Srbiji i možda će biti potrebno podmlađivanje opozicije novim partijama i liderima.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.