Foto: EPA/ PATRICK SEEGER

Kako su prenele agencije, očekivalo se da će tom prilikom biti usvojeni zaključci kojima će se pozdraviti napredak koji je Srbija ostvarila u pristupnim pregovorima, ali i podsetiti da brzina procesa evropske integracija zavisi od ispunjavanja kriterijuma u oblasti vladavine prava i rešavanja kosovskog pitanja.

Kako se navodi, u segmentu koji se tiče normalizacije odnosa Beograda i Prištine, Savet je pozdravio „posvećenost obe strane da rade na sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa, uključujući formu pravno obavezujućeg sporazuma“, uz ocenu da će taj sporazum biti „ključan za njihove evropske puteve i neophodan za održivu regionalnu stabilnost“. Kada je o vladavini prava reč, upućen je poziv srpskim vlastima da više rade na reformama koje se odnose na pravosuđe i obezbeđivanje slobode izražavanja, uz ponovljenu opasku da „nedostatak napretka u oblasti slobode izražavanja izaziva sve veću zabrinutost“.

Istovremeno, očekivalo se da će biti usvojen zaključak koji glasi: „Srbija se poziva da se uzdrži od skretanja od zajedničke vizne politike… nova praksa sklapanja sporazuma sa trećim državama izazvala je zabrinutost“. Srbija je, takođe, još jednom pozvana da postepeno usklađuje spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom EU. Zaključke Saveta ministara trebalo bi da potvrde i lideri EU, koji će se okupiti u Briselu 28. i 29. juna, preneo je RTS.

Srđan Majstorović, predsednik Centra za evropske politike, ocenjuje za Danas da bi Srbija u narednom periodu „morala da se mnogo odlučnije posveti prioritetnim pitanjima u procesu pristupanja EU“, uz napomenu da je u proteklih nekoliko godina Srbija izgubila mnogo vremena na prekomponovanje vladajuće koalicije, što sazivanjem vanrednih izbora, što raznim rekonstrukcijama Vlade, ali da ovi potezi „nisu doneli ništa novo niti konstruktivno kada je u pitanju ispunjavanje obaveza u procesu evropskih integracija“.

– Naprotiv, čini se da su demokratske, nezavisne i regulatorne institucije bivale slabije sa svakim učvršćivanjem pozicija vladajuće koalicije. Takva atmosfera dovela je do preterane centralizacije donošenja odluka, paralize sistema za koordinaciju procesa pristupanja Srbije EU i oslabila poziciju stručnjaka u administraciji svevši ih na puke izvršitelje. Ove tvrdnje mogu se potkrepiti nalazima ovogodišnjeg Izveštaja o napretku Srbije koji je Evropska komisija objavila u aprilu. Prioriteti za Srbiju u narednom periodu moraju biti ispunjavanje prelaznih merila u poglavljima 23 i 24, nastavak dijaloga sa Prištinom, dalji razvoj regionalne saradnje i intenziviranje reformi u svim oblastima obuhvaćenim pregovorima o pristupanju EU, ističe naš sagovornik.

Majstorović napominje da bi EU do kraja jula trebalo da objavi redovni izveštaj o stanju ispunjenosti merila za nastavak pregovora u poglavljima 23 i 24, a, istovremeno, Venecijanska komisija je pripremila mišljenje u vezi sa predlogom amandmana na Ustav Srbije. „Ova dva momenta bi morala da budu prepoznata od strane Vlade kao dobar osnov za restartovanje odnosa sa organizacijama civilnog društva i profesionalnim udruženjima. Saradnja Vlade sa navedenim akterima je od ključnog značaja za iznalaženja konstruktivnog, legitimnog i efikasnog pristupa rešenju nagomilanih problema u oblasti vladavine prava. Najavljeni proces revizije akcionih planova u poglavljima 23 i 24 može poslužiti da se unaprede odnosi dveju strana i započne dijalog koji bi morao voditi ka uspostavljanju elementarnog poverenja između zainteresovanih strana“, konstatuje on.

Što se tiče rešavanja kosovskog pitanja, sagovornik Danasa konstatuje da prošlonedeljni nastavak dijaloga Beograda predstavlja početak nove faze.

– Prethodna faza je bila zasnovana na „konstruktivnim dvosmislenostima“ u tumačenju postignutih dogovora, što je omogućavalo obema stranama da svaki dogovor tumače onako kako njima odgovara. Nažalost, to je dovelo do negativne eskalacije tenzija u poslednjih nekoliko meseci koja preti da ugrozi teško postignute dogovore. Sada je potrebno intenzivirati napore u cilju snižavanja tenzija i pokušati da se napravi proboj u razgovorima koji bi doveo do ispunjavanja preuzetih obaveza na obe strane. Iako je jako teško vremenski ograničiti ovako kompleksne pregovore, izuzetno bi bilo važno da se pozitivan pomak ostvari u narednih nekoliko meseci do godinu dana.

Na regionalnom planu Srbija bi morala da prepozna trenutak i uloži dodatne napore u cilju razvijanja dobrosusedskih odnosa i rešavanja bilateralnih sporova, kao i prihvatanja osnove za održivo pomirenje u regionu. EU je ophrvana vlastitim problemima i nema razumevanja za prolongiranu nezrelost političkih elita na Zapadnom Balkanu, smatra naš sagovornik.

Majstorović zaključuje da je u narednom periodu potrebno pokazati doraslost izazovima i slediti primer grčkog i makedonskog premijera „koji su se izdigli iznad svakodnevne politike i hrabrim državničkim odlukama, vodeći svoje države vlastitim primerom, trasirali put za zajedničku budućnost dveju država“. „Vreme je da ostatak regiona na isti način krene u rešavanje međusobnih otvorenih pitanja I na taj način unaprede imidž i otpočnu izgradnju novog identiteta regiona koji će ublažiti skepsu koja u ovom trenutku postoji u državama članicama“, poručuje sagovornik Danasa.

„Nesrazmer između želja i realnosti“

Srđan Majstorović smatra da će kredibilitet Srbije biti meren isključivo stepenom napredovanja u ispunjavanju preuzetih obaveza. „U ovom trenutku čini se da postoji nesrazmer između deklarisanih želja i onoga što je realnost. Iako se zvanično i javno tvrdi da je pristupanje Srbije EU njen strateški cilj, očigledno je da se ne žuri u realizaciji ovog cilja. To je pogrešan pristup. Strategija čekanja da se vidi šta će se desiti sa Evropskom unijom nije isplativa i u direktnoj je suprotnosti sa onim što nam se javno poručuje o promenama koje su nam neophodne zbog nas, a ne zbog EU“, ističe on.