Foto: Fonet/Božidar Petrović, Foto: Fonet/ MOD

Apel je davno trebalo da bude napisan – kaže za Danas glumac Petar Božović, jedan od potpisnika Apela za odbranu Kosova i Metohije, koji je izazvao dosta polemike u javnosti. Božović ističe da su se o pitanju KiM izjašnjavale „razne institucije i tela“, najviše političke partije, a da građane niko nikada nije pitao šta misle o Kosovu i kako rešiti njegovo političko, ali i društveno-socijalno pitanje.

– Čak i ti koji su se izjašnjavali o Kosovu nikad se nisu dogovarali, već drvili, jedni drugima podmetali noge. Situacija nije tako jedinstvena, kako nam oni pričaju – ističe Božović. On je pre šest meseci bio na KiM, gde je organizovao humanitarno veče.

– Dozvolili su mi, posle ne znam koliko godina insistiranja, da odem u Kosovsku Mitrovicu, upriličim humanitarno veče i novac prosledim nekom od siromaha koji žive dole. Bilo je to u jednoj maloj sali, koja prima oko 200 ljudi, i ni ona nije bila puna. Sa čuđenjem sam pitao ljude kako je moguće da nije puna sala. Rekli su mi: „Znate šta, to je organizovala ova partija, a oni iz druge nisu hteli da dođu.“ Bio sam poražen – kaže Božović, dodajući da je za sve kriva „nakaradna politika“. Apel koji je potpisao doživljava kao poziv da se javnost osvesti o stvarnoj situaciji na Kosovu, a ne nerealnoj slici koju nam vlast šalje.

– Mladi o Kosovu ne znaju ništa, sem majmunisanja „Kosovo je Srbija“, bez realne osnove, bez dubokog duhovnog i nacionalnog utemeljenja. To mi je bila namera kada sam potpisao Apel. Da ljudi shvate kako se dole zaista živi, a kakva nam se slika servira – ukazuje Božović. Na pitanje kako ocenjuje politiku Vlade prema Kosovu, kaže da je dvostruka, poput i one koju vodi i u drugim oblastima.

– To je politika iz bajke „Carevo novo odelo“. Počev od priče sa penzijama. Oduzmu vam 10 odsto, vrate dva, pa vas ubeđuju da vam je penzija veća nego ikad. Mnogo je takvih primera. Licemerje oko otvaranja Narodnog muzeja i navodne brige za kulturu. Šta su dosad radili, gde su bili? Ne zanima ih što je naš narod neobrazovan i što je pola Srbije polupismeno. Svaka kritika se karakteriše kao mržnja prema Vučiću i „velikom napretku Srbije“ – ističe Božović, dodajući da licemerje aktuelne vlasti najviše oslikava izjava predsednika o boljitku koji može da se vidi kroz prozor. „To je za mene bio utisak godine. Ta Vučićeva rečenica“, zaključuje naš sagovornik.

Pesnik i akademik Matija Bećković, takođe jedan od potpisnika Apela, kaže za Danas da se u tekstu tog dokumenta navode svi razlozi zbog kojih je odlučio da na njega stavi potpis. Aktuelnu politiku vlasti prema Kosovu kroz metaforu ocenjuje kao popustljivu.

– Znate onu priču o prostitutki ispod Plavog mosta koja je držala dva kartona sa cenama – na jednom je pisalo 30, a na drugom 20. Kada su je pitali „šta znači to 20“, rekla je, „pa ko nema 30, može i 20“. E tako i naša vlast postupa sa Kosovom. Zakleli smo se da ga nećemo nikada dati, a otvaramo dijalog o tome – ocenjuje Bećković.

Upitan zašto je potpisao Apel, pisac Vladimir Kecmanović navodi za naš list: „Zato što bi davanje legaliteta i legitimiteta okupaciji bilo pogubno, pa se održavanje zamrznutog konflikta u trenutnoj situaciji ispostavlja kao najmanje zlo.“

Potpisnici

Apel, koji je pokrenuo Politički savet DSS, potpisalo je dosad 178 predstavnika naučnog, javnog i kulturnog života. Između ostalih mitropolit Amfilohije, književnik Dimitrije Vojnov, profesorka Divna Vuksanović, episkop šabački Lavrentije, novinarka Ljubinka Milinčić, bivši predsednik opštine Zvečan Dragiša Milović…